"BIO SAM BLIZU KADA SU NAS BOMBARDVALI, KADA SU ONU DECU POBILI. STRAŠAN PRIZOR" Jovan je 14 dana bio u izbegličkoj koloni

Jedan od njih je Jovan Metikoš koji je do 5. avgusta 1995. sa majkom živeo u Bjelim vodama, u opštini Glina, a zatim je narednih 14 dana proveo u izbegličkoj koloni dok nije došao u Srbiju.

Pri tome, dva dana ništa nije jeo, a kako kaže, u koloni je video strašne prizore koji ga i danas progone.

- Ja sam bio tamo na ratištu i onda se to desilo, povlačenje. Bitku nismo izgubili, mi smo rat tamo izgubili. To je najstrašnije. Jednostavno nam je rečeno 'povucite se ovamo', povukli smo se, 'povucite se ovamo', povukli smo se i onda je gotovo. Kontrola se izgubila i linija je pukla - rekao je Jovan.

Njegova majka je krenula uveče sa drugima, a Jovan je otišao među poslednjima ujutro, na traktoru.

- Bilo je presecanja kolone, bilo je svega i svačega tu. Bio sam blizu kada su nas bombardovali, gde su onu decu pobili. Strašan prizor - seća se Jovan.

Kako dalje priča, imao je peh da mu se pokvari crevo na traktoru, a on je otišao peške do Prijedora da pokuša da ga popravi. Naišao je na neku firmu i njen direktor mu je rekao da može da mu popravi to crevo, ali tek ujutro.

Ujutro su radnici došli i popravili crevo, a Jovan se vratio do traktora kome su bili skinuti točkovi i mnogo drugih delova, tako da je ostao i bez traktora, a hrane već nije imao.

- I nekako sam ja to uspeo skupiti iz kolone. Ljudi su vratili te točkove i sastavili sve. Mislili su da je to neko ostavio pa da pomognu sebi. Ne osuđujem nikoga. Nisam dva dana jeo tada, jer ne možeš ni od koga uzeti. Kako da uzmem ja hranu, tada sam imao 30, 31 godinu, čoveku koji ima punu prikolicu dece - priseća se Jovan.

I tako je bilo do Banjaluke.

- Tako smo prošli Banjaluku, tamo prema Derventi, tu je već sve bilo organizovano. Šatori, dočekivali su ljudi, hrana, gorivo, bila je neka druga priča. I to ti je to - rekao je Jovan.

Konačno, 18. avgusta 1995. Jovan preko Sremske Rače ulazi u Srbiju, gde ga čekaju majka i dve sestre, koje su došle 1991. godine.

- Ja prvi put 1995. ulazim u Srbiju. Ja sam Srbiju učio na karti. Nisam u Srbiji bio. Nisam imao potrebu. I posle više nisam ni izašao - konstatovao je Jovan.

Traktorom je došao do Rume i tu ga je ostavio, jer nije znao šta bi sa njim, a zatim je 19. ili 20. avgusta stigao u Smederevsku Palanku, gde mu je bila sestra.

Traktor, koji je ostao u Rumi, je prodao i od tog novca je kupio plac na kome i danas živi. Na pitanje da li ga još uvek progone ta sećanja na sve ono, Jovan odgovara da mlad čovek sve preživi, ali da kada ostane sam mnogo razmišlja da li je nešto mogao drugačije da uradi.

- Imaš hiljadu ideja da si mogao drugačije odraditi, ali nisi mogao pomoći ništa, ni sebi, ni drugima. Jer drugi su određivali, ali o tim ljudima se više ne priča - istakao je Jovan.

Kako je rekao, tu je izgubio pozitivno mišljenje o ljudima koji su tada vodili Republiku Srpsku Krajinu i smatra da se sve moglo sprečiti.

- I sve je to dogovoreno. To je žalosno, ali istinito - ocenio je Jovan koji se više nikada nije vratio na svoje imanje u Hrvatskoj, a i dalje nema nikakva dokumenta do izbegličke legitimacije.

Tanjug

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI