DA LI SE STVARA "EVROPSKI NATO"? Distanca između SAD-a i Evrope je sve veća! Šta to znači za Srbiju?

Evropa sve glasnije razmatra sopstvenu vojnu samostalnost, a najnovija vest o mogućem stvaranju odbrambenog saveza između Velike Britanije i Nemačke izazvala je talas reakcija u političkim i bezbednosnim krugovima.

Nemački politikolog Aleksander Rar ističe da se stvara novi evropski odbrambeni blok, koji bi u budućnosti mogao da preraste u alternativu NATO savezu.

Povlačenje SAD i vakum moći u Evropi

Prema Raru, ključni motiv za formiranje nove alijanse jeste sve očiglednije distanciranje Sjedinjenih Američkih Država od evropskih bezbednosnih pitanja.

Amerika je sve više usmerena na Pacifik i Kinu, a Evropi poručuje da preuzme veću odgovornost za sopstvenu bezbednost.

U tom kontekstu, Berlin i London, uprkos Bregzitu, nalaze zajednički interes, a to je izgradnja evropske vojne strukture nezavisne od Vašingtona.

Iako je NATO formalno i dalje glavni stub kolektivne bezbednosti u Evropi, realnost na terenu se menja. Ako ova inicijativa dobije zamah, mogli bismo da svedočimo promeni evropskkog bezbednosnog okvira, sa NATO-om koji postaje sekundaran u odnosu na novu, autonomnu evropsku vojnu arhitekturu.

Pariz dugo predlaže formiranje evropske vojske

Thibault Camus (STF)

Ideja o formiranju "evropskog NATO-a" nije nova. Francuska, i posebno predsednik Emanuel Makron, već godinama otvoreno govore da Evropa mora da ima svoju vojsku i da ne može zauvek da se oslanja na Sjedinjene Američke Države.

Makron je još 2018. izjavio da Evropa treba "pravu evropsku vojsku" i upozorio da se ne može računati na Ameriku kao nekada.

Tada je poručio da Evropa mora sama da brani sebe, bilo od Rusije, Kine ili čak SAD ako zatreba.

Čak je jednom izjavio da je NATO "moždano mrtav", jer, po njegovom mišljenju, savez više ne funkcioniše kako treba, a Evropa previše zavisi od Amerike.

Srbija u novom evropskom savezu?

Profimedia

Srbija se još uvek seća NATO agresije 1999. godine, koje je predvodila upravo Amerika, i to bez saglasnosti Saveta bezbednosti UN.

Ako bi se novi evropski savez formulisao kao politički nezavisan i vođen sopstvenim interesima, bez agresivnog globalnog mešanja, pojedini krugovi u Srbiji mogli bi da razmotre promenu bezbednosne politike.

To otvara ključno pitanje za Srbiju: da li bi takav savez, lišen američkog vođstva, bio prihvatljiviji za Beograd? Formalno gledano, da.

Srbija već sarađuje sa mnogim evropskim državama kroz NATO Partnerstvo za mir, učestvuje u zajedničkim vežbama, i ima bilateralne vojne sporazume sa više članica EU.

Ako bi se novi savez zaista formirao i imao drugačiju političku filozofiju od NATO-a, recimo fokusiranost na evropsku teritoriju i zaštitu granica, bez intervencija poput one iz 1999, to bi otvorilo prostor za dijalog. 

Međutim, ostale bi stare prepreke, kao što su status Kosova i Metohije, odnosi sa Rusijom i javno mnjenje, koje se ne može zanemariti.

Međutim, pitanje je koliko bi novi vojni savez insistirao na rešavanju kosovskog problema, uzimajući u obzir da ni sada neke članice EU ne priznaju tzv. Kosovo. 

Ako zaista dođe do promene, manje mešanja u politike suverenih država, više evropske autonomije, Srbija bi mogla da ima više prostora da razmisli o svom stavu o vojnoj neutralnosti. 

Ostaje da se vidi da li će Evropa naći put ka kolektivnoj bezbednosti bez SAD-a, do tada vojno neutralnoj Srbiji ostaje da balansira između velikih sila, što već duži niz godine uspešno čini. 

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI