GLAVNI TUŽILAC ZA ORGANIZOVANI KRIMINAL LOČE SA RUŠITELJIMA DRŽAVE! Paralelni tužilački sistem se više i ne krije, sve je jasno kao dan!

Piše: Vesna Veizović

Nakon pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, kada je život izgubilo 16 osoba, javnost je sa pravom očekivala brzu i temeljnu istragu. Međutim, nakon osam meseci od tragedije jedino što je javnost dobila jeste niz namernih propusta paralelnog tužilačkog sistema pod kontrolom Zagorke Dolovac, koji je dao  sve od sebe da se istraga prolongira i protesti, koji su odavno izgubili prvobitni smisao pređu u agresivnu političku kampanju koja je na ivici da pređe i u ozbiljne građanske sukobe.

Danas, posle objavljene fotografije na kojoj se specijalni tužilac za organizovani kriminal Mladen Nenadić opušteno nalazi u društvu najglasnijih zagovornika blokada i politički privilegovanih pojedinaca, odgovor na pitanje zašto ćuti tužilaštvo postaje još jasniji.

Alo

 

Na fotografiji se, uz Nenadića, nalazi rektor Beogradskog univerziteta Vladan Đokić, bivši košarkaš Dejan Bodiroga, Dragan Stokić menadžer korporacije „Atos“, prorektor BU Nebojša Bojović, kao i drugi pojedinci bliski parastrukturama koje stoje iza blokada i destabilizacije javnog poretka.

Ovo društvo se ne sastaje slučajno. Vino i meze, nasmejana lica, kamerno društvo, ali u pozadini, tragedija bez odgovora.

Kako je predmet pao u ruke Mladena Nenadića?

Slučaj nadstrešnice prvobitno je vodilo Više javno tužilaštvo u Beogradu, da bi bez ikakvog obrazloženja vrhovna tužiteljka slučaj prebacila Tužilaštvu za organizovani kriminal, upravo onom na na čijem čelu je Mladen Nenadić, čovek koji u trenutku najveće pravosudne krize sedi u društvu osoba koje direktno ili indirektno učestvuju u političkim blokadama, čija je uloga u društvenim nemirima nedvosmislena.

Zašto je predmet prebačen upravo u tu instituciju? Po slovu zakona, Tužilaštvo za organizovani kriminal nema nadležnost nad incidentom u Novom Sadu, niti prema našim saznanjima postoje elementi organizovane kriminalne grupe. Jedini logičan zaključak je da je predmet sklonjen od nadležnih i spremnih tužilaca, i predat u ruke „sigurnog kanala“ , kako bi epilog, kao što vidimo izostao.

Ko s kim pije, taj s tim i radi

Svaka vlast u senci ima svoje „tihe izvršioce“, u Srbiji to više nije tajna. Paralelni tužilački sistem se i ne krije, otvoreno se bavi politikom, podržavaju blokadere, i ne samo što zahtevaju da osobe osobe koje pripadaju tom političkom ešalonu budu izuzete od svakog vida krivične odgovornosti, mi svakodnevno gledamo i dokumentovano u vidu fotografija kako se namerno urušava kredibilitet intitucija koje bi trebalo da predstavljaju. 

Dok na ulicama Beograda građani ne mogu do bolnice, a studenti ne mogu na fakultete,a profesori, poput rektora Đokića manipulišu akademskom zajednicom u političke svrhe, specijalni tužilac, institucionalno odgovoran da razotkrije mreže uticaja, sedi za istim stolom sa nosiocima destabilizacije.

Osim toga, posebno je indikativna i veza sa korporativnim sektorom. Prisustvo predstavnika „Atosa“, Evidena, univerzitetskih zvaničnika i ljudi povezanih sa infrastrukturom železnice, daje dodatnu težinu svemu i jasno ukazuje na parapolitičku mrežu u kojoj se spajaju institucije, poslovni interesi i neformalne strukture. U toj mreži istina o smrti civila pod betonskom nadstrešnicom postaje sredstvo za ostvarenje ličnih političkih ambicija.

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI