"Gazili su Srbiju, ali je nisu porazili! Srbija se podigla kao feniks iz pepela" Istorijsko obraćanje Vučića pred svetskim liderima! (VIDEO)

- Tu mislim na sve zemlje koje su priznale jednostrano proglašenu nezavisnost takozvanog Kosova i bez ikakvog temelja u međunarodnim pravnim dokumentima pokušale da otmu 14 odsto teritorije Republike Srbije. Mnogima od vas to zvuči kao nekakva davna prošlost, ali rane koje su zadate međunarodnom javnom pravu sve su dublje i teže. Da budemo potpuno precizni, poredak poštovanja Povelje Ujedinjenih nacija i na njoj zasnovanog prava više ne postoji. Srušili su ga oni koji su cepali teritorije drugih zemalja zarad svojih političkih i ekonomskih interesa. Radili su to beskrupulozno, bezobzirno i besramno. Da li znate, poštovani prijatelji, šta je uopšte bio razlog, jedini zvanični i formalni razlog za napad na teritoriju Republike Srbije i na Saveznu Republiku Jugoslaviju, koji je izvelo 19 zemalja NATO-a? Nećete verovati. Rekli su nam da su napali suverenu, slobodnu i nezavisnu državu "kako bi izbegli potencijalnu humanitarnu katastrofu". Humanitarna katastrofa se nije desila, a još nisam uspeo da čujem i da vidim gde se sličan primer u svetu desio. Napad na slobodnu i slobodarsku zemlju Srbiju, čiji sam ponosni predsednik, izveden je sa željom da poredak Ujedinjenih nacija, uspostavljen posle Drugog svetskog rata, bude konačno srušen.

 - Znate li koje su zemlje, dragi prijatelji, učestvovale u donošenju odluke u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija o bombardovanju jedne nezavisne, suverene zemlje koja nije napala nijednu drugu državu? Nijedan vojnik, nijedan policajac iz Srbije nije kročio na teritoriju bilo koje druge zemlje, a odluka je ipak doneta. Siguran sam da se i većina vas, dragi prijatelji, koji ste najbolje upoznati sa politikom u svetu, više toga ne seća, a posebno ne činjenice ko je u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija glasao za tu odluku ili možda u Generalnoj skupštini. Nemojte ni da pokušavate, jer je nemoguće da se setite. Zašto? Zato što takva odluka nikada nije ni doneta, a da stvari budu još gore, niko nikada nije pokušao da je donese. Toliko su bili bahati i moćni da su gazili sve pred sobom, od Klintonove administracije do administracija brojnih evropskih zemalja. Upravo zato Srbija podržava delovanje administracije predsednika Donalda Trampa i u njegovom radu vidi šansu za uspostavljanje pravednijeg poretka u svetu i odgovornijeg odnosa prema Srbiji kao bliskom američkom savezniku iz oba svetska rata.

- Nisu znali ili nisu razumeli: gazili su Srbiju, ali je nisu porazili. Srbija se podigla kao feniks iz pepela i danas svima u svetu svojim primerom pokazuje kako se čuva međunarodnopravni poredak i kako se štiti međunarodno javno pravo. Ipak, posledice tog brutalnog napada na Srbiju su velike i naročito vidljive ovde, u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija. Doduše, još više su vidljive na brojnim ratištima širom sveta. Zašto? Pa zato što principi, bilo kakvi principi, više ne postoje. Oni koji su ih jednom pogazili nemaju moralno pravo da o njima govore. Da situacija bude još gora, a licemerje još vidljivije, upravo ti i takvi zauzimaju stav vrhovnih učitelja o moralu i svakoj vrsti zaštite vrednosti savremenog sveta. Nama u Srbiji najteže je kada u našem okruženju vidimo ponovno uzdizanje nacizma na pijedestal društvenih vrednosti, posebno u Republici Hrvatskoj, koja se ponosi i svojom nacističkom prošlošću i upotrebom nacističkih slogana i simbola danas.

 - Srbija, koja je više stradala od nacističke ruke, ne može da prihvati povampirenje najstrašnijih duhova prošlosti, odgovornih za smrt stotina hiljada Srba, Jevreja i Roma u monstruoznim koncentracionim logorima poput Jasenovca. Upravo zato moralne pridike koje slušamo od takvih, za srpski narod i Srbiju potpuno su neprihvatljive. Takođe, već četiri i po godine slušam lekcije o tome kako su mnogi na Zapadu preostali svetionici demokratije u svetu, zaštitnici ne samo Ukrajine, već i pravila i principa međunarodnog prava. A kada povise ton, misleći da su mnogo moralniji i da su njihovi stavovi jedini ispravni, mi se samo osmehnemo i zapitamo: a kako ste se vi odnosili prema Kosovu i Metohiji i teritorijalnom integritetu Srbije, koji je garantovan Poveljom Ujedinjenih nacija i Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244? Na to ili nemaju odgovor ili nam, tobože dobronamerno, kažu i posavetuju nas da ne gledamo u prošlost, već u budućnost. Kada ih pitamo: „Zašto to ne kažete i Ukrajini, da teritorije za koje se bore nisu bitne?“, besmisleni razgovor prekidamo i prelazimo na drugu temu.

- Upozoravam sve vas ovde koji pripadate globalnom jugu: sve ugovore koje potpisujete sa velikim silama, otvorite četvore oči. Mi smo tako potpisali čuveni Briselski sporazum 2013. godine, u želji da kompromisom rešimo probleme između Srba i Albanaca na Kosovu i Metohiji. Sve obaveze koje je Srbija imala su ispunjene, a jedna jedina obaveza koju su imali Albanci – formiranje Zajednice srpskih opština – do dana današnjeg nije ispunjena. Zanimljivo je da sporazum nije samo prihvaćen u prisustvu Evropske unije, već je i potvrđen i njenim potpisom. Ali ni to ništa nije vredelo. Kao predsednik Srbije, deset godina sam suočen sa svim mogućim trikovima i pritiscima kako bismo odustali od pune implementacije onoga što je potpisano. To je nauk nama Srbima, ali i svima drugima u svetu koji žele da zaštite i sačuvaju svoju zemlju. Pored svega, Srbija će odbraniti svoju zemlju, svoj teritorijalni integritet, Povelju Ujedinjenih nacija i Rezoluciju Saveta bezbednosti UN 1244. Želim da se zahvalim svakoj od 107 država pojedinačno koja nije priznala jednostrano proglašenu nezavisnost takozvanog Kosova.

- Mnogi od vas bili su izloženi pritiscima i znamo da je čuvanje principijelnog stava ponekad mnogo teže nego što izgleda sa strane. Hvala vam na doslednosti u nepriznavanju nezavisnosti dela teritorije Srbije. 

 - Srbija se nalazi na evropskom putu i moraće još mnogo toga da uradi kako bi postala punopravna članica Evropske unije. Mi smo zahvalni Evropskoj uniji, posebno predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen i predsedniku Evropskog saveta Antoniju Košti, na svakoj vrsti pomoći koju su pružali našoj zemlji. Iako punopravno članstvo u Evropskoj uniji ostaje strateški prioritet, ne možemo da ne primetimo dugotrajni zamor od procesa proširenja, kako među pojedinim članicama Unije, tako i među državama kandidatima. Upravo je evropski put Srbije dobar primer dužine i složenosti tog procesa. Status kandidata stekli smo 2012. godine, a pristupne pregovore započeli 2014. godine, dakle pre više od 12 godina.

 -  Od Evropske unije očekujemo jasnu perspektivu i konkretnije rezultate procesa u kojem naša zemlja učestvuje duže od jedne decenije. U okolnostima u kojima nije izvesno da li će uopšte doći do narednog proširenja Evropske unije u bliskoj budućnosti, trudili smo se da budemo konstruktivni i da ponudimo praktične načine da prevaziđemo postojeći zastoj. Zato smo predložili da se Zapadnom Balkanu omogući postepeno uključivanje u jedinstveno tržište i pristup šengenskom prostoru i pre punopravnog članstva u Evropskoj uniji. To ne bi predstavljalo zamenu za članstvo, niti snižavanje naših ambicija, već konkretan i pragmatičan put koji bi građanima i privredama regiona omogućio da osete opipljive koristi evropskih integracija i pomogao da se prevaziđe zastoj u kojem se proces proširenja predugo nalazi. Međutim, stabilna i integrisana Evropa, čiji je Srbija deo, i naš evropski put ne znače odricanje od tradicionalnih prijateljstava, zahvaljujući kojima je Beograd jedna od retkih evropskih prestonica iz koje možete leteti direktno u Sjedinjene Američke Države, Narodnu Republiku Kinu i Rusku Federaciju. 

 - Posebnu zahvalnost želim da izrazim predsedniku Narodne Republike Kine Si Đinpingu za podršku tokom pandemije kovida, kao i zbog ogromnih ulaganja i investicija u Srbiji, uz nadu da će njegovi razgovori sa predsednikom Trampom biti produktivni i doprineti stabilizaciji prilika u svetu. Negujemo veze sa tradicionalnim prijateljima i partnerima u Africi, Aziji i Latinskoj Americi, sa kojima smo nedavno u Beogradu obeležili 65. godišnjicu prve konferencije nesvrstanih zemalja, održane u našem glavnom gradu 1961. godine. Naša otvorenost je izraz naše razvojne strategije, naše istorije i našeg razumevanja sveta. Srbija veruje da države mogu da imaju jasan kurs i sopstvene interese, a da pritom ne zatvaraju vrata onima sa kojima se u svetu ne slažu. Uostalom, svet u kojem razgovaramo samo sa onima koji misle isto kao i mi ne bi imao mnogo potrebe za diplomatijom. Sloboda i nezavisnost u donošenju odluka za Srbiju su od najviše vrednosti. Moramo da predvidimo posledice sveta u kojem se sila ponovo sve otvorenije predstavlja kao najpouzdanije sredstvo politike, sveta u kojem rastu vojni budžeti, umnožavaju se sukobi, slabe mehanizmi kontrole naoružanja, a kanali komunikacije nestaju upravo onda kada su najpotrebniji.

 - Moramo da postavimo pitanje koje je neophodno: gde su Ujedinjene nacije u takvom svetu? Savet bezbednosti često je blokiran upravo u krizama u kojima bi trebalo da bude najaktivniji. Drugi delovi sistema Ujedinjenih nacija suočavaju se sa finansijskim pritiscima, preklapanjem nadležnosti, birokratizacijom i opravdanim zahtevima da se vide konkretniji rezultati. To su pravi problemi i nema koristi od toga da ih ulepšavamo. Ali iz toga nikako ne proizlazi da su nam Ujedinjene nacije manje potrebne. Potrebne su nam možda više nego ikada, samo moraju biti efikasnije, usmerenije i spremnije da se bave problemima zbog kojih su stvorene. Države tokom prethodnih osam decenija nisu dolazile u ovu zgradu zato što imaju iste interese, nego zato što su shvatile da je cena rešavanja neslaganja putem oružja prevelika. Zato je nastao multilateralizam i zato smo danas ovde. Srbija podržava Ujedinjene nacije i reformu sistema UN-a kako bi organizacija bila efikasnija i prilagođenija današnjoj realnosti.

 - Zalažemo se za reprezentativniji Savet bezbednosti kroz veću zastupljenost zemalja u razvoju, posebno sa afričkog kontinenta, kao i kroz inkluzivniju regionalnu zastupljenost i uključivanje dodatnog mesta za istočnoevropsku grupu zemalja. Bez pravog povratka principima oko kojih smo se već dogovorili, ne očekujem da će biti pomaka u pogledu konkretnih rezultata u Ujedinjenim nacijama.

 - Mir nije jedini test naše sposobnosti da upravljamo promenama. Nalazimo se usred tehnološke transformacije čiji domet tek počinjemo da razumemo. Veštačka inteligencija već menja ekonomiju, obrazovanje, medicinu, bezbednost, tržište rada i način na koji države funkcionišu. Ona može da donese ogromnu korist čovečanstvu, ali može i da produbi postojeće nejednakosti, omogući nove oblike manipulacije i stvori bezbednosne rizike o kojima smo pre samo nekoliko godina mogli samo da sanjamo. Tokom našeg rukovodećeg ciklusa u Globalnom partnerstvu za veštačku inteligenciju, kojim je Srbija predsedavala 2025. godine, jedan od naših prioriteta bio je da tehnološki napredak ostane povezan sa bezbednošću, ljudskim pravima, vladavinom prava, odgovornošću i smanjivanjem digitalnog jaza.

 - Beogradska ministarska deklaracija je dobila podršku 44 države članice i Evropske unije i potvrdila potrebu za bezbednom, održivom i čoveku usmerenom veštačkom inteligencijom. Što tehnologija postaje moćnija, to ljudi koji njome upravljaju moraju biti odgovorniji.

 - Možemo imati najmodernije algoritme, kvantne računare, dronove, sisteme veštačke inteligencije koji za nekoliko sekundi mogu da obrade podatke za koje su ranije bile potrebne godine. Istovremeno, ako dozvolimo da se osnovna pravila međunarodnog poretka primenjuju selektivno, onda tehnološki napredak neće doneti bezbednost. Samo će nas učiniti tehnološki naprednijim u svetu koji je postao politički manje predvidiv. Ako želimo da odgovorno upravljamo transformacijom, prvo moramo da učvrstimo temelje na kojima počiva međunarodni sistem. Ti temelji su jednostavni: odnose se na suverenu jednakost država, poštovanje teritorijalnog integriteta, zabranu upotrebe sile, osim u slučajevima koje Povelja Ujedinjenih nacija jasno predviđa, i obavezu da pravila ne menjamo od slučaja do slučaja.

 -Uvažene kolege, Vi koji poznajete Srbiju i naš region, ali i vi koji ste manje upoznati sa ovim delom sveta, želim da izrazim zahvalnost svima koji ste ukazali čast Srbiji time što ste potvrdili učešće na Specijalizovanoj izložbi EXPO 2027, koja će naredne godine biti održana u Beogradu pod temom „Igraj za čovečanstvo: sport i muzika za sve“.

 - Kultrura, sport, tehnologije će se okupiti u Beogradu i radujem se što ćemo ugostiti veliki broj država koje su danas u ovoj sali. Na početku sam govorio o poverenju i odgovornosti i želim i tu da završim. Poverenje nećemo vratiti velikim izjavama i deklaracijama ako posle njih nastavimo da postupamo kao i ranije. Svako od nas mora da počne od sobstvenih odluka. Srbija to pokušava da čini, čuvajući mir u svom okruženju, učestvujući u mirovnim misijama, dalek od svojih granica, pomažući drugima kada su ugroženi, razgovarajući sa onima sa kojima se ne slaže i ispunjavajući obaveze koje preuzima. Ono što će vratiti poverenje u međunarodno pravo i u organizaciju veljih nacija jeste više poteza poput ovih na kraju. Zahvaljujem vam se, dana i gospodo.