"Cele godine slušate razne gluposti, ali ne slušaju samo jedni, slušaju i drugi ljudi. Razarali su svoju zemlju i razorili svoju. Ali mi moramo da razumemo da su ti ljudi mislili nešto drugo. Ne govorim ja o njihovom kolovođama, ne govorim o Gruhonjiću, Bakiću i ostalima. Govorim o delu naroda koji moramo da poštujemo.

Ti ljudi misle da rade nešto veliko, vredno i važno. Problem je u tome što mi nismo mogli da dopremo do njih. Mi nismo mogli… Oni obično misle da je krivica u tome što smo mi glupi, krezubi, da ne čitamo i ne razumemo ono što oni govore. A mi se trudimo da ih razumemo.

Oni neće čak ni da čuju ono o čemu govorim. Neće da uđu u razgovor sa nama. Koliko ima meseci da sam ponudio dijalog, da ne pitam ni sa kim razgovaram, i rekao sam: neka ih bude i četvoro ili četvorica preko puta, nikakav problem. Neka imaju četiri puta više vremena nego ja.

I onda je to zabranjeno. Onda su rekli: ne možeš, nisi nadležan. A onda su rekli da imaju samo jedan zahtev za koji sam ja nadležan, niko drugi. Meni može i Vlada da napiše zašto smatra da je neophodno da se raspusti Skupština, i ja kažem: ne pada mi na pamet. Cela Vlada može da se založi za to, a ja kažem: ne pada mi na pamet. Ne prihvatam to kao obrazloženje i nema raspuštanja Skupštine.

Na svaki način ta odluka je u mojim rukama. Što ste lagali naciju više od pola godine da sam nenadležan i da ne tražite ništa, kada u stvari sve što tražite jeste moja smena i izbori. I ništa drugo ne tražite."