TAKO TO RADE LJUDI! Dok plenumaši štite zalihe hrane, studenti koji hoće da uče skupili novac za kolegu koji se bori s teškom bolešću!

Na Pravnom fakultetu u Beogradu, jednom od simbola borbe za pravdu i društvenu odgovornost, dogodio se paradoks koji ogolio razliku između parola i stvarne solidarnosti.

<div id="OCM_Sidebar1_Mobile" data-ocm-ad'="" style="margin: 0px; box-sizing: border-box; background-color: rgb(255, 255, 255);">

Student K.G., njihov kolega, vodi borbu za život – terapija mu daje nadu, ali njena cena je surova: 520.000 dinara na svake tri nedelje, ukupno osam miliona dinara.

Na plenumu, gde blokaderi inače govore o "društvenoj pravdi, solidarnosti i kolektivnom dobru", pojavio se predlog da se iz donacija prikupljenih tokom višemesečne blokade fakulteta – uplate sredstva za lečenje K.G. Odgovor? Hladnokrvno odbijanje!

Čak i predlog da se izdvoji manji deo novca nije prošao. I sve to, kako su neki rekli, da "ne ostanu bez hrane" – iako te zalihe hrane, prikupljene u enormnim količinama, redovno završavaju u smeću. Ne čudi nihova neosetljivost na ljudsku bol i patnju. Kada se uzme u obzir svo ovo maltretiranje prvo kolega koji žele za završe akademsku godinu, pa onda i celog naroda, što bi se pomoglo bilo kome?!

Kupovale se mašine za brojanje novca, toliko je para trpano u džepove blokadera, da su cifru da pomognu kolegi da se leči mogli da uplate i ne osete da im fali u budžetu. 

Blokaderi očigledno nisu humani, zato pravi studenti jesu

S druge strane, studenti koji borave u Studentskom parku, koji nisu deo blokada i koji su često bili targetirani, omalovažavani i sprečavani da pohađaju nastavu od strane plenumaša blokadera – upravo su oni pokazali šta znači humanost i solidarnost.

Bez pompe, bez aplauza i bez konferencija za medije, skupili su i uplatili 520.500 dinara za lečenje svog kolege. Oni koji samo žele da uče, koji osam meseci trpe maltretiranje i fizičko i psihičko od strane blokadera, učinili su ono što drugi nisu: stavili čoveka ispred ideologije.

To su studenti koji su svakodnevno prolazili kroz špalire uvreda, ponižavanja i pretnji. Koji su morali da se probijaju kroz lance ljudi da bi stigli do amfiteatra. Koji su doživljavali da im se iz ruku otimaju indeksi, da se njihovo pravo na obrazovanje gazi – samo zato što nisu pristali da kleče pred političkom agendom šačice samoproklamovanih vođa.

Printscreen/24sedam.rs

I baš ti studenti, koji su nosili teret blokada, koji su prećutno trpeli uvrede da su "izdajnici", "režimski ljudi", "botovi" – pokazali su da nisu ni jedno ni drugo. Pokazali su da imaju srce. Oni su istinski heroji ove priče, oni koji su, uprkos svemu, ostali ljudi.

U vremenu kada se sve meri klikovima, selfijima i lažnim parolama, oni su izabrali tišinu i konkretno delo. Oni su odgovorili na nepravdu – dobrotom. Na mržnju – humanošću. Na ignorisanje – akcijom.

U njihovom svetu, solidarnost nije parola – to je način života. I zato, dok jedni skupljaju milione da bi kupovali politički uticaj, drugi tihim korakom spasavaju život. To je razlika između onih koji pričaju o pravdi i onih koji je žive.

K.G. nije simbol za transparent, on je stvaran mladi čovek, njihov kolega koji se bori za život. I dok jedni govore o pravdi na plenumu, drugi je sprovode u tišini. I zato će istorija ovog trenutka zapamtiti: pravu solidarnost nisu pokazali oni koji su je najviše pominjali – već oni koji su je stvarno živeli.

Snimke sa akcije prikupljanja novca možete pogledati OVDE.

(24sedam.rs)

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI