25 GODINA KASNIJE! ŠTA SMO IZGUBILI POSLE 5. OKTOBRA: Kako je Srbija propadala posle 2000, dok nada nije oživela 2012.

Sutra je 5. oktobar — 25 godina od događaja koji su promenili Srbiju. Tog dana se ne samo srušio režim Slobodana Miloševića, nego je počelo i nasilje, uništavanje institucija, fabrika i ekonomskog tkiva zemlje. Posle tog preokreta Srbija je izgubila Kosovo, Crnu Goru, stotine fabrika i miliione ljudi koji su otišli "trbuhom za kruhom". Tek od oko 2012. godine počeli su da se osećaju prvi znaci oporavka — postepeno, polako, ali ipak vidljivo.

Posledice: šta je izgubljeno

Gubitak Kosova kao teritorije pod kontrolom Beograda, što je, mnogi smatraju, direktna posledica međunarodnih događaja i politike posle 5. oktobra.

Gubitak Crne Gore — referendumska secesija 2006.

Dramatičan pad industrijske proizvodnje: stotine fabrike su zatvorene ili uništene, radna mesta izgubljena, infrastruktura zapuštena.

Migracije — mladi napuštaju zemlju, tražeći bolje uslove inostranstvu.

Okretačka tačka: 2012. godina

Ipak, stvari su počele da se menjaju na bolje tek oko 2012. godine:

Pojavili su se znaci ekonomske stabilizacije; izvoz, privreda i investicije su se relativno oporavljale.

Politički su se pojavile opcije za veću transparentnost i reforme, mada uz mešovite rezultate.

Sećanje, ali i opomena

Za mnoge, 5. oktobar je i dalje simbol da su građani uspeli da nateraju režim da ode — ali i opomena da se bitka za bolju, pravedniju i uređeniju državu nikada ne sme prestati. Jer bez pravih reformi, demokratije i odgovorne vlasti, sećanja na promene lako blede — a stanja lošeg upravljanja i populizma se ponavljaju.

Jeziv pokušaj linča Dragoljuba Milanovića

Foto: Printskrin

 

Jedan od najmračnijih momenata tog haosa zabeležen je na RTS-u, kada je Dragoljub Milanović, tadašnji direktor RTS-a, bio meta nasrtaja mase. U emisijama i svedočenjima sam Milanović je ispričao da je tog dana bio u zgradi RTS-a, kada su počeli pucnji prema televiziji, kada je zgrada planula dimom, a ljudi su bježali. On je bio na drugom spratu, kad mu je preneto da gori deo zgrade i da je rizik veliki.

Videvši da situacija eskalira, pokušao je da izađe u hodnik, ali su ga napadači presreli — jedan čovek sa letvom juri ga, psovke su bile svuda, zidovi su bili oštećeni. Milanović je podigao ruke u nemoći da se brani. Tek zahvaljujući intervenciji slučajnih prolaznika — mladića i starijeg čoveka — uspeo je da se skloni u mali stan u blizini televizije, gde su ga sklonili. Tamo su mu morali obrijati bradu, da ga ne bi prepoznali, jer je bilo ozbiljnih pretnji da će ga izvesti na ulicu i nastaviti nasilje.

Supruga mu je, kako Milanović navodi, takođe nastradala — dobila je batine u demonstracijama tog dana. Porodica je bila zaplašena, bolnice nisu htele da prime povređene, lekarska pomoć bila je otežana.

Ovaj momenat linča je ostao u kolektivnoj memoriji kao simbol besa, anarhije i sloma vladavine prava 5. oktobra. Nasilje je bilo ne samo grupni bes — bilo je i planirano, istrajno, s namerom da se simboli režima i represije prebiju, unize i fizički unište.

REZULTATI OD 2012. GODINE

Ekonomski rast

Bruto domaći proizvod (BDP): U 2012. godini, BDP Srbije iznosio je oko 33 milijarde evra, dok je prema najnovijim podacima iz 2025. godine, BDP dostigao približno 88 milijardi evra, što predstavlja više nego dupliranje u odnosu na 2012. godinu 

BDP po glavi stanovnika: U 2012. godini, BDP po glavi stanovnika bio je oko 4.700 evra, dok je u 2023. godini porastao na približno 8.000 evra 

Stopa rasta BDP-a: Prosečna godišnja stopa rasta BDP-a od 2012. do 2022. godine iznosila je oko 2,3%, dok je u 2023. godini zabeležen rast od 3,85% .

Tržište rada

Stopa nezaposlenosti: U 2012. godini, stopa nezaposlenosti u Srbiji bila je 25,9%, dok je u 2022. godini smanjena na 10,4% .

Stopa nezaposlenosti mladih: U 2012. godini, stopa nezaposlenosti među mladima bila je preko 51%, dok je u 2023. godini smanjena na oko 25,4%.

Stopa zaposlenosti: Prema podacima iz drugog kvartala 2025. godine, stopa zaposlenosti iznosila je 51,5%, dok je stopa nezaposlenosti bila 8,5% 

Strane direktne investicije (SDI)

Neto priliv SDI: Od 2015. godine, neto priliv stranih direktnih investicija u Srbiju kontinuirano raste, što doprinosi ekonomskom razvoju i otvaranju novih radnih mesta 

Industrija i infrastruktura

Industrijski sektor: U strukturi BDP-a, industrija čini značajan udeo, sa posebnim naglaskom na proizvodnju, energetiku i infrastrukturu.

Infrastrukturni projekti: Realizovani su brojni infrastrukturni projekti, uključujući izgradnju i modernizaciju saobraćajnica, železnica i energetskih objekata, što doprinosi boljoj povezanosti i konkurentnosti zemlje.

Od 2012. godine, Srbija je postigla značajan ekonomski napredak, sa smanjenjem nezaposlenosti, povećanjem BDP-a i privlačenjem stranih investicija. Iako postoje izazovi, poput globalnih ekonomskih turbulencija  trendovi ukazuju na stabilan i održiv ekonomski rast u narednim godinama.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI