Ovako su izgledali poslednji sati Ratka Mladića na slobodi: Dva puna pištolja kraj njega, a onda je otvorio vrata policiji

Hapšenje nekadašnjeg komandanta Vojske Republike Srpske Ratka Mladića označilo je kraj višegodišnje potrage za jednim od najtraženijih haških begunaca.

Policija ga je pronašla u kući njegovog rođaka Branislava Mladića u Lazarevu kod Zrenjanina. O tome šta se događalo tokom približno dva poslednja sata koja je proveo na slobodi svojevremeno je za „Novosti“ govorio Nenad Jocović, čovek koji se tog jutra sasvim slučajno našao na imanju i postao civilni svedok hapšenja.

Jocović je poranio kako bi zalio paprike u povrtnjaku Branislava Mladića. Bilo je nešto posle pet sati ujutru kada je policija stigla.

Prema njegovom svedočenju, Mladić je kroz prozor sobe posmatrao dolazak policajaca.

U prostoriji su se nalazila i dva napunjena pištolja, jedan kalibra 7,62 milimetra, dok je drugi opisan kao oružje američke proizvodnje. Mladić ih, međutim, nije upotrebio.

„Ko ste vi?“

Jedan policajac u civilu ušao je u kuću i otvorio vrata prostorije u kojoj se nalazio Mladić.

Postavio mu je kratko pitanje:

„Ko ste vi?“

Odgovor je bio jednako kratak.

„Ja sam onaj koga tražite“, odgovorio je Mladić, prema Jocovićevom svedočenju.

Policija je potom započela pretres, a Jocović je pozvan da prisustvuje proceduri jer se već nalazio na imanju.

Izvadio dokument sa svojim pravim imenom

Mladić, prema ovom svedočenju, nije pokušavao da prikrije identitet.

Policajcima je pokazao ličnu kartu na svoje ime, kojoj je u međuvremenu istekla važnost.

U novčaniku je imao fotografiju supruge Bosiljke, sina Darka i pokojne ćerke Ane. Pre nego što ju je predao policiji, pogledao je fotografiju.

Kod sebe je imao i oko 1.500 dinara, kao i nekoliko novčanica u dolarima. Navodno je želeo da novac ostavi rođaku Branislavu, ali mu to nije dozvoljeno.

Potom je iz novčanika izvadio još jednu stvar.

Bio je to prsten.

„Ovo predajte mojoj ženi“, rekao je, prema Jocovićevom sećanju, pružajući ga jednom od policajaca.

Dva sata razgovora pre odlaska

Pretres i procedura potrajali su približno dva sata.

Mladić je deo vremena proveo u dvorištu, ali je ispred kuće počeo da se okuplja narod. Zbog procene da bi moglo da dođe do problema ukoliko ga meštani vide, vraćen je unutra.

Za to vreme razgovarao je sa policajcima.

Govorio je o detinjstvu, majci Stani, školovanju i Vojnoj akademiji, vojničkoj karijeri i boravku u Rusiji.

„Bio sam tamo na mestima gde se školuju ruski oficiri. Niko me nije pratio, ni snimao šta ću da vidim i šta da čujem. Rusi znaju kome mogu da pruže ruku, a da ne razmišljaju koliko će prstiju posle da prebroje“, preneo je Jocović njegove reči.

Razgovor se, prema njegovom svedočenju, dotakao i Kosova i Metohije, patriotizma i tadašnje situacije u Srbiji.

Ponovo je govorio o smrti ćerke Ane

U jednom trenutku Mladić je pomenuo svoju ćerku Anu, čiju smrt nikada nije prihvatio kao samoubistvo.

„I kćerku ste mi ubili! Onakvo moje dete...“, rekao je.

Jedan od policajaca odgovorio mu je da oni nisu odgovorni.

„Ma, znam da niste vi! A znam ko je i zašto“, uzvratio je Mladić, prema Jocovićevom svedočenju.

Ana Mladić pronađena je mrtva 1994. godine u porodičnoj kući u Beogradu sa prostrelnom ranom. Njena smrt zvanično je okarakterisana kao samoubistvo, dok je njen otac godinama javno tvrdio da u takav zaključak ne veruje.

Odbio doručak i lekove

Tokom čekanja Mladiću je ponuđen doručak, ali ga je odbio.

Hrana mu je bila potrebna i zbog terapije koju je uzimao, ali navodno nije želeo ni lek uprkos nagovaranju lekara koji je došao sa policijom.

Tada je, prema Jocovićevom svedočenju, otkrio i da mu je kroz glavu prolazila mogućnost da sebi oduzme život.

„Razmišljao sam i mogao sam i da se ubijem... Odlučio sam da to, ipak, ne učinim, a znam i zbog koga“, rekao je.

Iako su u sobi pronađena dva napunjena pištolja, hapšenje je proteklo bez upotrebe oružja.

„Obuci nešto toplije. Tamo gde ideš, hladno je“

Kako se približavao trenutak odlaska, razgovor je postajao sve napetiji.

Jedan od prisutnih rekao je Mladiću:

„Obuci nešto toplije. Da imaš. Tamo gde ideš, hladno je.“

Mladić je u to vreme već imao ozbiljne zdravstvene probleme, a desna ruka bila mu je teško pokretna.

Jocović mu je pomogao da je uvuče u rukav.

Problem mu je predstavljalo i obuvanje, pa se u jednom trenutku obratio lekaru:

„Ti da me obuješ!“

Potom se nasmejao i predomislio.

„Ipak ću sam.“

Uspeo je da se obuje, mada uz vidljiv napor.

„Gde ti je taj Amerikanac?“

Tokom poslednjih trenutaka u kući dogodila se još jedna scena koju je Jocović kasnije prepričavao.

Mladić je jednog od policajaca upitao:

„Gde ti je taj Amerikanac, zbog kog morate sve ovo da radite?“

Policajac mu je odgovorio da Amerikanaca nema.

„Ima, ima, bez njih se ovde ništa ne dešava“, uzvratio je Mladić.

„Ta dva sata pamtiću dok sam živ“

Jocović je tvrdio da Mladića pre tog jutra nikada nije video u kući njegovog rođaka, iako su njihove porodice bile bliske i pomagale jedna drugoj oko poljoprivrednih poslova.

Zbog toga nije ni slutio koga će ugledati kada su ga policajci pozvali da prisustvuje pretresu.

„Kada sam video generala, skamenio sam se“, prisećao se.

Dva sata provedena u kući tog jutra ostala su mu duboko urezana u sećanje.

„Ta dva sata s njim... pamtiću dok sam živ“, rekao je Jocović.

Hapšenjem u Lazarevu 26. maja 2011. završena je gotovo 16 godina duga potraga za Ratkom Mladićem. Posle hapšenja prebačen je u Beograd, a 31. maja izručen je Haškom tribunalu.

Haški tribunal ga je 2017. prvostepeno osudio na doživotni zatvor, dok je presuda pravosnažno potvrđena 2021. godine.

Ratko Mladić preminuo je u Hagu nakon višemesečnih ozbiljnih zdravstvenih problema.