Mladić je uhapšen 26. maja 2011. godine u selu Lazarevo kod Zrenjanina, posle višegodišnjeg skrivanja.

Prema navodima iz njegovog kasnijeg svedočenja, poslednjih pet godina pre hapšenja proveo je u kući rođaka Branislava Mladića, koji je kasnije pred sudom priznao da ga je skrivao i zbog toga dobio jednogodišnju zatvorsku kaznu.

„Video sam da su bili u civilu“

O samom trenutku hapšenja Mladić je govorio 2017. godine u razgovoru sa ruskom istoričarkom Jelenom Guskovi.

Njegovo svedočenje preneto je u knjizi „General Mladić: Poslednja bitka“ Pavela Dorohina.

Kako je ispričao, predosetio je da se neko približava kući u kojoj se nalazio. Sedeo je za stolom, a pored njega su bila dva napunjena pištolja.

– Video sam da su bili u civilu. Da su bili u vojnim uniformama, pucao bih – rekao je Mladić, prema navodima iz knjige.

Ipak, hapšenje je prošlo bez oružanog sukoba. Mladić je tvrdio da se predao mirno i bez pokušaja da izazove incident.

Godinama se krio

Ratko Mladić rođen je u martu 1943. godine u selu Božinovići kod Kalinovika. Otac mu je stradao tokom Drugog svetskog rata, kada je Mladić imao svega dve godine.

Vojno školovanje završio je u Beogradu, nakon čega je gradio karijeru oficira JNA.

Tokom ratova na prostoru bivše Jugoslavije, 1991. godine preuzeo je komandu nad Kninskim korpusom JNA, a u maju 1992. imenovan je za komandanta Glavnog štaba Vojske Republike Srpske.

Na toj funkciji ostao je do decembra 1996. godine.

Posle rata godinama je živeo u Srbiji, a početkom dvehiljaditih nestao je iz javnosti. Hapšenje u Lazarevu 2011. okončalo je potragu koja je trajala godinama.

Nakon hapšenja izručen je Haškom tribunalu. Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove pravosnažno ga je osudio na doživotnu kaznu zatvora za genocid u Srebrenici, zločine protiv čovečnosti i ratne zločine.

Mladić je preminuo 27. avgusta 2026. godine u pritvorskoj jedinici u Ševeningenu, posle dugog perioda ozbiljnih zdravstvenih problema.

Izvor: Kurir / knjiga „General Mladić: Poslednja bitka“