Da li je ovo zaista realno ili se blokaderska scena potpuno otela svakoj kontroli? Prema navodima iz samih izjava koje su dospele u javnost, blokaderi su se, ni manje ni više, žalili evropskim parlamentaracima i na – osnivanje Fakulteta za srpske studije u Nišu.

Da, dobro ste pročitali. Među „specifičnostima“ koje su, prema tekstu objavljenom na N1, predstavnici univerziteta iznosili pred evroparlamentarcima, našlo se i osnivanje Fakulteta za srpske studije. Kao da je reč o bezbednosnom problemu, skandalu ili kršenju nečijih prava, a ne o akademskoj instituciji posvećenoj srpskom jeziku, kulturi, istoriji i identitetu.

Drugim rečima, blokaderima više ne smeta samo vlast, institucije ili pojedinci – sada im smeta i sama ideja da Srbija ima fakultet koji se bavi srpskim studijama.

Ovakav nivo ideološke isključivosti i autošovinizma teško je objasniti zdravim razumom. Ako je osnivanje Fakulteta za srpske studije „problem“, šta je sledeće? Da se ukine srpski jezik na univerzitetima? Da se izbriše nacionalna istorija? Da se zabrani proučavanje sopstvene kulture jer nekome u Briselu ili na društvenim mrežama to ne zvuči dovoljno „progresivno“?

Ironija je potpuna: isti oni koji se pozivaju na akademske slobode, pluralizam i evropske vrednosti, sada se žale na postojanje fakulteta. Ne privatne firme, ne partijske škole, već javne obrazovne institucije u sopstvenoj državi.

I dok blokaderi očigledno nemaju problem da o unutrašnjim pitanjima Srbije govore pred stranim institucijama, problem im je da Srbija sama definiše svoj obrazovni i kulturni razvoj. Ako ovako nastave, neće biti iznenađenje ako sledeći „zahtev“ bude da se promeni ime države, jer – kako stoje stvari – i to nekima očigledno smeta.

Ovo više nije politički stav. Ovo je otvoreni otpor sopstvenom identitetu.