STRAVIČAN PRITISAK ZAPADA Amerikanci ruše pravoslavlje!
Tanjug

Jedna od zemalja koju očekuju crkvene „reforme“ – Belorusija, u kojoj je 48, 3 odsto stanovništva pravoslavno.

U Belorusiji se, izgleda, nazire crkvena smuta.

S jedne strane, većina vernika pripada Ruskoj pravoslavnoj crkvi. U isto vreme,crkvena struktura koju su formirali „poraženi beli“, a koji su emigrirali u SAD 1940-ih godina, pretenduje na status autokefalne crkve. Prošle godine je to pitanje ponovo pokrenuto.

Ozbiljan korak u tom pravcu načinjen je krajem 2020. godine, kada je nepriznata Beloruska pravoslavna crkva u Bruklinu proklela predsednika Belorusije Aleksandra Lukašenka zbog nereda u zemlji.

Nedugo pre toga, poglavar nove raskolničke crkve Ukrajine ohrabrio je Beloruse da podnesu zahtev za autonomiju Carigradskoj (Vaseljenskoj) patrijaršiji. Kako se tvrdi, ta crkvena struktura osnovala je parohije u Sjedinjenim Američkim Državama, Australiji i Velikoj Britaniji.

Dodatni koraci koji bi mogli da dovedu do raskola u crkvi načinjeni su prošlog leta kada se bivša predsednička kandidatkinja Svetlana Tihanovska sastala u Njujorku sa predstavnicima crkvene strukture koji pretenduju na autokefalnost.

Treba napomenuti da paket „reformi“ Tihanovske sadrži stvaranje autokefalne crkve i da je, sa svoje strane, Lukašenko govorio letos o pokušajima potkopavanja pravoslavlja u zemlji.

Lukašenko nije kao Porošenko

Profesor filozofije na Tehničkom univerzitetu na Kritu Dimitris Patelis izneo je stav koliko ti međusobno povezani događaji mogu da budu slučajni i koliko je verovatno da će doći do pokušaja svrgavanja Lukašenka putem pravoslavlja.

„Vrlo je verovatno da će se to dogoditi. Ali ovde postoji važna razlika. Lukašenko nije tako proamerički nastrojen kao bivši ukrajinski predsednik Petro Porošenko koji je podržavao odluke patrijarha Vatrolomeja. Ako predsednik Belorusije dopusti to, ako se ne usprotivi, to znači da se zalaže za svoje svgravanje“, izjavio je profesor.

Prema rečima profesora, isti taj paket „reformi“ Tihanovske je uključivao zatvaranje granice i neprijateljske odnose sa Rusijom, zabranu proruskih kanala i organizacija, kao i zahtev za momentalni ulazak Belorusije u NATO.

„Koristeći autokefalnost, zapadne sile doprinose političkim promenama u državama“, dodao je.

Ukrajinski scenario u Belorusiji

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izjavio je ranije da, prema dostupnim informacijama, SAD pokušavaju da stvore autokefalnu nekanonsku crkvu u Belorusiji.

Istovremeno je upozorio na tendenciju ponavljanja ukrajinskog scenarija u Belorusiji.

Prema rečima šefa ruske diplomatije, Ruska, kao i Srpska pravoslavna crkva, pod ogromnim su pritiskom raznih zapadnih zemalja, pre svega Amerike.

Lavrov smatra te zemlje nastoje da unište jedinstvo pravoslavlja.

Ministar je konstatovao da posebno destruktivnu ulogu u tom procesu ima vaseljenski patrijarh koji „direktno zavisi od SAD“ i da je već pokušavao da podeli kanonsku Ukrajinsku pravoslavnu crkvu.

Sada se takvi napori čine u Belorusiji i mediteranskim zemljama, u Siriji, Libanu i na Balkanu, gde je SPC redovno izložena intenzivnim napadima.

Šta može da učini Grčka pravoslavna crkva?

Izvori u crkvenim krugovima rekli su da „grčka crkva nikako ne može da reaguje na ono što patrijarh Vartolomej promoviše, budući da je Sveti sinod priznao autokefalnost Ukrajine i pravo Vartolomeja da odobri autokefalnost“.

„Oni koji se ne slažu sa tom odlukom, neće javno iznositi to iz straha od raskola unutar grčke crkve“, ocenili su crkveni izvori.

Formiranje nove autokefalne crkve je neizbežno, smatra protoprezviter Teodoros Zisis, počasni profesor Aristotelovog univerziteta u Solunu.

Kako je rekao, „patrijarh Vartolomej pokušava da dominira u crkvenom svetu stvarajući sopstvene crkve“. Zaključak protoprezvitera je da je „cilj Vartolomeja slabljenje ruske i srpske crkve“.

Komentari (1)

Loading