KURTI POSTAJE SVESTAN Dok je Vučića neće biti priznanja Kosova!

Intervju vam prenosimo u celosti:

Kakav je stav kosovske vlade o dijalogu sa Srbijom i kako ona vidi svoje obaveze u okviru vašingtonskog sporazuma? Da li postoji alternativa dijalogu i o kojim temama kosovska vlada očekuje da se razgovara u narednim rundama u Briselu? 

- Pre svega, ne znamo šta mini Šengen zaista podrazumeva. Ne vidim zašto nam je potreban mini-šengen kad imamo Berlinski proces, koji od Samita u Sofiji sada uključuje i zajedničko regionalno tržište. Pa zašto bi nam trebao mini-šengen, ako imamo zajedničko regionalno tržište sa samita u Sofiji? S druge strane, mislim da nije prikladno to nazivati mini-šengenom. Počelo je u Novom Sadu i ne vidim kako to možemo da uradimo bez uzajamnog priznavanja Kosova i Srbije. Jer nivo na kojem politika u šengenskoj zoni različitih zemalja međusobno sarađuju je nezamisliv između Kosova i Srbije, sve dok nemamo uzajamno priznanje.

Ali neki bi mogli reći da je ulazak u mini Šengen obaveza koju je Kosovo preuzelo u okviru Vašingtonskog sporazuma potpisanog prošle godine. Kakvo je vaše mišljenje o ovome? Da li će Kosovo odustati od ove obaveze?

Prošle godine smo imali odluku Ustavnog suda koja je pokazala da prethodna vlada nije bila samo nelegitimna, već i protivustavna. Jer, kada je izabrana - 3. juna 2020. godine, zapravo nije imala većinu. Nije imala 61 poslanika od 120, već samo 60. Mislim da među javnim mnjenjem na Kosovu postoje ogromne rezerve prema prethodnoj vladi i spremnosti institucija koje nikada nisu bile za ovu mini-šengensku inicijativu. Mislim da se i mi ponašamo u skladu s tim, a oni koji su predložili mini-šengensku inicijativu trebalo bi da imaju teret dokazivanja da pokažu šta je zapravo njen sadržaj i zašto je to potrebno kada imamo Berlinski proces.

Iz onoga što ste rekli, moglo bi se protumačiti da smatrate da je Vašingtonski sporazum sam po sebi nelegitiman sa svim njegovim klauzulama. Od američke vlade čuli smo da je sporazum valjan u njihovim očima. Da li će ovo predstavljati problem, po vašem mišljenju, u vašim odnosima sa američkom administracijom?

Ja sam jedan od lidera koji je podržao predsednika Bajdena, za razliku od predsednika Vučića, koji je žestoko lobirao za predsednika Trampa. Nisam rekao da ću ono što je potpisano u Vašingtonu jednostavno baciti - nikako.

Poslednja tačka, koja je bila priznanje Izraela, je sprovedena i to je najvredniji deo sporazuma. Morate znati da ta dva teksta nisu ista. Na primer, u tekstu sa srpske strane pisalo je da će ambasada iz Tel Aviva biti premeštena u Jerusalim, ali to se juče nije dogodilo kako je trebalo. Dakle, dva različita teksta, dve jednostrane obaveze.

Ne želimo to negirati u principu, ali u isto vreme moramo biti oprezni, jer postoje i neke tačke koje su problematične za naš ustav, a koje je prethodni premijer potpisao kao obavezu. Samo da napomenem, činjenicu da nećemo lobirati i angažovati se za članstvo u međunarodnim organizacijama. To se kosi sa Ustavom Republike Kosovo.

Kakav je vaš utisak, kako američka administracija vidi Vašingtonski sporazum i njegove klauzule? Da li su se stvari suštinski promenile sa administracijom Bajdena koja je došla ovog januara?

Već sam izneo četiri nova predloga u vezi sa Srbijom. Jedan je reciprocitet prava manjina - u Srbiji postoji Nacionalni savet za Albance i Bošnjake.

Verujem da bismo mogli da imamo reciprocitet prava. Tada sam predložio SEFTA (Sporazum o slobodnoj trgovini u jugoistočnoj Evropi), sličan onom koji Norveška, Island i Švajcarska imaju sa EU, naime EFTA, EEA.

Dalje, trebalo bi da se usredsredimo na pitanja nestalih osoba. Poslednja je da smo upravo imali samit NATO-a u Briselu. Predsednik Bajden je došao i ostao osam dana, došao je na samit NATO-a, pre svega i najvažniji, a takođe i na samit G7. Takođe sam predložio da Kosovo i Srbija zajednički podnesu Deklaraciju o miru da nećemo napadati jedni druge. Jer, izuzev Srbije, druge države žele da uđu u NATO ili su to već učinile. Mislim da su ovi predlozi stvarni i trebalo bi da ih angažujemo.

Da li vidite veliku razliku u pristupu SAD prema Kosovu i odnosima Srbije i Kosova, od promene administracije u Vašingtonu, posebno kada su u pitanju odnosi SAD i administracija EU o dijalogu?

Na jednom nivou, SAD zadržavaju stav za nezavisno Kosovo, uprkos tome ko tamo pobeđuje. Ali opet, postoje određene razlike. Predsednik Bajden želi da ojača transatlantske odnose između SAD-a i Evrope. On je socijaldemokrata, a takođe ima i politiku zasnovanu na vrednosti, gde van dijaloga želi da ima transformativni rezultat, a ne transakcioni pristup.

Povodom ove poslednje runde dijaloga koju ste imali sa predsednikom Vučićem u Briselu, rečeno je da je veoma pozitivno što se ovaj sastanak održao, ali takođe ono što smo čuli kroz različite izjave obe strane je da nije bilo puno poverenja i da su dve strane veoma udaljene. Šta je pozitivno što možete uzeti sa ovog sastanka i gde mislite da odavde može ići dijalog?

Mislim da se morate složiti sa mnom da je teško voditi razgovore sve dok se ne distancira od režima Miloševića. Veoma je potrebno imati stvarno distanciranje, introspekciju, samokritiku da bi se pravilno usmerilo ka budućnosti i pomirenjem došlo do rešenja. Ne vidim alternativu uzajamnom prepoznavanju i ne želim da izbegavam slona u sobi. Nekoliko puta je bilo pokušaja rasprave o tehničkim detaljima prethodnih rundi razgovora, ali mi smo politički lideri. Tehnički detalji su za profesionalne stručnjake, državne zvaničnike koji su deo naših timova. Ali za vođe, ne bismo trebali izbegavati slona u sobi, i mislim, to jest, nedostatak uzajamnog priznavanja, naime - uzajamnog nepriznavanja.

Za mene je dijalog u Briselu koji se oslanja na rezoluciju Generalne skupštine od 8. septembra 2010. godine o statusu odnosa između Kosova i Srbije. Imamo nenormalne odnose i normalizovaćemo ih. U tom cilju, kako kaže ta rezolucija, postoje četiri cilja koja treba da postignemo - mir, bezbednost i stabilnost, saradnja, afirmisanje evropskog puta i perspektive i poboljšanje života građana. Verujem da bismo konstruktivnim dijalogom mogli da napredujemo.

Znamo da se srpska strana prilično snažno protivi ideji uzajamnog priznavanja u sadašnjim okolnostima i sa sadašnjim kosovskim granicama. Gde vidite prostor za kompromise? Spomenuli ste da je za vas Asocijacija opština sa srpskom većinom, koja je dogovorena briselskim sporazumom, a takođe i posebnim sporazumom 2015. godine, nešto što bi bilo loše za Kosovo i da vaša vlada to ne bi primenila. Gde vidite prostor za kompromis u odsustvu razgovora o ASM, s jedne strane, i o promeni granice, s druge, što ste mnogo puta pominjali u prošlosti?

Kosovo sa novom vladom, prva tri na našoj pobedničkoj listi su lideri tri institucije - naime, gospođa predsednica Osmani, predsednica parlamenta Konjufca i ja kao premijer - pobedili smo na ovoj listi poslova i pravde, i mi smo najuspešnija vlada otkako je Kosovo oslobođeno, a kamoli od proglašenja nezavisnosti Kosova.

Dozvolite mi da istaknem da se izvoz na Kosovo u ovih pet meseci povećao za 66%, promet ekonomske aktivnosti za 15%, vladini prihodi za 30% i imamo perspektivu od 7,9% BDP-a kao ekonomski rast za ovu godinu. Naša poreska uprava uspela je da prikupi 60 miliona evra više nego prošle godine, a naša carina 108 miliona evra više nego u istom periodu prošle godine u prvih pet meseci. Pandemijom se bavimo prilično dobro. Kada smo stupili na dužnost 22. marta ove godine, imali smo 781 novozaraženih dnevno i 17 smrtnih slučajeva. A sada je to jednocifreni broj novoinficiranih sa nula smrtnih slučajeva. Uverili smo se da smo imali 2 miliona vakcina, sa nula vakcina iz Ruske Federacije i Kine. Dali smo 200.000 doza i 400.000 vakcina je već stiglo. Hospitalizacija je opala za 86%, novoinficirani za 99%, aktivni slučajevi uopšte za 97%.

Imali smo 221 policijsku operaciju, uništili smo 7 kriminalnih bandi, oduzeli smo 400 kilograma kokaina i 7 miliona evra. Uhapsili smo 933 osobe u 101 raciji i 221 policijskoj operaciji. Jačamo državu Kosovo. Kosovo postaje priča o uspehu. A stara taktika salame - šta mi dajete za priznanje koje se nikada neće dogoditi neće uspeti.

Predsednik Srbije rekao je da nikada neće priznati Kosovo.

Ovim pristupom sebe je stavio kao kamen spoticanja u sporazum, jer su svi prethodni ustupci mojih prethodnika dati Srbiji u svetlu budućeg priznanja, za koje je rekao da se to nikada neće dogoditi.

Već ste se na početku svog mandata usredsredili na unutrašnja pitanja poput borbe protiv korupcije itd., I rekli ste da dijalog nije među vašim prioritetima. Imajući u vidu ono što ste rekli, da li verujete da je za Kosovo održivo da se dijalog u potpunosti zaustavi i da se možete samo usredsrediti na svoj razvoj?

Naravno, više bih voleo da Srbija prizna Kosovo, ali ako Srbija to ne želi, moramo da nastavimo da živimo bez tog priznanja. Ne planiram da prošlu zavisnost Kosova od Srbije zamenim novom zavisnošću Kosova od priznavanja Srbije našoj nezavisnoj zemlji. Dakle, već 13 godina živimo bez priznanja Srbije. Bilo bi dobro da nas Srbija prizna, ali ja to neću platiti ni teritorijom Kosova, ni funkcionalnošću naše države. Kosovo je nezavisno. Priznalo ga je 26 od 30 zemalja NATO-a, Kosovo je priznalo 22 od 27 država članica EU. Rusija i Kina nas ne priznaju, ali SAD, Francuska i Velika Britanija u Savetu bezbednosti. Moraćemo dalje.

Ja bih ovaj odgovor razumeo kao vaš odgovor da. Da li ste zabrinuti da bi nedostatak dijaloga mogao imati sigurnosne posledice u čitavom regionu? Javnost u Srbiji sada je prilično zabrinuta zbog nekoliko incidenata koji su se dogodili na Kosovu poslednjih dana. Da li postoji bojazan da bi moglo doći do eskalacije nasilja u slučaju da se dijalog jednostavno zaustavi i da se stvari vrate u vreme pre dijaloga?

Mi smo miroljubiva vlada i mi ćemo se pobrinuti za sve građane Kosova. Na Kosovu ne postoje međuetnički problemi. Zapravo, na Kosovu imate Srbe koji se žale na pritisak Srbije. Kada sam prvi put bio premijer, za savetnika sam imenovao Aleksandra Stankovića iz Raniluga, ali je posle dva sata podneo ostavku zbog pritiska struktura iz Beograda. U osnovi, kosovski Srbi su pod pritiskom Beograda. Želimo da pomognemo i njima. Jer, kao što znate, skoro 100% je prinuđeno da glasa samo za jednu stranku, koja je pod kontrolom i koju finansira Beograd, i to je zaista tužno. Mislim da bi trebalo da postoji demokratski pluralizam, a ne nacionalistička homogenizacija.

Mnogi bi se složili da se mnogi Srbi osećaju pod pritiskom Srbije, ali takođe postoje različite zabrinutosti zbog pretnji etničkih Albanaca. Poslednjih godinu dana videli smo nekoliko incidenata - u Beogradu je ovo jedna od najzanimljivijih tema poslednjih dana. Verujete li da ovo predstavlja problem na Kosovu?

Mi se bavimo svim incidentima, ali takođe nije lepo što u crkvi koja nije završena, jer to nisu uspeli da urade, jer je to bilo za vreme Miloševića u univerzitetskom kampusu, polu-završena crkva, da dođe i vrši političku liturgiju. Nije lepo. Bez traženja dozvole. Jer, čak i prema briselskom sporazumu svaki put kada dođete, trebalo bi da tražite dozvolu. Bez traženja dozvole da dođem i obavim političku liturgiju u Miloševićevoj crkvi koja je izgrađena ’97. U univerzitetskom kampusu. Jer, Milošević je nekada eksproprisao teritoriju univerzitetskog kampusa, a takođe i javna preduzeća i imovinu kako bi izgradio crkvu. Miloševićeva instrumentalizacija crkve je nešto što bismo trebali osuditi, a ne pretvarati je u političku liturgiju.

Moj je utisak da sada, sa novom vladom, postoji određeni interes Beograda da izazove incidente i da ovo pitanje pretvori u bezbednosno. Verujte mi, Albanci i Srbi na Kosovu, ma gde se našli na tržištu ili u preduzeću ili rade za međunarodne organizacije, nemaju problema. Nula incidenata danas, nula incidenata juče, nula incidenata prekjuče. Samo se bojim da postoje politički koreni incidenata, koji se ne dešavaju zbog naših etničkih razlika, već zbog nečijeg političkog interesa. Svakako nije moja.

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI