"'OLUJA' JE BILA RATNI ZLOČIN, 66 ODSTO STRADALIH SU CIVILI" Štrbac povodom 30 godina od zločinačke hrvatske akcije

Štrbac je povodom 30 godina od stradanja srpskog naroda u akciji "Oluja", rekao za Tanjug da je prema podacima tog centra iz Hrvatske tokom akcije 1995. godine proterano više od 220.000 Srba, dok je više od 1900 ljudi stradalo.

- Imamo 1903 zabeležene žrtve u 'Oluji', a među njima je 1 247 civila, što je 66 odsto. U celom ratu je učešće civila u žrtvama bilo ispod 38 odsto i kod nas i kod Hrvata, a u 'Oluji' učešće civila u ukupnom broju žrtava je 66 odsto - istakao je Štrbac.

On je naveo i da su od 1.903 žrtve čak tri četvrtine bili stariji od 60 godina, 564 je žena što je 30 odsto u ukupnom broju žrtava u "Oluji".

Štrbac je ukazao da je još poraznija starosna struktura žena i da je čak četiri petine njih bilo starije od 60 godina.

- U toj brojci od 1903 još je 619 nestalih, a to je tačno trećina. I među nestalima je čak 76 odsto civila i 51 odsto žena. To su te crne brojke i najcrnje, možda, na prostoru prethodne Jugoslavije - naglasio je Štrbac.

On je naveo da je glavni štab Vojske Republike Srpske Krajine 1993. vršio popis stanovništva prema kome je u SAO Krajina živelo više od 230.000 ljudi, a da je, prema popisu Međunarodnog Crvenog krsta od oktobra 1995, tamo ostalo oko 10.000, među kojima 2.000 Hrvata koji su tu i ranije živeli.

Što se tiče povratka izbeglih, Štrbac kaže da se, prema hrvatskim podacima, u tu zemlju vratilo oko 130.000 izbeglih, ali da je, od te brojke, oko 48 odsto i ostalo.

- Ovi drugi su se ponovo vratili tamo gde su već bili pobegli, a jedan broj je umirao zbog neuslova u kojima su živeli - naveo je Štrbac.

On je istakao da je, povodom pitanja povratka izbeglih, situacija još gora od ulaska Hrvatske u EU.

- Prema godišnjim izveštajima Statističkog zavoda Republike Hrvatske, nekoliko uzastopno, na jednog povratnika pet do šest je napuštalo Hrvatsku. To je takozvani tihi egzodus - naveo je Štrbac.

Objašnjava da je Hrvatska, po popisu 2021. imala skoro milion stanovnika manje nego 1991. godine.

- U toj brojci, pola miliona odnosi se na Srbe, a druga polovina su Hrvati koji su se dobrovoljno rasuli po Evropi u potrazi za boljim životom. Među njima je bilo i ono nešto mlađih porodica Srba i oni su s njima odlazili - istakao je Štrbac.

Naglasio je da je Srba u Hrvatskoj, prema popisu iz 1991, bilo 582.000 ili 12,2 odsto u ukupnoj populaciji od 4,8 miliona, a da su Srbi, na popisu 2021, spali na 123.000 i čine u ukupnoj populaciji od 3,8 miliona stanovnika 3,2 odsto.

- To je važno zato što je bio zvaničan plan tadašnjeg hrvatskog predsednika Franje Tuđmana i njegovog establišmenta, s početka devedesetih godina prošlog veka, da će srpsko pitanje u Hrvatskoj biti rešeno za sva vremena kad Srbe svedu na ispod tri procenta učešća u ukupnoj populaciji. I naravno da bi bili oni svedeni na ispod tri procenta da nije bilo tog velikog odliva i njihovog stanovništva po Evropskoj uniji - konstatovao je Štrbac.

On je naveo da su Srbi iz Hrvatske izbegli najviše u Srbiju, Republiku Srpsku i Crnu Goru, ali da su, uz pomoć UNHCR-a i drugih međunarodnih humanitarnih organizacija, odlazili u mnoge druge zemlje u svetu.

- Danas su Srbi zabeleženi u 136 država sveta. Ja ih jedino u Nepalu, na Himalajima nisam pronašao, a svuda ih je. Za razliku od Drugog svetskog rata kada su četnici odlazili pojedinačno, tada su odlazile cele porodice. Tako da vi danas kad dođete u Australiju, u Sidnej ili bilo koji drugi grad, vi tamo nalazite moje Benkovčane, tamo su svi. Imaju svoje kafane, nekoliko ulica gde samo srpski govore, tako da su čak i Kinezi, Italijani i Grci koji žive tamo naučili da govore srpski - navodi.

Dodaje da kada se gleda sa aspekta ratnih zločina, koliko je neki događaj genocidan, onda se uglavnom prebrojavaju civili i zaštićene grupe kao što su starci, deca i žene.

On je istakao da su posebni zločini izvršeni na Prijedorskoj i Petrovačkoj cesti kada su hrvatski avioni gađali kolone civila.

Kako je rekao, o tim događajima vodi se postupak pred sudom u Sarajevu, ali bez značajnog pomaka, a posle više godina, pred beogradskim sudom vodi se postupak u odstustvu protiv četiri pilota zbog komandne odgovornosti za te zločine.

Tanjug

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI