Kada ljudi žive jedni sa drugima, a ne jedni pored drugih, onda takva lokalna zajednica ima budućnost. Upravo ovakva sela želimo - uređena, živa i složna“, zaključio je Krkobabić.

Gložan, u kome živi oko 2 hiljade stanovnika, multikulturalna je sredina u kojoj su većinsko stanovništvo Slovaci. Srpska i slovačka tradicija i kultura ovde se decenijama prepliću. U osnovnoj školi deca uče oba jezika, Slovaci uče srpski, Srbi slovački, a zajednički život dve zajednice vidi se i u svakodnevici, od porodice i škole, do obeležavanja praznika i organizovanja kulturnih događaja

„Imamo uređene puteve, vodu dobrog kvaliteta, vrtić i osnovnu školu. Blizu nam je Dunav, a Novi Sad je na dvadesetak minuta. Imamo sve uslove za dobar život, a ono što nam je posebno važno jeste to što se ljudi ovde poštuju, uvažavaju različitosti i što zajedništvo zaista funkcioniše“, rekao je Stanislav Srnka, predsednik Mesne zajednice Gložan.

1

Jedno od mesta gde se to zajedništvo najbolje vidi jeste obnovljeni Dom kulture u Gložanu u kome je postavljena nova audio-vizuelna oprema i koristi se za važne manifestacije i događaje u selu. Kulturno-umetničko društvo organizuje probe, a prostor koriste i mladi i stariji sugrađani za okupljanje i druženje.

Tokom posete Gložanu, Krkobabić je obišao i porodicu Ljubobratović - Jaroslavu, Aleksandra i njihovu petogodišnju ćerku Unu, koji su zahvaljujući Programu dodele bespovratnih sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom rešili svoje stambeno pitanje.

„Za nas je Gložan najbolje selo na svetu, a sada nam je još lepše jer imamo svoju kuću i svoj prostor. Imamo dovoljno mesta za sada proširenu porodicu, oboje imamo posao i zadovoljni smo životom ovde. Ja radim u ugostiteljstvu, supruga u fabrici čokolade, a planiramo da kupimo i plac gde bismo napravili baštu i uzgajali hranu za našu decu, jer uskoro očekujemo još jednu bebu“, rekao je Aleksandar Ljubobratović.

Bački Petrovac, u kome su sredstvima Ministarstva za brigu o selu finansijski podržane i tri zadruge, je i kolevka zadrugarstva. U njemu su upravo Slovaci osnovali prvu zadrugu u Srbiji, a treću na svetu, davne 1846. godine.