DOKUMENT NSRS! Plan za rušenje Srpske? Sarajevo i Šmit krenuli na Dodika

Centralna izborna komisija (CIK) BiH potvrđuje izbor predsednika Republike Srpske, ali mandat ne daje niti ga može oduzeti – taj mandat isključivo dolazi od građana putem slobodnog izjašnjavanja na izborima, navodi se u dokumentu Narodne skupštine Republike Srpske, koji će biti razmatran na posebnoj sednici.

Prema istom dokumentu, odluka CIK-a BiH o prestanku mandata predsednika Srpske je protivustavna, nije u skladu sa Ustavom Republike Srpske i ne može proizvesti pravno dejstvo, niti uticati na legitimno izabranog predsednika. Naglašava se da je takva odluka direktno suprotna Ustavu Republike Srpske, a indirektno i Ustavu BiH.

„CIK BiH potvrđuje, ali ne daje mandat, niti ga može oduzeti. Mandat daju građani na izborima. CIK BiH nije iznad Ustava Republike Srpske i ne može poništavati akte više pravne snage“, piše u dokumentu.

Upozorava se na član 87. Ustava Republike Srpske, prema kojem predsedniku prestaje mandat pre isteka roka samo u slučaju ostavke ili opoziva. Među navedenim razlozima nema presude suda niti odluke visokog predstavnika. Izborni zakon BiH, naglašava se, ne može dodavati nove razloge za prestanak mandata, jer je to ustavna materija koja se ne menja zakonom.

U dokumentu se podseća i na član 88. Ustava Republike Srpske, koji definiše da je predsednik odgovoran građanima, a opoziv je moguć samo referendumom – istim postupkom kojim je i izabran.

Upozorava se da bi prihvatanje odluke CIK-a značilo prihvatanje unitarističkog koncepta BiH u kojem ne bi bilo Republike Srpske. Ističe se da su cilj presude Suda BiH i odluke CIK-a da se, kroz unitaristički pristup, poništi Ustav Republike Srpske i sruši dejtonsko ustavno uređenje.

Ustav entiteta, navodi se, ima najvišu pravnu snagu odmah nakon Ustava BiH, pa se u slučaju sukoba zakona BiH i Ustava Republike Srpske mora poštovati ustav entiteta, koji je usklađen sa Dejtonom.

Upozorava se i da se ovim političkim odlukama briše volja srpskog naroda – jednog od tri konstitutivna naroda u BiH – odnosno volja više od 300.000 glasača i rezultati demokratskih izbora.

U dokumentu se podseća da je nelegitimni visoki predstavnik Kristijan Šmit 2024. nametnuo izmene i dopune Izbornog zakona BiH, kojima su uvedeni dodatni razlozi za prevremeni prestanak mandata izabranim zvaničnicima. Među njima je i pravosnažna sudska presuda kojom se izriče mera zabrane obavljanja funkcije.

Dodaje se da je Šmit još 2023. godine nametnuo izmene Krivičnog zakona BiH, čime je, kako se navodi, godinama pripremao pravni i politički teren za uklanjanje demokratski izabranog predsednika Srpske Milorada Dodika iz političkog života.

Dokument tvrdi da je reč o planskom državnom udaru na Republiku Srpsku, osmišljenom i pripremanom godinama, a sprovedenom kroz odluke redovnog suda.

Predsednik Narodne skupštine RS Nenad Stevandić ranije je najavio da će termin posebne sednice o presudi Suda BiH Dodiku i odluci CIK-a, kao i zauzimanje stava Skupštine o budućim potezima republičkih institucija, biti određen kada se kompletira dokumentacija.

(Republika)

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI