Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić učestvuje na panel-diskusiji „Neophodnom adaptacijom: konkurentnost i trgovina u novoj eri“, koja se održava u okviru foruma GLOBSEC BELTALKS u Beogradu.
Skup okuplja učesnike koji razgovaraju o promenama u svetskoj ekonomiji, novim trgovinskim odnosima i načinima na koje države mogu da sačuvaju konkurentnost u sve složenijim međunarodnim okolnostima.
Vučićevo obraćanje dolazi dan nakon njegovog boravka u Parizu, gde je učestvovao na Međunarodnom samitu o svemiru i imao niz susreta sa stranim zvaničnicima.
Predsednik Vučić se obraća na Beltalks-u
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić obraća se na Beltalks-u.
Pored Vučića, tu su i František Ružička, zamenik generalnog sekretara OECD, Aleksander Šalenberg, bivši kancelar i ministar spoljnih poslova Austrije.
Upitan zašto ulagati u Srbiju, Vučić kaže:
"Pitanje je komplikovano. Manje je investicija nego ikada pre, iz raznih razloga, ne samo ovde, već širom Evrope i u mnogim delovima sveta"
Vučić je izjavio da je naša zemlja u prvoj polovini godine dostigla stopu rasta od 3,5 odsto i bila po tome prva u Evropi i istakao da je to najbolja preporuka za strane investitore da ulože u Srbiju.
"Sledeće godine, prema prognozi MMF-a, imaćemo 4,5 odsto, po čemu ćemo ponovo biti broj 1 u Evropi. Da li sam apsolutno zadovoljan? Nisam".
"Do sada smo privlačili 61 do 62 odsto stranih direktnih investicija na celom Zapadnom Balkanu, ali pravi problem je da kada imate male stope rasta u Evropi, onda ne možete da privučete mnogo investitora iz Zapadne Evrope. To je pravi problem za nas i moramo da pronađemo neki drugi načini da se podrži i ohrabri naš rast u godinama koje dolaze".
"Nije moguće praviti planove sa velikim ratovima u Ukrajini i na Bliskom Istoku. Malopre sam čuo da je cena gasa 168 dolara na hiljadu kubika, a cena nafte premašila 100 dolara. Ako govorimo o svetskoj trgovini, ne radi se o tržištu. Danas vidimo da svi se bave ne samo subvencijama, već uvode barijere, tarife, carine protiv konkurenata da bi napravili prednosti za sopstvena preduzeća. Tako dolazimo do sveta koji je nesiguran i gde ne možete planirati".
"Nama je išlo nešto bolje od ostalih u regionu, ali ne možemo biti zadovoljni ako svima ne ide kako treba".
Govoreći o posledicama sahrane Ratka Mladića, predsednik je rekao:
"Lako bi mi bilo da se pravdam, ne želim to da radim. Lako je pronaći žrtvenog jarca i reći imamo državnog krivca, to je uvek Srbija, to je Vučić, ali niko nije dublje analizirao situaciju. Kada je ratni zločinac Praljak 2017. izvršio samoubistvo u Hagu, u hrvatskom parlamentu, imali su izjavljivanje saučešća i minut ćutanja, imali su i deklaraciju u kojoj su neprihvatljive svih šest presuda protiv hrvatskih generala. Niko nije hteo da se zapita da li je bilo nečega gde smo mi krivi. Niko se nije zapitao zašto su ti ljudi u tako velikom broju prisustvovali sahrani. To je zato što je ljudima dozlogrdilo da nas ponižavaju. Srbi jedini nisu hteli da se otcepe od Jugoslavije, a samo su Srbi optuživani i osuđivani na zatvorske kazne. Dejtonski sporazum je promenjen na desetine puta. Briselski sporazum iz 2013. mi smo sve ispunili, nažalost smo rasformirali policiju i sudski i pravosudni sistem, a oni još nisu formirali ZSO. A prošlo je 13 godina. EU je bila supotpisnik. Zar ne vidite šta je razlog?".
"Možda nismo toliko daleko od najgoreg scenarija i zato sam svom narodu rekao, moramo da zaboravimo sve, moramo da budemo fokusirani na svoj ekonomski rast. Ne treba nam nikakav rat, nikakvo drugo poluvreme. Možda smo jedini kojima ne treba drugo poluvreme".
"Očekivali smo da će doći 20-30.000 ljudi. Očekivali smo više ljudi iz RS. Ali, nisam bio iznenađen emocijama", nastavio je Vučić pričo o Mladićevoj sahrani.
"Mir je prvi prioritet srpskog naroda. Moramo da radimo na našem putu za EU. Da li će biti neke odmazde? Mislim da hoće".
Osvrnuo se Vučić i na učešće na Međunarodnom samitu o svemiru u Parizu gde je učestvovao juče i danas.
"Ne mislim da kao Evropljani svi mi zajedno imamo sve karte u svojim rukama. Sinoć sam na večeri u Parizu i nisam ništa znao o svemiru. Pripremio sam se i zapitao se kako si tako glup, predsednik si zemlje, a ne znaš ništa o toj temi. A onda sam sedeo okružen predsednicima najvećih francuskih kompanija. Pitao sam iskreno predsednika firme Planet koja obezbeđuje 80 odsto satelita za Ukrajinu, kakva je situacija u svetu. On mi je rekao, Amerika kasni za nama šest meseci, što znači da je tesna trka. Pre 20 godina je bila drugačija situacija, Evropa je bila mnogo niže".
"Da vam postavim pitanje. Pre 11 godina otišao sam u Srebrenicu, tamo sam se poklonio ispred spomenika i ostavio cveće. Onda sam ozbiljno napadnut i skoro linčovan. Nije bilo nikakve istrage i nikad niko od njih nije tražio da neko bude uhapšen. Ne govorim ovo da bih kritikovao, nego zato što kad god smo bili blizu da se pomirimo s Bošnjacima, neko je nešto uradio. I ova situacija s Mladićem je za to iskorišćena, da se pokrene najgora moguća kampanja protiv Srbije. Da li verujete da su svih120.000 ljudi zločinci?".
"Neki krugovi u svetu ne žele mir i stabilnost ovde u regionu. Zato moramo da budemo mudri i oprezni".
"Imao sam koalicionog partnera kada sam dobio 48 odsto glasova, a on 3 odsto. Ušao mi je u kancelariju sa spiskom uslovima. Prvi uslov na spisku bio je da naši ljudi ne rade nedeljom, a za petak i subotu da vidimo. Ja sam promenio zakon o radu, smanjivao penzije i plate u javnom sektoru... Ko je to uradio u Evropi? Niko. Naše rezultate niko ne može da negira. Verujem da moramo da radimo mnogo više nego ranije, inače ćemo sve da izgubimo. Da li ste bili skoro u Uzbekistanu, Kazahstanu... Njihova stopa rasta je između 7 i 8,5. Mi to ne vidimo, mislimo da su na periferiji. Osim u demokratiji, prešišali su nas u svemu zato što su vredni".
"Moramo da prestanemo sebe da precenjujemo, a da druge potcenjujemo".
Pitanje iz publike za predsednika Vučića bilo je da li je razgovor sa Makronom doneo neke opipljive rezultate o odnosima EU i Srbije:
"Mi uvek imamo određenu strategiju kada razgovaramo. Volim da pričam sa Emanuelom, jer je pametan i obrazovan i lako shvata stvari. Pričali smo o svim temema, naročito o bilateralnim odnosima Francuske i Srbije, dotakli se nekih njihovih investicija, kao i evropskog puta Srbije. Oni veruju da bez Srbije nema pravog proširenja. On zna sve naše poteškoće. Pričali smo i o nuklearnoj energiji, pitanjima koja se tiču svemira. I ja sam nešto novo naučio u protekla 24 sata".
Ministar Đurić: Srbija ne želi da bude Portoriko Evrope, želimo pravo glasa
Šef srpske diplomatije Marko Đurić kaže balkanske zemlje ne bi trebalo da sede na marginama i čekaju prijem, već da zajednički deluju i predstavljaju region onakvim kakav jeste - region vrednih ljudi.
- Zato mislim da ne samo ova inicijativa predsednika Vučića i Edija Rame, već i odnosi dve države, treba da postanu primer za to kako region treba da ide napred. Srbija ne želi da bude Portoriko Evrope, iako ja volim Portoriko, bio sam tamo više puta, ali hoću da Srbija ima pravo glasa. Hoću da se pitamo! Ali sam svestan da to nije sve u našim rukama - rekao je on.
Ministar Đurić kaže da prati vesti i novine, i da je ono što sada vidimo se nikada nije dogodilo u istoriji.
- Da u isto vreme imamo potpunu promenu geopolitičkog poretka, uspon AI koji je sam po sebi dovoljan da promeni naš svet. Već se promenio svet u odnosu na pre pet godina, ko zna kako će biti za pet. Svaki od ovih događaja je tako veliki poremećaj, da u potpunosti menja sudbinu naše generacije. Dakle, u svetlu tako velikih promena deluje sitničavo baviti se time da li ćemo nametnuti ovakve ili onakve uslove za 17 miliona na Balkanu. Trebalo bi da gledamo svi više na bitnija pitanja - rekao je Đurić.
Da li je Srbija prerano otkrila svoj cilj i plan povodom pripajanja Evropskoj uniji?
- Ja ću sada citirati jednog zvaničnika 'Da ne bi trebalo da govorimo unapred ono što nam je najvažnije, jer će nas to staviti na kraj reda'. Moj odgovor je - mi ne želimo takve odnose ni sa zemljama članicama, ni sa Briselom. Želimo odnos u kome svi pobeđujemo.
Pripajanje Ukrajine Evropskoj uniji jedno je od glavnih pitanja, a ovaj narod ima jasan cilj.
- Mi prihvatamo samo puno članstvo u EU, sve druge varijante naš narod ne podržava. Preko 80 odsto Ukrajinaca podržava pripajanje EU, prva stvar koju ljudi očekuju je bolja budućnost za njihovu decu i mir - kazao je Kava.
Direktor za Jadran i Zapadni Balkan, Tomas Bocioš navodi da je pristup fleksibilan.
- Pre svega polazište naše politike je da je budućnost regiona u Evropi. To je cilj, a put bi za neke zemlje mogao biti sporiji. Naš pristup je fleksibilan. Moramo uzeti u obzir da proces ima dva neka pravca - tehnički i politički. Ima puno posla.
Predstavnica vlade Češke za Balkan, Edita Hrda je komentarisala inicijativu Vučić-Rama.
- Bili smo impresionirani, inicijativa je stigla u pravom trenutku. Geopolitička situacija se menja u Evropi, veliki je pritisak. Kada pogledate na to što Rama i Vučić govore, oni kažu možemo da napravimo ustupke, to je veoma zanimljivo. To je dalo podsticaj državama članicama koje su počele da razmatraju različite situacije. Moramo da pogledamo različite zemlje kandidata, nekima moramo da pomognemo više, pristup mora da bude individualan. Tu je Crna Gora, ona će biti primer. Moramo videti kako će EU funkcionisati - rekla je Hrda i dodala:
- Srbija bi otvorila klaster 3 da se zasniva samo na zaslugama.
Viši savetnik Pupin inicijative, Kauš Arha zadovoljan je što Srbija i Amerika imaju dijalog.
- Uopšte se ne slažem sa vama, ne bih rekao da je američki zadatak da savetuje Ervopljane. Mi nismo poznati po mudrosti. Mislim da u ovom trenutku, da Amerika ima strateški dijalog sa Srbijom i to je transformativna stvar, takođe imamo uspešan dijalog sa Poljskom i Rumunijom, a to što ga imamo i sa Srbijom je izueztno važna stvar. Jača Amerika je dobra za Evropu, jača Evropa je dobra za Ameriku. Srbiji je mesto u Evropi - naveo je viši savetnik i dodao:
- Ono što znamo da nije dobro za Evropu i svet je odgovor koji kaže - mi tako ne radimo. To nije dobar odgovor, mora da se nađe neko drugo rešenje. To je nepromenljivo, i to sad važi i za Srbiju, nije ceo teret na Evropi. Amerika ima potpuno suprotne interese od Rusije. Morate pogledati suštinska pitanja, kada se jednom oko toga dogovorite, kasnije možete o slojevima. Kad se odlučite koji su vam interesi, o tome ćemo otvoreno govoriti.
Ministar spoljnih poslova Srbije je potom dodao:
- Hteo sam da se pohvalim našim strateškim dijalogom sa Amerikom, msilim da se naš odnos unapredio posebno u poslednje tri godine. Moji sastanci sa Markom Rubiom su doprineli, pa sada kada pričamo o energetici, imamo velike projekte, sa još nekolicinom partnera, radimo zajedno kada je reč o nauci, obrazovanju, odbrani.. To je važno i kao deo transatlanske slagalice. Da dodam, da ponekad osećam kao da se od nas očekuje kao da se pridružujemo nekom algoritmu. Suština bi trebalo da bude da smo uključeni kao veliki partneri u zajednicu velikih naroda i nećemo odustati od tog cilja, pričaćemo sa našim prijateljima iz Ukrajine i Moldavije - kazao je Đurić.
Da li je zajednički put Srbije i Ukrajine, olakšavajuća okolnost i zapravo cilj ovih zemalja?
- Da mislim da bi to bio dobar pristup, ukoliko bismo i jedni i drugi dobili tu priliku da se priključimo EU. Obe zemlje imaju svoje specifičnosti. Kada je reč o obe zemlje izbor je vitala i trebali bi da nađemo neku varijantu da se pridružimo, a ta kombinacija bi bila dobro rešenje i za EU i za obe države - naveo je zamenik ministra finansija Ukrajine, Oleksander Kava.
- Pristupanje zemalja Zapadnog Balkana Šengenu je pobeda za sve - dodao je Đurić.
Ministar Đurić je rekao da je u proteklih 10 godina najveći deo investicija na Zapadnom Balkanu stigao u Srbiju.
- Sproveli smo bitne reforme u raznim sektorima, uključujući i vladavinu prava. Da podsetim da smo promenili Ustav da bismo ojačali vladavinu prava, a prava mera toga su ljudi koji su na osnovu svojih zasluga prisutni u izvršnim odborima i odlučuju vredi li da se ulaže u Srbiju. Pomenuo bih da Srbija ima ocenu Standard end Pursa. Da li treba da nastavimo sa reformama - svakako. Da li treba da slušamo ljude - svakako. U svakom slučaju optimističan sam što se tiče naše putanje - rekao je šef srpske diplomatije.
Panel IV: Novi dogovor za Evropu: integracija bez punopravnog članstva?
Kada su lideri Albanije i Srbije zajednički pozvali na ubrzani pristup jedinstvenom tržištu EU i Šengenu - bez prava veta, bez komesara i bez menjanja strukture glasanja - suštinski su na novi način postavili pitanje proširenja.
Da li je predlog Rame i Vučića stvarno strateško otvaranje ili taktika pritiska? I kako ga tumače države članice EU?
Kako osmisliti diferenciranu integraciju tako da ubrza približavanje i očuva podsticaje za reforme, umesto da postane način zaobilaženja pristupanja zasnovanog na zaslugama i narušavanja integriteta procesa donošenja odluka u EU?
Učesnici:
- Marko Đurić, ministar spoljnih poslova Srbije
- Oleksander Kava, zamenik ministra finansija Ukrajine
- Tomas Bocioš, direktor za Jadran i Zapadni Balkan, Ministarstvo spoljnih poslova Italije
- Edita Hrda, izaslanica Vlade Češke za Balkan
- Kauš Arha, viši savetnik Pupin inicijative
- Razgovor vodi Rikard Jozviak, urednik za Evropu, Radio Slobodna Evropa
Ana Brnabić o razvoju IKT sektora i AI u Srbiji
Predsednica Skupštine Ana Brnabić rekla je da se nada da će Srbija prevazići pet milijardi evra izvoza u IKT sektoru, i dodaje da je napravljeno više od 60.000 radnih mesta u tom sektoru.
- Imamo dokazani kapacitet. Kada govorimo o veštačkoj inteligenciji, morate imati neke preduslove da biste mogli uopšte da razmišljate o prednosti neke zemlje da se nadmeće u ovom sofisticiranom polju. Imamo sve preduslove. Prvi preduslov su podaci, a mi njih imamo. Uveli smo Eupravu i Evladu, to smo završili. Što se tiče privatnog sektora, on je mnogo napredniji od javnog sektora, tako da podaci postoje. Drugi preduslov je znanje i talenat. 2017. godine smo uveli programiranje kao obavezan predmet, uveli smo i neke osnove AI u osnovne i srednje škole. Uveli smo i teme big-data, prepoznati smo kao jedna od 18 zemalja koja je to uradila. I treći preduslov je infrastruktura. To su data centri i superkompjuteri. U tom pogledu napravili smo najmoderniji data centar, nivoa tri, i to je jedan od tek osam takvih u Evropi - rekla je ona.
Podseća da smo u aprilu ove godine kupili drugi superkompjuter, i da smo naručili treći.
- Njihovi kapaciteti se daju besplatno našoj akademskoj zajednici, i sa time ispunjavamo uslove za infrastrukturu. Ako gledamo budućnost - budućnost u veštačkoj inteligenciji je u kombinaciji softvera i hardvera. Tu smo napravili izuzetno važan korak uz podršku Marka Čadeža i ljudi iz Vlade, a uz podršku Aleksandra Vučića. Sada radimo na hardveru, otvorili smo proizvodnju humanoidnih robota u Srbiji, i pravimo naredni korak napred za Srbiju u narednih pet godina - naglasila je predsednica Skupštine.
Dodaje da su najveći izazovi pred nama energija, koje će trebati mnogo više da bismo održali napredak, a da je drugi izazov direktiva o zaštiti podataka.
Ona je naglasila da se snažno zalaže za jače učešće države, i za liberalan koncept gde bi vlada trebalo da sluša ljude i preduzeća.
- I da omogući uslove za razvoj, i to je to. Ne bi trebalo da se meša u tržište, kapacitete, individualne odluke ljudi i preduzeća. Zato mislim da bi vlada sve više trebalo da investira u infrastrukturu, u naučno-tehnološke parkove, infrastrukturu, i da bi to trebalo da bude plaćeno iz budžeta, a da je ostatak na samim ljudima i njihovim kapacitetima - rekla je ona.
Ana Brnabić kaže da bi trebalo smelo da razmišljamo o obrazovanju i da guramo talente kroz obrazovni sistem.
- Ostatak je verovati u potencijal ljudi i privrede, i držati stalno otvorenu komunikaciju, šta su problemi i šta treba popraviti - dodala je predsednica Skupštine.
Ona je govorila i o opasnostima od deepfake fotografija i snimaka, i istakla je da bi to kažnjavala.
Na pitanje koji bi jedan dokaz do 2028. godine ubedio sve da je Zapadni Balkan prešao na konkurentnost u primeni AI, Ana Brnabić je rekla da je ovo loš trenutak za to pitanje.
- Mi ne napredujemo dovoljno u regionu po pitanju saradnje na bilo koje teme, brinem se da idemo u nazad. Ali mogli bismo da se fokusiramo na stvari koje su zaista bitne mladima, a moj odgovor bi bio zajedničko energetsko tržište, što bi nam omogućilo mnogo bolje korišćenje AI - naglasila je ona.
Marko Čadež je istakao da su potrebni modeli, personalizacija, prilagođavanje izuzetno dobro obučenih modela koji mogu da se koriste u preduzećima, od banaka do državnih preduzeća.
- Radimo na dva puta za razvoj modela mašinskog učenja u Srbiji. Jedan je ono što radimo sa Mistralom, gde naše softverske kompanije razvijaju osnovne modele, koji će biti završeni do EXPO 2027. A onda imamo i privatne procese, mi smo država koja ima privatne data centre i sada posedujemo bolju tehnologiju sa čipovima - naveo je predsednik Privredne komore Srbije.
Aleksandar Bogdanović je rekao da veštačka inteligencija nije prolazna moda ili ukras već da gledamo kako ona može sve suštinski da promeni.
Panel III: Izgradnja ekonomije veštačke inteligencije: podaci, infrastruktura i konkurentnost
Veštačka inteligencija ubrzano postaje novi izvor ekonomske moći, menjajući tokove kapitala, mesta na kojima nastaju inovacije i regione koji privlače industrije budućnosti. Kako Evropa ubrzava svoju digitalnu transformaciju, Zapadni Balkan ima priliku da se pozicionira kao centar za inovacije, data centre i nove tehnologije.
Učesnici:
- Stefan Andonovski, ministar digitalne transformacije Republike Severne Makedonije
- Ana Brnabić, predsednica Narodne skupštine Republike Srbije
- Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije
- Aleksandar Bogdanović, izvršni direktor i predsednik Izvršnog odbora banke "Yettel"
- Razgovor vodi: Danijel Braun, generalni direktor GLOBSEC-a
Komentari (10)