Dok Srbija prolazi kroz proces promene vlasti posle parlamentarnih izbora, koji su doneli ubedljivu pobedu Studentske liste, i iščekuje rasplet na lokalnom nivou, pred političkim akterima već stoji novi izazov - predsednički izbori koji bi, prema propisima, morali da se održe najkasnije do kraja decembra!

Zakon, naime, nalaže da je Ana Brnabić, kao v. d. predsednika Srbije, dužna je da izbore za predsednika Srbije raspiše bilo kada između 28. oktobra i 27. novembra, a pitanja za koji datum će izbori biti raspisani i koji će politički subjekti biti u trci za predsednika Srbije tek treba da dobiju proceduralni i politički epilog.

Dosta nepoznanica

Vladimir Pejić, direktor agencije za istraživanje javnog mnjenja "Faktor plus", rekao je za Kurir da je veliko pitanje ko će raspisati predsedničke izbore, ko će se dogovarati o terminima i ko će na njima učestvovati.

- Prvo, zakonski rokovi su tu tako da ne može mnogo da se nagađa i mislim da će biti održani upravo tako, najbliže zakonskom roku. Međutim, ja se ne razumem u pravnu proceduru u smislu ko će izbore raspisati i ko će se dogovarati o terminima, a još više je upitno ko će na njima učestvovati. S jedne strane imamo Studentsku listu na kojoj ima puno nepoznanica oko kadriranja uopšte. Tu je i vlada, tu je i predsednički kandidat. Pominju se različite opcije. Verovatno su imali neku ideju i pre izbora i videćemo da li će ta ideja ostati, ali javnost s tim nije upoznata - objašnjava Pejić.

Što se tiče SNS, Pejić kaže da nije siguran ko bi mogao da bude njihov kandidat.

- Mislim da bi drugačija priča bila da su pobedili na parlamentarnim izborima. U svakom slučaju, ne volim da dajem neke personalne predloge. Prvo da vidimo da li će učestvovati na izborima, a drugo s kojim kapacitetom će učestvovati. Mogu da imaju svog kandidata, mogu da podrže nekog drugog kandidata koji nije iz njihove stranke ili je možda čak i nestranačka ličnost. Budući da predstoji i jedno pročišćavanje u samoj stranci, moguće je da će šansu dobiti neki novi ljudi i nije nemoguće da se pojavi i neko novo ime kao predsednički kandidat. Apsurdno je, ali ti izbori sad nisu u prvom planu i nisu od nekog prevelikog značaja. Mislim da će mnogo veći značaj biti lokalni izbori kada god budu bili - zaključio je Pejić.

Nisam podneo ostavku i ne planiram

Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić demantovao je da je podneo ostavku i rekao da ne planira to da učini!

On je na pitanje nedeljnika "Vreme" da li je tačno da je podneo ostavku ili da planira da je podnese, odgovorio:

"Ne i ne planiram"!

Inače, na izborima u nedelju više od 680.000 Beograđana podržalo je Studentsku listu, "Ujedinjenu Srbiju" više od 340.000 glasača, dok je SPS osvojio oko 16.000 glasova.

Budući da vlast nije potvrdila legitimitet, analitičari smatraju da su i u Beogradu potrebni vanredni izbori, ali je predsednik Skupštine Beograda Nikola Nikodijević za Kurir rekao da su uslovi za održavanje vanrednih izbora u Beogradu definisani isključivo zakonom:

- Postoje zakonom propisani uslovi koji mogu da dovedu do toga. Ukoliko neki od tih uslova bude ispunjen, u tom slučaju izbori mogu biti održani! - rekao je Nikola Nikodijević.

Mnogo nagađanja

Politički analitičar Stevica Deđanski kaže za Kurir kaže da bi predsednički izbori trebalo da se održe između 15. i 20. decembra.

- Mi smo i ranije predviđali da će izbori biti između 15. i 20. decembra kako bi se izbegao katolički Božić i pripreme za njega. Čista je logika da će biti održani u zakonskom roku, tako da je 15. decembar prvi realan termin. Što se tiče kandidata, to je sada izuzetno teško nagađati, jer se ne čuje ni sa jedne ni sa druge strane.

- Koliko čujemo od sadašnje vlasti, oni imaju nekoliko kandidata oko kojih se dogovaraju ili raspravljaju, pominjali su se i Vladan Đokić i Radomir Saičić, ali ima i drugih imena. S druge strane, o opoziciji tek ne možemo znati, jer o tome još niko ne govori. Jedino što može da se dogodi, ukoliko se nastavi pritisak na obične ljude koji sprovode pojedinci, jeste da opozicija donese odluku da ne izađe na izbore, kao neki vid zaštite, ali to bi bilo izuzetno loše za demokratiju - kazao je Stevica Deđanski.

Kurir