SUDBINE HAŠKIH OPTUŽENIKA Neki na doživotnoj robiji, neki u visokoj politici, a jedan zgrće milione od biznisa!
Foto: Alo/ilustracija

Za nešto manje od tri decenije postojanja pred ovim tribunalom zbog ratnih zločina tokom devedesetih godina osuđeno je gotovo stotinu osoba, a ipak se čini da, nakon svega, jedino što nije zadovoljeno je - pravda.

Kako drugačije objasniti činjenicu da su, sa jedne strane, Srbi osuđeni na ukupno 1.113 godina zatvora, veliki broj njih nalazi se na odsluženju višedecenijskih robija, dok pripadnici druga dva naroda kojima je suđeno u Hagu, Hrvati i Bošnjaci, nisu osuđeni ni za jedan zločin počinjen nad srpskim narodom.

Doživotne robije su takođe, sudeći prema presudama koje je Haški sud doneo bile rezervisane samo za Srbe, pa će tako ukupno njih osmorica ostatak života provesti po najozloglašenijim evropskim zatvorima.

Hag je odredio različite sudbine za ljude koji su se pojavljivali pred ovim tribinalom. Većina dane provodi u zatvorima širom Evrope, od koji će mnogi tamo dočekati i onaj sudnji, neki su se napravili "pakt sa đavolom", pa sada slobodno šetaju, ali obično po ulicama skandinavskih zemalja, značajan broj njih se posle haškog staža opredelio ili vratio političkom, a oni najsuroviji zločinci, čiji su svedoci misteriozno nestajali pred put u Hag, danas su uticajni politički lideri, ugledni biznismeni, u nekim državama regiona slavljeni kako nacionalni heroji o kojima se snimaju filmovi.

Ovo su sudbine nekih od najpoznatijih privremenih stanovnika Ševeningena:

Doživotne robije - Srebrenica

Ratko Mladić

Ratko Mladić, nekadašnji načelnik Glavnog štaba Vojske Republike Srpske nedavno je je osuđen na doživotnu robiju po 10 od 11 tačaka optužnice pred Haškim tribunalom.

Optužnica protiv njega podignuta je 1995, a Mladić je uhapšen u maju 2011, nakon 12 godina skrivanja, u mestu Lazarevo i izručen Hagu.

Kao vrhovni komandant srpskih snaga u Bosni i Hercegovini Mladić je optužen za planiranje, podsticanje i naređivanje svih zločina koje su njegovi potčinjeni izvršili.

EPA Jerry Lampen Pool

 

Prvostepeno veće Haškog tribunala je u novembru 2017. godine zaključilo da je Mladić svojim delovanjem značajno doprineo izvršenju genocida nad bosanskim muslimanima u Srebrenici, da je terorisao stanovništvo Sarajeva, da je naređivao uzimanje talaca...

Raspravno veće nedavno je u potpunosti odbacilo žalbu Mladića na prvostepenu presudu. Potvrđena presuda je odmah stupila na pravnu snagu. Mladić ima 78 godina i ostaće u haškom pritvoru do odluke u kojoj državi će služiti doživotnu kaznu robije.

Radovan Karadžić

Radovan Karadžić, prvi predsednik Republike Srpske osuđen je pred Haškim tribunalom na kaznu doživotnog zatvora. Protiv njega je sud u Hagu podigao optužnicu 1995. godine.

Gotovo deceniju se nalazio u bekstvu, sve do 21. jula 2008. godine kada je uhapšen u Srbiji, gde je živeo pod imenom dr Dragan Dabić, bavio se nadrilekarstvom i potpuno izmenio fizički izgled. Desetak dana kasnije izručen je tribunalu, a u proces koji je trajao gotovo 10 godina završio se presudom kojoj mu je određena doživotna robija.

EPA/ PETER DEJONG

 

U prvostepenom postupku je osuđen na 40 godina zatvora, da bi u žalbenom ova odluka bila preinačana. Nedavno je iz pritvorske jedinice u Ševeningenu prebačen u u britanski zatvor na ostrvu Vajt, na jugu Engleske.

Zdravko Tolimir

Bvši general Vojske Republike Srpske Zdravko Tolimir osuđen je pred Haškim tribunalom na doživotnu kaznu zatvora 2015. godine za zločine nad muslimanima iz Srebrenice.

Tolimir je uhapšen 31. maja 2007. godine prilikom prelaska granice između Srbije i Republike Srpske.

Preminuo je 9. februara 2016. godine u pritvorskoj jedinici u Ševeningenu.

Na doživotne kazne zatvora osuđeni su još i pukovnik i načelnik bezbednosti Glavnog Štaba VRS Ljubiša Beara, načelnik bezbednosti Drinskog korpusa Vujadin Popović, komandant Sarajevsko-romanijskog korpusa Stanislav Galić.

Lider paravojne formacije Beli orlovi Milan Lukić, osuđen je pred Haškim tribunalom za zločine nad muslimanima u i oko Višegrada od 1992. do 1994. godine, na kaznu doživotnog zatvora, a saoptuženi Sredoje Lukić na 30 godina zatvora.

Krvnici na slobodi

Gotovina, Markač, Čermak

Bivšeg hrvatskog generala Antu Gotovinu, koji je odgovoran za ubistvo najmanje 150 Srba i progon njih više od 150.000 Haški tribunal je, zajedno sa Mladenom Markačem i Ivanom Čermakom, oslobodio krivice.

Tribunal ga je nepravosnažno osudio na 24 godine robije, zbog zločina počinjenim nad Srbima u Operaciji Oluja 1995. godine. Međutim, 16. novembra 2012. Žalbeno veće Haškog tribunala ga je oslobodilo svih optužbi zbog nedokazane odgovornosti i istog dana pušten je na slobodu.

Zločini su počinjeni u okviru tzv. zajedničkog zločinačkog poduhvata u kom su, sem Gotovine, učestvovali i haški optuženici, vojni i policijski generali Ivan Čermak i Mladen Markač, ali i predsednik Franjo Tuđman i brojni neimenovani funkcioneri državnog, vojnog i policijskog vrha Hrvatske.

Ante Gotovina danas važi za "uspešnog preduzetnika" u Hrvatskoj. Veličaju se njegovi poslovni uspesi, a autori hvalospeva ne obaziru se na njegovu zločinačku prošlost.

Bivši haški optuženik zarađuje milione evra na uzgajanju tune, a kompaniju "Pelagos net" je volšebno otvorio samo sedam dana nakon što je oslobođen iz zatvora u Ševeningenu.

Haradinaj, Limaj

Ramuš Haradinaj, bivši oficir i vođa terorističke OVK i aktuelni lider "Alijanse za budućnost Kosova", bio optužen pred Haškim tribunalom za ratne zločine tokom rata na Kosovu i Metohiji. Haški tribunal je 2008. doneo oslobađajuću presudu. Kosovska Skupština ga je 2017. godine izabrala za premijera u Prištini, a 2019. podneo je ostavku na tu funciju.

Protiv njega su vođena dva procesa (optužen za ratne zločine počinjene nad srpskim civilima i pripadnicima drugih nealbanaca, zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja), ali je oba puta pravosnažno oslobođen zbog nedostatka dokaza.

EPA

 

Međutim, problem sa tim dokazima, zapravo je problem koji od početka prati "slučaj Haradinaj", jer je razlog za njihov nedostatak, zapravo, i taj što je jedan broj onih koji je trebalo da svedoče protiv njega nestao. Neki nestali, neki su ubijeni, neki su stradali, a jedan broj svedoka se iz procesa povukao zbog zastrašivanja.

Fatmir Ljimaj, još jedan je aktuelni kosovski političar koga je Hag oslobodio odgovornosti. Bio je član desetočlane grupe koja je oslobođena optužbe da su 1998. godine počinili zločin nad civilima i pripadnicima srpske vojske i policije u selu Klečka kod Suve Reke.

Orić - surova zverstva

Nasera Orića, bivšeg komandanta tzv. Armije BiH u Srebrenici, Haški tribunal oslobodio je krivice za zločine nad Srbima u tom gradu 1992. - 1993. godine. Hag je preinačilo prvostepenu presudu, izrečenu u leto 2006, kojom je Orić bio proglašen krivim što nije sprečio zločine nad Srbima, na osnovu čega je bio osuđen na dve godine zatvora.

Orićeve snage su krajem 1992. izvele više napada na sela oko Srebrenice i Bratunca.

Jedna od najstravičnijih sudbina vezana je uz ime Slobodana Stojanovića (11). On se vratio u selo kako bi spasao svog psa, ali su ga uhvatili. Kasnije je pronađen sa šest izbijenih zuba i razrezanim trbuhom u obliku krsta, dok su mu ruke bile odsečene do lakata.

Suđeno mu je i u BiH, gde je takođe sva puta oslobođen optužbi za zločine nad Srbima 1992. na području Srebrenice.

Zločini na KiM

Za zločine počinjene tokom rata na Kosovu i Metohiji pred Haškim tribunalom osuđeni su srpski generali i političari: Nebojša Pavković, Nikola Šainović, Vladimir Lazarević, Dragoljub Ojdanić, Vlastimir Đorđević.

Pavković se predao Tribunalu 2005. godine, a osuđen je 2009. na 22 godine zatvora za zločine počinjene nad kosovskim Albancima.

Vladimir Lazarević, bivši komandat Prištinskog korpusa, osuđen je u Hagu na 12 godina zatvora. Pušten je na slobodu 2015. godine pošto je odležao dve trećine kazne. Bivši premijer Srbije Nikola Šainović je osuđen februara 2009. godine na 18 godina zatvora. Odsluženje kazne završio je 26. avgusta 2015. godine.

Milan Milutinović, bivši predsednik Srbije oslobođen je i proglašen nevinim po svim tačkama optužbe.

Nagodbe sa Hagom

Određeni brojh optuženika sklopio je sporazume o priznanju krivice sa Haškim tribunalom.

Biljana Plavšić, bivša predsednica Republike Srpske bila je prvi srpski političar koji se pred Hagom izjasnio krivim. Osuđena je 2003. godine na 11 godina zatvora i upućena na izdržavanje kazne u švedski zatvor "Hinseberji", a na slobodi je od oktobra 2009.

Milan Babić, nekadašnji predsednik i predsednik Vlade Republike Srpske Krajine priznao je krivicu pred Haškim tribunalom, posle čega je osuđen na 13 godina zatvora. Pojavio se 2004. godine na suđenju bivšem predsedniku Srbije i Jugoslavije Slobodan Miloševiću kao svedok optužbe. Izvršio je samoubistvo 5. marta 2006. godine, u zatvorskoj ćeliji.

Momir Nikolić, nekadašnji pomoćnik komandanta za bezbednost i obaveštajne poslove Vojske RS, zahvaljući tome što je kao pokajnik pristao da svedoči protiv Karadžića i Mladića pušten je 2016. u tajnosti iz zatvora, iako nije odslužio uobičajene dve trećine kazne od samo 20 godina, na koliko je bio osuđen.

Smrt pre presude

Slobodan Milošević, bivši predsednik Srbije i SRJ umro je u pritvoru u Ševeningenu 11. marta 2006. godine.

U presudama drugim optuženima je pomenuto da postoje dokazi o njegovoj povezanosti sa ratnim zločinima i nasilnim deportacijama ne-srpskog stanovništva tokom rata u Bosni i Hercegovini, u Hrvatskoj i na KiM. Uhapšen je 1. aprila 2001. godine, a 28. juna, na Vidovdan iste godine, izručen Haškom tribunalu.

ICTY via AP

 

Goran Hadžić, bivši predsednik Republike Srpske Krajine je u Hagu optužen za zločine protiv čovečnosti. Uhapšen je 20. jula 2011. godine u selu Krušedol na Fruškoj gori. Preminuo je 12. jula 2016. godine u Urgentnom centru u Novom Sadu u 58. godini života.

Slučaj "Šešelj"

Vojislav Šešelj, predsednik Srpske radikalne stranke proveo je gotovo 12 godina u pritvoru Haškog tribunala. U Srbiju se vraća 2014. godine, po odluci o privremenom puštanju na slobodu, nakon što je Vlada Srbije prethodno Tribunalu dostavila uslovne garancije za njegovo puštanje.

Foto: Printscreen TV Pink

 

Oslobađajuća prvostepena presuda izrečena je 31. marta 2016. godine, bez njegovog prisustva. Oslobođen je po svih devet tačaka optužnice koja ga je teretila da je govorom mržnje podsticao i podržavao ratne zločine u Hrvatskoj i BiH i proterivanje Hrvata iz vojvođanskog sela Hrtkovci.

Žalbeno veće, usvojivši delimično zahtev Tužilaštva, osudilo je 11. aprila 2018. Šešelja na deset godina zatvora zbog progona Hrvata u Hrtkovcima u Vojvodini 1992. godine.

Komentari (0)

Loading