GRADONAČELNIK SUBOTICE: Srbima je i pesma zabranjena

Dugo sam u politici, mnogo sam toga video i na mnogo loših stvari navikao ali da će pesma o srpskom stradanju, delo koje peva o našim ranama u Prvom svetskom ratu, biti od bilo koga nazvana „provokacijom“ to me je ipak zateklo.

„Tamo daleko“ pevali smo uz naše subotičke tamburaše, baš kao što je, uz tamburaše, prvi put i snimljena 1917. godine. Setna melodija, reči koje govore o žrtvi oca i sina za otadžbinu i seoskim ognjištima koja su vojnici ostavili za sobom tragične 1915. godine, suština su muzičkog dela koje dira u srce svakog Srbina. Tako je i Nikola Tesla, kao svoju poslednju želju, zatražio da se „Tamo daleko“ čuje na njegovoj sahrani.

Samo valjda predsednik Srbije nema pravo da je čuje i da je peva. Mnogima je ambicija u regionu da hapse Srbe, za šta se stalno izmišljaju novi razlozi, pa je evo i srpska pesma došla na red kao nešto neoprostivo. Svi drugi mogu da pevaju, samo je Srbima i srpskim liderima i pesma zabranjena, čak i kad pevaju o majci koja ih je rodila ili plemenitim žrtvama od pre jednog veka. Uzgred, te srpske žrtve pale su i za oslobođenje Sarajeva, 6. novembra 1918. godine.

Predsednika Aleksandra Vučića poznajem kao izuzetno ozbiljnog i posvećenog čoveka, koji je uvek u brigama i obavezama i zato je za mene bila posebna čast i zadovoljstvo videti ga u retkom trenutku predaha. Emocija koja ga je juče pokrenula na pesmu, je emocija prema Srbiji, ljubav prema zemlji kojoj je posvetio svoj život. Nju su, jednako kao ja, osetili i naši mađarski prijatelji i niko se nije osetio isprovociranim. Žalosno je što ljubav prema Srbiji predstavlja nešto negativno za mnoge medije i političare iz naroda sa kojima smo sedam decenija proveli u zajedničkoj državi.

Aleksandar Vučić je pružio ruku prijateljstva svima, oni koji su je prihvatili, sa nama danas ostvaruju zajedno velike rezultate. Oni koji bi da zabranjuju pesme, nemaju šta da ponude ni regionu, ni svojim građanima.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI