Jednostrano proglašenje nezavisnosti tzv. Kosova pre 18 godina predstavlja veliki poraz međunarodnog prava i svih onih koji su se nadali uspostavljanju uređenog mirnodopskog društva na KiM, poručeno je iz Vladine Kancelarije za KiM i istaknuto da Srbija boreći se za svoj suverenitet i teritorijalni integritet, a protiv separatizma, štiti i svoje državne i nacionalne interese, ali i temelje međunarodnog pravnog poretka zasnovanog na vrednostima UN.
Kako se navodi u saopštenju, albanske separatističke političke strukture na Kosovu i Metohiji juče su proslavile godišnjicu nečega, što doživljavaju kao pobedu svoje ideologije, međutim, to nije ništa drugo do jedan veliki poraz sa stanovišta međunarodnog prava, ali i poraz za sve one koji su se nadali uspostavljanju normalnog i uređenog mirnodopskog društva na Kosovu i Metohiji. 
Kako se navodi, Srbija boreći se za svoj suverenitet i teritorijalni integritet, a protiv separatizma na Kosovu i Metohiji, štiti ne samo svoje vitalne državne i nacionalne interese, već same temelje međunarodno-pravnog poretka zasnovanog na Povelji i vrednostima Ujedinjenih nacija.


„Takvu poziciju Srbije prepoznaje veći deo čovečanstva, jer postoji shvatanje da je flagrantno kršenje međunarodnog prava počinjeno jednostranim proglašenjem nezavisnosti tzv. Kosova ne samo napad na međunarodno pravo, već i početak zaraze koja preti da ugrozi interese mnogih država koje na svojoj teritoriji imaju separatističke pokrete“, ističe se u saopštenju.
Odluka doneta u Prištini pre 18 godina, kako se dodaje, problematična je i sa moralnog stanovišta, jer njom je i napravljen jedan antidemokratski politički sistem koji počiva na sistematskom obespravljivanju i teroru nad srpskim narodom i njihovom progonu sa vekovnih ognjišta.
„Srbi na Kosovu i Metohiji su u poslednjih 18 godina, kao žrtve separatističkih težnji ekstremnih albanskih političkih struktura, bili suočeni sa svom razornošću šovinističke mržnje i izloženi svakoj vrsti nasilja“, naglašava se. 
U saopštenju se ukazuje da su ljudska prava Srba na Kosovu i Metohiji do te mere ugrožena, da se bez ikakve zadrške može poručiti da je reč o najugroženijem narodu na tlu savremene Evrope.  
„Naša političko-diplomatska borba za južnu srpsku pokrajinu Kosovo i Metohiju zato nije samo međunarodna pravna obaveza, već i moralni imperativ i najvažnije nacionalno pitanje i tim ćemo se principima voditi i brinuti o našem narodu dok god je na čelu Srbije predsednik Aleksandar Vučić“, poručeno je iz vladine Kancelarije za KiM.
Skupština u Prištini je, na sednici kojom je predsedavao predsednik parlamenta Jakup Krasnići, 17. februara 2008. godine jednostrano proglasila nezavisnost tzv. Kosova, a za deklaraciju je glasalo 109 albanskih poslanika.
Sednici nije prisustvovao nijedan od 10 srpskih poslanika, niti poslanik Goranac, kao ni šefovi Unmika i Kfora, a prisustvovao je 21 međunarodni predstavnik, uključujući nekadašnjeg šefa verifikacione misije OEBS na Kosovu i Metohiji Vilijema Vokera.
Tzv. Kosovo je prema tom dokumentu proglašeno za „nezavisnu i suverenu državu“, „formiranu na osnovu plana Martija Ahtisarija“, a tekst je na srpskom jeziku poslanicima pročitao tadašnji predsednik privremene kosovske vlade Hašim Tači.

Kurti i Osmanijeva slavili i obišli grob zločinca Jašarija 
Podizanjem zastave ispred tzv. vlade u Prištini, Albanci su juče počeli proslavu dana jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova.Tzv. predsednica Vjosa Osmani i tzv. premijer Aljbin Kurti i tzv. predsednica parlamenta Aljbuljena Hadžiju obišli su i grobove Ibrahima Rugove i Adema Demaćija, prve zagovornike otcepljenja Pokrajine od Republike Srbije, kao i spomen-kompleks Adema Jašarija u Prekazu.