BRISEL ŽELI DA OKRENEMO LEĐA RUSIJI I KINI: Nova metodologija u pregovorima Srbije sa EU predviđa i usklađivanje spoljne politike
EPA

Brisel je prošle nedelje dao zeleno svetlo za primenu nove metodologije u pristupnim pregovorima za Srbijom, koja će grupisati 30 poglavlja u šest oblasti i zemlji kandidatu za članstvo olakšati put ka EU.

U tzv. klasterima, čije će otvaranje ići postepeno nalaze se vladavina prava, tržište, ekonomija, zelena agenda i povezivanje, poljoprivreda i resursi, ali i spoljni odnosi. U poslednjem, Srbija će imati i najteži zadatak, da uskladi spoljnu politiku sa Briselom, a pre svega da okrene leđa Rusiji i Kini.

Metodologija je nova, ali uslov stari. S tim što je u poslednje vreme podignut u sam vrh liste uslova Evropske unije prema našoj zemlji.

Ono što je do sada, koliko-toliko, uvijano u umeren diplomatski rečnik - da pre članstva Srbija uskladi spoljnu politiku sa EU - potpuno je raspakovano prilikom poslednje posete predsednika Aleksandra Vučića Briselu.

Naime, evropski šef diplomatije Đozep Borelj otvoreno je poručio da mnoge zemlje EU zahtevaju, i to odmah, veću usklađenost spoljne politike Beograda sa stavovima Brisela, pogotovo kada je reč o restriktivnim merama.

Slične izjave, inače, daju i drugi evropski zvaničnici, posebno nakon što je EU uvela nove sankcije Rusiji, Kini i Mjanmaru. Da Brisel namerava da stvori što širi front u okršaju koji je započeo sa Pekingom i Moskvom, i da u njemu želi i Srbiju, smatra i diplomata Zoran Milivojević:

- Izjava Borelja ukazuje da pritisci na našu zemlju po ovom pitanju već postoje i da će biti sve jači. Ovakvu politiku pre svih kreiraju baltičke zemlje i Poljska, a na istoj liniji su i Holandija i Danska. S druge strane Italija i Austrija zastupaju mekši stav prema Rusiji i smatraju da sa Moskvom, pre svega, treba razgovarati, jer bez saradnje sa ovom državom nema ni stabilne Evrope. Predsednik Vučić je jasno poručio da odnose sa Rusijom i Kinom nećemo dovoditi u pitanje - kaže Milivojević za "Novosti".

On jedino, bar zasada, vidi prostor u povećanju procenta usklađenosti naše zemlje sa deklaracijama EU, o čemu je govorio i Vučić. Međutim, malo je verovatno da će Srbija podržati bilo kakva dokumenta Brisela u kojima se osuđuju Moskva i Peking.

Potpredsednica Centra za spoljnu politiku Suzana Grubješić poručuje da nije realno očekivati da procenat usklađenosti, koji je sada 52 odsto, dramatično poraste u skorije vreme:

- Ali, potrebno je da se podrže sve evropske deklaracije i odluke koje nisu u suprotnosti sa strateškim opredeljenjima Srbije. Krajnje je vreme i da dobijemo izveštaj sa skrininga iz 2014. i šansu da konačno otvorimo poglavlje 31 koje pokriva oblast zajedničke spoljne i bezbednosne politike.

  Kliknite za više vesti

Tagovi

Komentari (0)

Loading