Albanci gladni novih teritorija sabotiraju istorijski sporazum Makedonije i Grčke!

Grčki mediji prenose da Skoplje, koje žarko želi u NATO, ima nameru da još više ubrza ovu proceduru, jer njima ne odgovara da ratifikacija sporazuma dočeka neku drugu vladu u Grčkoj, koja bi mogla da, kako se čulo iz opozicionih redova u Grčkoj, odustane od ovog sporazuma. To bi za Makedoniju, koja ovim sporazumom treba da dobije drugo ime i tako napokon dobije zeleno svetlo za članstvo u NATO, značilo ujedno i pad vladajuće koalicije, koja trenutno opstaje samo zahvaljujući podršci albanskih partija. Drugim rečima, Makedonija bi imala ne samo redovne predsedničke izbore, već i vanredne parlamentarne izbore.

Da li je rok koji je zadao NATO realan? I može li se desiti da ovaj sporazum bude odbačen, ako se vlada u Grčkoj, a možda i u Makedoniji promeni?

Politički analitičar iz Makedonije Branko Đorđevski za Sputnjik kaže da veruje da bi ovaj sporazum mogao da bude ratifikovan sa obe strane. Jedini problem koji bi mogao da stopira ovaj proces u skopskom parlamentu, jesu zahtevi albanske partije Besa, koja da bi glasala za već usklađene ustavne amandmane u parlamentu u Skoplju, traži da se istovremeno prihvati i njihov zahtev da Albanci postanu državotvoran narod u Makedoniji, u državi koja će se u budućnosti zvati „Republika Severna Makedonija“.

„Ako oni ostanu pri svom stavu, ta praznina će se nekako nadoknaditi, jer je reč o nekoliko poslanika. Mislim da je to već oprobana taktika. Ne verujem da će zapadnoevropske države dozvoliti da jedna albanska partija minira čitav dogovor“, uveren je Đorđevski, iako priznaje da bi Besa mogla da dobije „vetar u leđa“ iz Tirane, jer se to već dešavalo.

Đorđevski kaže da postoje dva razloga zbog čega se NATO-u žuri da se reši situacija u Makedoniji. Prvo i najbitnije, jer ova vojna Alijansa želi da zaokruži svoju misiju u ovom delu sveta, a drugo je strah da bi moglo da dođe do promena u Makedoniji, jer su građani sve više nezadovoljni zbog različitih zakona, kao što je Zakon o amnestiji, zbog koga se sve glasnije postavlja pitanje kako i da li u Makedoniji funkcioniše pravna država.

Što se tiče Grčke, naš sagovornik smatra da ova vlada odluku neće ostaviti budućoj vladi.

„U suprotnom, ako vlada premijera Aleksisa Ciprasa reši da ide na izbore, posle kojih realno na vlast može da dođe opozicija koja uveliko najavljuje da neće ratifikovati Prespanski sporazum, onda je jasno da bi to značilo miniranje čitavog dogovora i odstupanje od njega“, tumači Đorđevski.

Još jedn razlog zbog koga Đorđevski ne veruje da bi Cipras od ovoga odustao, jeste i taj što je i lično mnogo uložio u ovaj sporazum.

Grčki dnevnik „Katimerini“ ne isključuje mogućnost da do ratifikacije Prespanskog sporazuma dođe i pre 10. januara. U istoj analizi list navodi da su se u Grčkoj u proteklom periodu pojavili scenariji i spekulacije da zvanična Atina može ostaviti ratifikaciju protokola o članstvu Makedonije u NATO za period posle izbora, to jest, za sledeću grčku vladu. Zvanična vlast u Grčkoj ovo negira, a grčki diplomatski krugovi su komentarisali da će nakon završetka ustavne ocene u Makedoniji, Prespanski sporazum odmah stići do grčkog parlamenta, što bi značilo da bi ratifikacija protokola o članstvu Makedonije u NATO-u mogla da se završi do maja najkasnije, kada se zakazuju i lokalni i evropski izbori.