BURNO U SKUPŠTINI, BRNABIĆ REAGOVALA VIŠE PUTA Pljušte žestoke optužbe zbog laži opozicije "Vi ste licemeri"

Poslanici Skupštine Srbije danas su nastavili prvu sednicu redovnog jesenjeg zasedanja raspravom o amandmanima na prvih osam predloženih zakona, među kojima su Predlog zakona o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima, izmene Zakona o izvršenju i obezbeđenju kao i o posebnim uslovima za realizaciju izložbe Ekspo 2027.

Sednica je završena u 18 časova. Na sednici je bilo prisutno 126 narodnih poslanika čime su stvoreni uslovi za njeno održavanje, saopštila je na početku Ana Brnabić.

Skupština Srbije završila rad, nastavak sednice sutra u 10.00 sati

Poslanici Skupštine Srbije završili su današnji rad, a raspravu o amandmanima na prvih osam predloženih zakona nastaviće sutra od 10.00 sati. Poslanici su danas završili raspravu o amandmanima na Predlog zakona o posebnim uslovima evidentiranja i upisa prava na nepokretnosti i počeli razmatranje u pojedinostima predloga za izmenu Zakona o planiranju i izgradnji. Predstavnici vlasti su tokom rasprave predlagali amandmane tehničke prirode, a koji imaju za cilj preciziranje odredbi zakona, dok su opozicioni poslanici iznosili kritike na račun oba zakona.

Brnabić pročitala saopštenje MUP

Predsednica Skupštine Ana Brnabić danas je u Skupštini pročitala saopštenje MUP-a o navodnom napadu na studentkinju od strane policijskog službenika. 

Printscreen

 

Ona je jedva došla do reči a pripadnici opozicije sve vreme su skandirali. 

- Ovo je u interesu javnosti, rekla je pa pročitala saopštenje.

Opširnije U POSEBNOM TEKSTU.

Milenko Jovanov odgovorio Milošu Parandiloviću

Foto: Prinstcreen

 

Zbog odgovora Milenka Jovanova Milošu Parandiloviću orila se cela sala. A stigla je i još jedna zanimljiva opaska, opširnije u POSEBNOJ VESTI.

"Najgori bedni licemeri na političkoj sceni"

Poslanici opozicije danas su u Skupštini Srbije pokušali sramnu manipulaciju, a na njihove laži odgovorio je Milenko Jovanov. 

Opširnije o tome u POSEBNOJ VESTI.

Paunović: O dopunama Zakona o socijalnoj zaštiti prvo sa udruženjima

Ministarka državne uprave i lokalne samouprave Snežana Paunović izjavila je danas u Skupštini Srbije da se o predlogu za dopunu Zakona o socijalnoj zaštiti, koji se odnosi na to da roditelji dece sa smetnjama u razvoju dobiju status negovatelja, mora, pre svega razgovarati sa udruženjima koja se time bave, kako bi se sagledale sve potrebe roditelja.

Printscreen

 

Paunović je tako odgovorila na kritiku poslanika Zeleno-levog fronta (ZLF) Roberta Kozme, jer se dnevnom redu ove sednice nije našao predlog za dopunu Zakona o socijalnoj zaštiti koji je podnela poslanička grupa Pokret radnika Sloga-struka. "Na ovu temu pre svega treba razgovarati sa svim udruženjima roditelja i saslušati sve njihove potrebe. Kada je predlozzen zakon zvali su me iz određenih udruženja da to nije za njih najbolje rešenje. Treba da saslušamo sve koji imaju takav problem, što znači da bi stavljanje bilo kog predloga u ovom trenutku na ovu sednicu bila populistička mera koja neće rešiti problem", rekla je Paunović.

Određena jednosatna pauza

U Skupštini Srbije, gde je u toku rasprava o amandmanima na osam predloga zakona, u 14 časova određena je jednosatna pauza. Poslanici trenutno raspravljaju o amandmanima na Predlog zakona o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima.

Na dnevnom redu je 48 tačaka, a poslanici su na početku sednice odlučili da se objedinjena rasprava vodi u tri celine - o tačkama 1. do 8, o tačkama 9. do 39. i o tačkama 40. do 48. dnevnog reda.

Sofronijević: Usvajanjem Zakona lokalne samouprave imaće i mogućnost trajnog prihoda

Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Sofronijević izjavila je danas da Zakon o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima nudi lokalnim samoupravama mogućnost da ostvaruju trajni prihod, pored jednokratne uplate.

Printscreen

 

Sofronijević je na sednici Skupštine Srbije, odgovarajući na primedbe koje se tiču raspodele sredstava, rekla da se predloženom raspodelom sredstava obezbeđuje pre svega održiva podela prihoda u skladu sa nadležnostima i obavezama uz provođenje ovog zakona. "Kad su jedinice lokalne samouprave u pitanju, pored neposredne raspodele, važno je da se kaže da će opštine u budućnosti ostvarivati trajni prihod. Postoje ove jednokratne uplate, ali opštine će imati mogućnost ostvarenja trajnih prihoda po osnovu poreza na imovinu, jer će se evidentiranjem i upisom prava svojine proširiti i poreska baza", objasnila je Sofronijević. Ukazala je da je predložena raspodela utemeljena na načelu proporcionalnosti i funkcionalne pravednosti, a da se sredstva usmeravaju na one nivoe vlasti koji neposredno doprinose ostvarivanju cilja zakona. Sofronijević je istakla da se u prelaznim i završnim odredbama zakona definiše da je jedno od osnovnih načela da se stupanjem na snagu ovog zakona uvodi nulta tolerancija na novu bespravnu gradnju. Ona je odbacila navode da je u proteklih 10 godina izgrađeno 3,3 miliona novih bespravnih objekata i navela da ih je 2015. godine bilo 4,3 miliona. Prema njenim rečima, građani ovim zakonom dobijaju mogućnost da adaptiraju, rekonstruišu, saniraju ili dograde svoj objekat, u skladu sa zakonom. "Sada, kad bi podneli zahtev za dogradnju ili rekonstrukciju, to ne bi bilo moguće. Dobili bi takozvanu odbijenicu od svoje opštine zato što njihov osnovni objekat pravno ne postoji", ukazala je Sofronijević. Dodala je da će građani dobiti i mogućnost legalnog priključenja na komunalnu i ostalu infrastrukturu. "Spomenuto je (na sednici) i pitanje banaka, da li će komercijalne poslovne banke odobravati kredite. Obratili smo se Narodnoj banci Srbije i od kabineta guvernera dobili odgovor da svi objekti koji su legalno upisani u skladu sa ovim zakonom mogu biti predmet upisa hipoteke u cilju ostvarivanja prava na dobijanje kredita. A svaka poslovna banka ima pravo da svojim programima rada, poslovnom politikom odredi i proceni rizik za to. U svakom slučaju, zakonska mogućnost apsolutno postoji", istakla je Sofronijević. Odgovarajući na navode pojedinih poslanika opozicije da je juče došlo do sudara u tunelu Munjino brdo, ona je rekla da do nesreće jeste došlo ali da razlog nije bila nebezbednost tunela. Navela je da su nepoštovanje saobraćajnih propisa, korišćenje mobilnog telefona, nepoštovanje ograničenja brzine uzrok velikog broja saobraćajnih nezgoda u Srbiji i da je, nažalost, to bio uzrok sudara u tunelu, a ne to što tunel nije bezbedan.

Đurđević Stamenkovski: Zakon o legalizaciji omogućava građanima da budu svoj na svome

Ministarka za rad, boračka i socijalna pitanja Milica Đurđević Stamenkovski rekla je danas danas u Skupštini Srbije tokom rasprave o amadmanima na Predlog zakona o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima, da se tim zakonom čuva pravo svojine svih građana Srbije i omogućava im da budu "svoj na svome".

Printscreen

 

"Mislim da je ovo prilika da posle više godina, a usudiću se da kažem i više decenija, građani Srbije izađu iz birokratskog lavirinta i steknu pravo na sopstvenu imovinu, na sigurnost i na socijalnu pravdu. Ovaj zakon, pored velikih i značajnih posledica za pravni i ekonomski sistem Republike Srbije, direktno utiče na položaj socijalno osetljivih kategorija našeg stanovništva", rekla je Đurđević Stamenkovski. Ona je istakla da se o značaju rešavanja pitanja legalizacije uverila još dok je živela u Kaluđerici, gde je, kako je navela, pre Drugog svetskog rata bilo svega stotinu kuća, uglavnom starosedelaca, a zatim su se tu devedesetih godina naselili Srbi iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine, kao i sa Kosova i Metohije. "Reč je o ljudima koji su bili prinuđeni da napuste svoja vekovna ognjišta i problem legalizacije upravo nastaje tada, jer najveći broj objekata koji danas nema rešeno ovo pitanje je upravo podignut u tom periodu", navela je Đurđević Stamenkovski i dodala da je država tada nastojala da im omogući da ponovo izgrade svoje domove kako bi imali sigurnost i krov nad glavom. Konstatovala je da je nakon toliko godina od kako je taj problem nastao konačno došlo vreme da on bude rešen. "Činjeno je mnogo toga u prethodnom periodu da se ti izazovi prevaziđu i reše, ali nikada do sada nismo imali ovakav predlog i paket mera koji suštinski rešava pravnu neizvesnoost i čuva pravo svojine svih naših građana", zaključuila je Stamenkovski. Ministarka je pružila podršku i svim odlukama kojima se posebno tretiraju porodice sa više dece, borci, primaoci socijalne pomoći, članovi seoskih domaćinstava, samohrani roditelji, kao i porodice koje žive u objektima koji predstavlja njihovu jedinu nekretninu. "Važno je da su određene osetljive kategorije oslobođene naknade za legalizaciju i samim tim će to biti podstrek da se što pre prijave i što pre reše pravnu nesigurnost sa kojom su suočeni", ocenila je Đurđević Stamenkovski. Primena novog zakona o legalizaciji, dodala je, imaće i za posledicu da će veći broj mladih ljudi na lakši način moći da dođu do potencijalne nekretnine i ostvari prava koja su definisana Zakonom o kreditima za mlade. Podvukla je da je karakter novog zakona i socijalni, i demografski i ekonomski. "Dajemo podršku i ljudima koji žive u manjim sredinama, koji žele sigurnost i žele da budu svoj na svome čime se zaustavljaju i demografske migracije, koje nam predstavljaju problem kada je u pitanju odliv stanovništva iz manjih ka većim sredinama", ukazala je ministarka.

Milenko Jovanov: Slom pravne države desio 2009. godine

Šef poslaničke grupe SNS u Skupštini Srbije Milenko Jovanov izjavio je tokom sednice da se slom pravne države desio 2009. godine kada je u reformi pravosuđa u organizaciji Demokratske stranke odlučivano ko može, a ko ne može da bude sudija, a ko može a ko ne može da bude tužilac.

- Čitali smo ovde kako su izgleadli ti izveštaji, pa kaže "bio blizak ovaj stranci, bio blizak onoj stranci. Sad je naš pa može da prođe. Ovaj može, ali žena mu je protiv nas", tako su izgledali ti izveštaji. I o tome nisam govrio ja o tome je govorila i Venecijanska komisija i svi živi koji su imalil ikakve veze sa analizom. Zašto je to demolitanje pravosuđa urađeno? Pa da ostanu na slobodi i da ne odgovaraju i kada padnu sa vlasti da ih niko ne goni, jer nisu oni njih birali da ih gone nego da ih ne gone. I onda nam ti ljudi koji bi u svakoj državi bili iza rešetaka drže moralne lekcije kako se treba boriti protiv korupciji. A ne znaš ko je više korumpiraniji. Ali tužilaštvo je reformisano da to zataška, tužilaštvo je reformisano da to ne radi - rekao je Jovanov.

- I zato sam siguran da ćemo u narednom periodu morati time da se pozabavimo i da isprvimo ono što su uradili u prethodnom periodu - dodao je on.

Nikola Selaković o stradanju Srba 14. oktobra

Ministar kulture u Vladi Srbije Nikola Selaković prilikom obavljanja funkcije  ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja dobio sam dopis gradonačelnika Kraljeva Predraga Terzića koji je izrazio većinsku želju građana da 14. oktobar kao datum crnim slovima upisan u istoriju Kraljeva od jedne lokalne manifetacije bude uzdignut na nacionalni nivo i otme sam dao bezrezevnu podršku. I od tada smo tu manifestaciju uvrstili u manifestaciju koja se održava na nacionalnom nivou. Nismo svage godine u prilici da budemo na takvim mestima. Budući da će sledeće godine biti 85 godišnjica od masovnog stradanja masovnog stradanja u jednom užasnom piru nacističkog okupatora to je dobra i da se veći broj članova vlade u Kravljevu pojavi. Ono što je važno istorijski, što ne smemo nikada da zaboravimo. Srbija je jedina zemlja u okupiranoj Evropi. U kojoj su pod okupacijom zločine vršili pripadnici Vermahta, dakle redovnih oružanih snaga, a ne pripadnici SS formacija. To je nešto što smo dužni da prenosimo svakoj generaciji - istakao je ministar.

On je dodao da su Srbi jedini narod za koji je važilo "sto za jednog".

- Da li je realno da na ovakve stvari dobacujete vi Radovanoviću. Zar nemata poštovanja ni za ovakve teme, razgovore. Dajte malo poštovanja - morala je da reaguje Brnabić na upad opozionara.

Mrdić: Šta se dešava sa krivičnom prijavom protiv Nebojše Bojovića i Milutina Miloševića?

Narodni poslanik SNS, Uglješa Mrdić izneo je pitanje za tužilaštvo.

- Podneo sam u avgustu mesecu krivičnu prijavu protiv Nebojše Bojovića i Milutina Miloševića zbog svih dešavanja povodom nastrešnice u Novom Sadu što je dovelo do tragedije gde je stradalo 16. ljudi. Skoro 2 meseca nisam dobio nikav odgovor. Nakon dvadesetak dana sam podeneo i dopunu. Takođe nisam dobio nikakav odgovor i ovom prilikom pitam, šta se dešava sa mojim prijavama i zašto štitite Nebojšu Bojovića i Milutina Miloševića zato što sam dostavio konkretne dokaze o njihovoj odgovrnosti - rekao je Mrdić.

Brnabić je izrekla opomenu i poslaniku Srbije centar Petru Boškoviću.

- Vama je danas ovo prvi radni dan u Skuštini, verovatno ništa pročitali poslovik i etički kodeks. Neću vam sada izreći opomenu jer vam je prvi dan. Ali još jednom da čujem da ste rekli "sikter" kolegama Narodnim poslanicima dobićete opomenu. Molim vas da čuvate dostojvanstvo Narodne skupštine Srbije - istakla je Brnabić.

Sednica počela 7. oktobra, 9. završili načelni pretres

Sednica je počela je u utorak, 7. oktobra, a poslanici su u četvrtak završili načelni pretres nakon čega su prešli na raspravu u pojedinostima.
Na ove zakone podneto je oko 290 amandmana.

U pitanju su predlozi zakona o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima, zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru.

Raspravljaće i o amandmanima na dopunu Zakona o izvršenju i obezbeđenju, Predlogu zakona o informacionoj bezbednosti, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudskim taksama, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o posebnim postupcima radi realizacije međunarodne specijalizovane izložbe EXPO BELGRADE 2027 i Predlogu zakona o semenu i sadnom materijalu poljoprivrednog i ukrasnog bilja.

Predstavljajući Predlog zakona o posebnim uslovima za evidentiranje i upisa prava na nepokretnostima, ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Sofronijević ukazala je da je suština zakonskog rešenja u tome da se formalizuje postojeće vlasništvo na objektima, a sve prijave moći će da se podnesu elektronskim putem.

Dodala je da tim zakonom država po prvi put sistemski i sveobuhvatno uređuje evidentiranje i upis prava svojine na objektima i zemljištu ispod objekta ako investitori nisu gradili na svom zemljištu, bez obzira na to kada su ti objekti izgrađeni, ali i uz strogo poštovanje javnog interesa i ustavnog načela jednakosti svih pred zakonom.

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI