ALARMANTNA SITUACIJA Sve teži položaj Srba osuđenih pred Haškim tribunalom

Ono što bi trebalo da bude pravosudna institucija međunarodnog karaktera, sve više poprima obrise političkog instrumenta, čije se odluke i postupanja razlikuju ne po zakonu, već po nacionalnoj pripadnosti osuđenih.

Zabrinjavajući su navodi koji ukazuju na to da je general Ratko Mladić godinama u potpunoj izolaciji, faktički zatvoren u samici, bez kontakta sa drugima, bez adekvatne medicinske nege i bez prava da se leči u svojoj zemlji. 

Takva praksa predstavlja direktno kršenje osnovnih ljudskih prava i međunarodnih standarda kada je reč o postupanju prema zatvorenicima. Ustanovljeno pravilo da osuđenici mogu tražiti uslovno puštanje nakon dve trećine izdržane kazne – što je uobičajeno širom Evrope – u slučaju srpskih zatvorenika kao da više ne važi. Niko od njih u poslednjih nekoliko godina nije pušten, iako su formalno ispunili sve uslove.

Posebno uznemiruju optužbe da se proceduralna pravila menjaju od slučaja do slučaja, u zavisnosti od političkog konteksta i porekla osuđenih. Umesto jednakosti pred zakonom, svedočimo selektivnoj pravdi i dvostrukim standardima.

 

 

Zabrinutost dodatno pojačava činjenica da su mnogi srpski osuđenici smešteni u zatvore u trećim zemljama – državama koje nemaju kapacitete za ozbiljnu medicinsku brigu ili rehabilitaciju. Takvi uslovi dodatno pogoršavaju zdravstveno stanje zatvorenika, a gotovo da nema institucionalne volje da se nešto po tom pitanju promeni.

Kao moguće rešenje, sve češće se pominje zahtev da srpski osuđenici budu premešteni u Srbiju na izdržavanje ostatka kazne. Time bi se poštovale međunarodne presude, ali bi se istovremeno omogućilo da zatvorenici imaju pristup lečenju, porodici i osnovnoj ljudskoj brizi. Takva praksa već postoji u slučaju drugih zemalja – pa se postavlja pitanje zašto se Srbima uskraćuje ono što se drugima omogućava.

Sistem koji bi trebalo da predstavlja vrhunac međunarodne pravde, sve više se kompromituje selektivnim pristupom, političkim uticajima i ignorisanjem prava zatvorenika na humane uslove. Ukoliko međunarodna zajednica zaista teži pravdi, onda ne sme zatvarati oči pred mučenjem koje se sprovodi tiho, iza zidova zatvora – u ime presuda koje su davno izrečene, ali koje se danas pretvaraju u doživotnu kaznu nepravde.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI