NASILJE NAD KOLEGINICAMA

Najozbiljniji navodi odnose se na Srdanovićevo ponašanje prema koleginicama. Još 2010. godine na Institutu za kardiovaskularne bolesti Vojvodine ispoljavao je otvorenu I tešku agresiju, bacao delove računarske opreme i fizički nasrtao na koleginice. Jednu koleginicu je hvatao za vrat, drugu za kragnu, a jedina kazna bila je njegov jednogodišnji premeštaj u KC Vojvodina.
Ozbiljne i teške optužbe. Međutim, do sada njihov epilog u vidu pravosnažne presude za sva nasilnička ponašanja još nije poznat široj javnosti. 

INCIDENT JARKOVAC

10. decembra 2025. održani su ponovljeni lokalni izbori u Jarkovcu, u Osnovnoj školi „Veljko Đuričin“, opština Sečanj. Srdanović je tada uznemiravao članove biračkog odbora i građane i koristio mobilni telefon na biračkom mestu. Međutim,  posebno je zanimljivo u kom svojstvu se tamo nalazio - nezavisni posmatrač ispred novosadskog udruženja „Kraj“, iako je samo nekoliko dana ranije učestvovao na tribinama opozicione grupe „Glas mladih koji menja Sečanj“. Politička neutralnost? Čovek koji se pojavljuje na političkim skupovima jedne strane istovremeno se na biračkom mestu pojavljuje kao nezavisni posmatrač, da bi nekoliko meseci kasnije postao prvo ime liste koja izlazi na parlamentarne izbore.

MILO, CRNA GORA I NATO

Još kontroverznije tvrdnje odnose se na Srdanovićeve političke stavove prema Crnoj Gori. Na poslednjem popisu Ilija Srdanović izjasnio se kao Crnogorac ili bi možda pravilnije bilo reći Milogorac. Uz jaku i nedvosmislenu podršku otcepljenju Crne Gore I istu takvu podršku tadašnjem lideru Milu Đukanoviću sa istim žarom zalagao se I za pristupanje CG u NATO, što bi se prelilo I na Srbiju , čim bi dobio prilku. 

Srdanović sada, međutim, nije samo anonimni građanin čiji su politički stavovi njegova privatna stvar. Prvi je na izbornoj listi koja od građana Srbije traži poverenje za upravljanje državom.
Zato su njegov odnos prema Đukanovićevoj politici, odvajanju Crne Gore od zajedničke države sa Srbijom i članstvo Crne Gore u NATO legitimne političke teme. 

PROFESOR NA LISTI, A ZAKON POSTAVLJA GRANICU

Srdanovićev politički angažman dobija dodatnu dimenziju zbog činjenice da nije samo lekar već i redovni profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. Zakon o visokom obrazovanju Srbije izričito propisuje da na visokoškolskoj ustanovi nije dozvoljeno političko, stranačko ili versko organizovanje i delovanje.

Upravo zbog toga put dotičnog, od univerzitetskog profesora preko govornika na blokaderskim protestima pa sve do prvog imena izborne liste ukazuje da je granica odavno nepostojeća. I ko mu je dao za pravo da fakultetske prostorije, nastavu, funkciju profesora, komunikacione kanale I druge resurse visokoškolske ustanove sme da koristi za promociju političkih stavova ili izborne liste

Profesorski status, zbog svega čime se bavi relativizuje razgraničavanje akademskog i političkog angažmana, jer njegova dela krše mnogo više od jednog zakona.

OD ODNOSA SA SNS DO PRVOG MESTA STUDENTSKO BLOKADERSKE LISTE

Ali to nije sve, jer Srdanovićeva politička putanja ima još jedan zanimljiv obrt.

Naime, dr Ilija Srdanović je 2016. godine postavljen za upravnika Klinike za kardiologiju. U tom momentu, gospodin Srdanović je tiho podržavao SNS, što dokazuje i snimak sa obeležavanja 40 godina Instituta 2017. godine na kome se vidi kako aplaudira tokom događaja na kome je tadašnjem predsedniku Pokrajinske vlade Igoru Miroviću uručeno priznanje.

Srdanović je kasnije krenuo potpuno drugim političkim putem. Povezuje se sa organizacijom „Oslobođeni Vrbas“, podržavao je studentske blokade, 23. maja govorio na protestu na Slaviji, a sada je prvi kandidat studentsko blokaderske liste.

SADA VIŠE NIJE SAMO LEKAR I PROFESOR

Priča o Iliji Srdanoviću zato više nije samo priča o jednom lekaru i profesoru koji je odlučio da podrži proteste.

Pred biračima je prvi čovek izborne liste čiju prošlost trenutno prate teške optužbe za nasilničko ponašanje prema koleginicama, sporni događaji na izborima u Jarkovcu, pitanja o granici između profesorskog i političkog angažmana i tvrdnje o političkim zaokretima.

Tu je i njegov odnos prema Milu Đukanoviću, crnogorskoj nezavisnosti i članstvu Crne Gore u NATO.

Jedno se, međutim, promenilo, Srdanović više nije samo profesor čiji politički stavovi mogu da ostanu na margini javnosti. Kao prvi kandidat liste koja traži vlast u Srbiji, postao je političar.

Da li je ovo profil čoveka koji treba da predstavlja jedan narod, jednu zemlju I pravdu?