Od rata u Ukrajini, proširenje EU je postalo prvenstveno bezbednosni i geopolitički instrument. Od tada se ubrzano radi na ulasku Kijeva u EU, a rezultati su se videli 13. oktobra kada su Ukrajina i Moldavija otvorile još dva klastera sa EU. Isti dan je sa Albanijom zatvoreno još jedno pregovaračko poglavlje.

Često se može čuti da je jedan od razloga za favorizovanje činjenica da se Kijev u ime EU i NATO obračunava sa zemljom čiju bi moć po svaku cenu da smanje - Rusijom.

Za to vreme, u Srbiji raste frustracija i kritike da Brisel stavlja geostrateške i političke odluke ispred dugogodišnjih tehničkih zasluga i napora zemalja u regionu.

Rusija, odnosno neuvođenje sankcije Rusiji politički je razlog zbog kojeg Srbija skoro punih pet godina nije otvorila novo poglavlje, a postavlja se i pitanje kako je Ukrajina dospela u red zemalja koje Brisel vide kao "frontraner", iako je zemlja potpuno razorena ratom i korupcijom.

"Politika proširenja je sada geopolitička"

Govoreći o tome, Marko Savković, viši savetnik u ISAC fondu, za "Blic" kaže da Ukrajina ne može postati članica pre nego li sa Rusijom dogovori mirovni sporazum koji će se primenjivati i sadržati garancije bezbednosti.

- Mislim da postoji razlika između Ukrajine i Moldavije. Moldavija nije u ratu, ima vladu koja je prozapadno orijentisana, demokratija se konsoliduje. I dok su otvaranja klastera Ukrajini u izvesnoj meri simbolička, njima se demonstrira solidarnost sa zemljom na koju je izvršena agresija, Moldavija sutra zaista može postati članica. Da pitamo Moldavce, oni bi rekli da je odluka fer - ispunjavaju obaveze, usklađuju se sa sankcijama Rusiji - objašnjava Savković.

Pustimo sada to što Srbija ima veću ekonomiju, ili što smo dugo godina bili ispred, ovo je nova realnost ne samo odnosa sa EU, već i čitave politike proširenja, ističe on.

- A ona je sada geopolitička, možda čak pretežno geopolitička - napominje Savković.

"Marta Kos kaže da je sve džaba"

A Strahinja Subotić kaže za "Blic" da sa jedne strane Beograd može da ukaže na to da je Srbija druga po spremnosti ako se gleda nivo pripremljenosti svih poglavlja, prema izveštajima Evropske komisije iz 2025.

- Ali Marta Kos kaže da je to džaba, ako motor ne radi, ako se ne ostavaruje napredak - kaže Subotić.

Brisel u njima prepoznaje volju da se stvari završe što pre, kaže on.

- Zato se priča o mapama puta, a sada će se gledati i kako se implementira ono što je postignuto. Srbija ima plan za implementiranje ključnih reformi do kraja 2026. i većina nije sprovedena i to je naša Vlada sama u spisima konstatovala. To je kao u priči o zecu i kornjači - Subotić.

Ukrajina i Moldavija otvorile su sledeća pregovaračka klastera:

Klaster 2 – Unutrašnje tržište: Obuhvata slobodno kretanje robe, usluga, radnika i kapitala, kao i pravila o konkurenciji, finansijskim uslugama, pravu privrednih društava i zaštiti potrošača

Klaster 3 – Konkurentnost i inkluzivni rast: Obuhvata oporezivanje, ekonomsku i monetarnu politiku, industriju, digitalnu transformaciju, zapošljavanje, obrazovanje, istraživanje i carinsku politiku

"Nema izuzetaka i prečica"

Srbija od decembra 2021. nije otvorila nova poglavlja, a iz ugla Beograda i prosečnog građanina Srbije proces je izgubio svoju tehničku predvidivost i deluje kao nepravedna politička igra u kojoj su balkanske države zaboravljene.

Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da podrška ulasku Srbije u EU već duže vreme varira oko ili ispod 40 odsto, što je istorijski minimum.

Kritike o favorizovanju Ukrajine nisu nove, eskalirale su nakon non-pejpera koje je nemački kancelar Fridrih Merc uputio rukovodstvu EU a u kojem je predložio različite modele približavanja za Ukrajinu (pridruženo članstvo) i Zapadni Balkan (status posmatrača).

Lideri poput slovačkog premijera Roberta Fica i mađarskog lidera Petera Mađara javno su se usprotivili tome da Ukrajina "preskoči" Zapadni Balkan. Fico je poručio da "nema izuzetaka i nema prečica", a Mađar da bi ubrzano članstvo Ukrajine u Evropskoj uniji "bilo nepravedno" prema zemljama Zapadnog Balkana