OVAKAV SKOK NIJE ZABELEŽEN! Najstariji građani imaće celu jednu penziju preko, I VIŠE!

Povećanje penzija za 12 odsto od 1. decembra, ali i rast prosečne plate u Srbiji na 1.000 evra, zajedno sa već predstavljenim paketom sveobuhvatnih ekonomskih mera države za pet oblasti, znatno će poboljšati životni standard svih građana, ali pre svega pokazuje brigu o onim najugroženijim grupacijama stanovništva kao što su penzioneri, smatraju sagovornici Kurira. 

Ministar finansija Siniša Mali izjavio je juče da će, kao što je i najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, penzije biti povećane od 1. decembra, i to za najmanje 12 odsto, kao i da će to povećanje u praksi značiti još jednu dodatnu mesečnu penziju na godišnjem nivou.

Uvećanje za 12 odsto

- Biće oko 12 odsto, možda čak i malo više od 12 odsto. Pogledajte, recimo, ako je penzija 40.000 dinara. Dakle, ako se poveća za 12 odsto naredne godine, to im je skoro 5.000 dinara na mesečnom nivou više. Puta 12 meseci, to je još jedna mesečna penzija na godišnjem nivou za naše najstarije sugrađane. Naše finansije su dovoljno jake da to izdrže - kazao je Mali i dodao da penzioneri prve isplate uvećanih penzija mogu da očekuju već početkom januara sledeće godine. Najavljeno je i da će od decembra prosečna plata biti 1.000 evra, dok je cilj da to 2027. bude 1.400 evra.

Stručnjak za menadžment državne uprave Mihajlo Rabrenović objašnjava za Kurir da najavljeno povećanje penzija od 1. decembra predstavlja deo šireg paketa mera koje imaju za cilj jačanje socijalne sigurnosti i stabilnosti domaćinstava.

Podsticaj ukupnoj potrošnji

- Povećanje penzija ima višestruk efekat: direktno poboljšava položaj ove najosetljivije grupacije, ali i deluje kao podsticaj ukupnoj potrošnji. Paralelno sa tim, rast zarada u javnom sektoru i najavljene intervencije u oblasti trgovinskih marži na osnovne proizvode kreiraju efekat udruženog delovanja. Sa stanovišta upravljačke prakse, važno je naglasiti da kombinacija povećanih primanja i kontrole troškova građanima donosi osetno smanjenje finansijskog pritiska. Posebno značajno je što neke od mera najviše ciljaju osetljive grupe: penzionere, socijalno ugrožene i domaćinstva sa nižim prihodima - govori profesor Rabrenović i dodaje:

- Ovo je primer integralnog pristupa upravljanju javnim finansijama: umesto da se oslanja samo na rast dohotka ili samo na tržišne intervencije, primenjuje se kombinovana strategija. Njen krajnji ishod je ne samo podizanje životnog standarda već i povećanje poverenja građana u institucije. Za najugroženije kategorije to znači sigurniji ulazak u zimski period, manje odricanja u pogledu ishrane i grejanja, kao i osećaj da država aktivno brine o njihovom položaju. Upravo to predstavlja suštinu modernog upravljanja - usmeravanje javnih resursa onima kojima su najpotrebniji, uz jasnu viziju dugoročne socijalne stabilnosti.

Poboljšanje standarda

Ekonomista prof. dr Ljubodrag Savić kaže za Kurir da nema nikakve dileme da se radi o neuobičajeno velikom povećanju penzija, koje je ovde opravdano.

- Treba biti pošten i reći da država sada veoma dobro vodi računa o penzionerima. To je naša najugroženija i najranjivija kategorija stanovništa i zaista zaslužuju poboljšanje životnog standarda, jer su njihove penzija do pre 10-15 godina bile izuzetno niske. Primera radi, ako vam zafali para za nešto sa 40-50 godina, možete da uzmete neki dodatni posao, ali u 70-80 godina to već ne možete, a upravo su penzioneri najdisciplinovanija grupacija, koja najredovnije izvršava svoje obaveze prema državi - govori prof. Savić i dodaje da pozdravlja politiku Vlade, koja je odlučila da radikalnije popravi poziciju najugroženijih socijalnih grupa.

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI