Blokaderske grupe sa Univerziteta u Novom Sadu nastavile su sa otvorenom opstrukcijom akademskog života, potvrđujući da im cilj nije dijalog, već potpuna paraliza fakulteta i urušavanje još jedne akademske godine. Danas su održali plenum na Poljoprivrednom fakultetu, iako je prvobitno bilo planirano da se skup održi na Filozofskom fakultetu, što dodatno ukazuje na improvizaciju i taktičko manevrisanje.

Prema dostupnim informacijama, plenumu je prisustvovalo oko 300 blokadera, a na tom sastanku donete su odluke koje jasno pokazuju da je reč o organizovanom i planskom delovanju sa ciljem ometanja nastavnog procesa.

Jedna od ključnih odluka odnosi se na sistematsko i ciljano ometanje rada Filozofskog fakulteta. Kako je dogovoreno, blokaderi planiraju da organizovano ulaze u zgradu i prave buku kako bi onemogućili održavanje nastave, i to tek nakon što se iz objekta povuku pripadnici MUP-a. Ukoliko bi došlo do ponovne intervencije policije, blokaderi bi privremeno napustili fakultet, da bi se po njihovom odlasku ponovo vratili i nastavili sa opstrukcijom. Iako je postojao predlog da se zgrada u potpunosti blokira, on je većinom glasova odbijen, što ne menja suštinu plana – kontinuirano ometanje rada.

Pored toga, na plenumu je usvojena i odluka da se dekanu Filozofskog fakulteta Milivoju Alanoviću onemogući pristup radnom mestu, čime se pritisak sa nastavnog procesa direktno premešta na rukovodstvo institucije.

Blokaderi su takođe doneli odluku o pokretanju negativne medijske kampanje protiv profesora Borisa Stojkovskog sa Katedre za istoriju. Kao razlog navodi se činjenica da je profesor lično podneo žalbu u vezi sa izborom u zvanje Jelene Kleut, što je očigledno protumačeno kao povod za javni linč i diskreditaciju.

U kontekstu daljih aktivnosti, dogovorena je i intenzivnija saradnja i koordinacija sa blokaderskim grupama sa univerziteta u Beogradu i Kragujevcu, što jasno ukazuje da se radi o širem, sinhronizovanom pokušaju destabilizacije visokoškolskih ustanova u Srbiji.

Na kraju, načelno je dogovoreno i organizovanje protestnog skupa u večernjim satima istog dana, ali bez ikakvih konkretnih informacija o mestu i vremenu održavanja, što dodatno govori o netransparentnosti i haotičnom načinu delovanja.

Sve navedeno potvrđuje da blokaderima nije u interesu ni obrazovanje, ni studenti, ni univerzitet, već stvaranje pritiska, sukoba i institucionalnog haosa – po cenu da još jedna generacija ostane bez regularne nastave i normalne akademske godine.