"BLOKADE NISU APSOLUTNO PRAVO - DRŽAVA MOŽE I MORA DA REAGUJE" Ovo je praksa Evropskog suda za ljudska prava

Prema sudskoj praksi Evropskog suda za ljudska prava, odgovor je da; država ima pravo da ograniči proteste, ali samo ako se poštuju određeni uslovi.

Sud u Strazburu primenjuje tzv. trodelni test da bi procenio da li je intervencija države u nekom okupljanju bila opravdana:

• Da li je mešanje propisano zakonom;
• Da li ima legitiman cilj (npr. zaštita javnog reda, prava drugih, javnog zdravlja);
• Da li je neophodno u demokratskom društvu, odnosno proporcionalno.

U praksi Suda posebno se izdvajaju dve presude koje jasno osvetljavaju granice prava na okupljanje:

Kudrevičius i dr. protiv Litvanije, presuda Velikog veća Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu Sud nalazi da je u konkretnom slučaju osporena blokada saobraćajnica od strane učesnika protesta deo prava na mirno okupljanje u smislu člana 11 Evropske konvencije o ljudskim pravima, imajući u vidu standarde utvrđene u presudi ESLJP Kudrevičius i dr. protiv Litvanije (presuda Velikog veća od 15. oktobra 2015, stav 91). 

U ovom slučaju, grupa litvanskih poljoprivrednika blokirala je glavne puteve u znak protesta zbog agrarne politike države. Protest je bio miran, ali je izazvao ozbiljne posledice po saobraćaj i slobodu kretanja drugih građana.

Evropski sud je utvrdio da se takav vid okupljanja jeste štitio članom 11 Evropske konvencije o ljudskim pravima koji garantuje slobodu mirnog okupljanja, ali da sloboda okupljanja nije apsolutna.

Kako su blokade trajale više dana i ozbiljno ometale život zajednice, Sud je zaključio da je intervencija države, koja je izrekla novčane kazne i naložila raspuštanje protesta, bila zakonita, imala legitiman cilj i bila proporcionalna.

Nadalje, Sud utvrđuje da su primenjene mere (npr. izdavanje naredbe za raspuštanje okupljanja ili izricanje prekršajnih kazni organizatorima) bile proporcionalne, budući da se radi o merama koje su po intenzitetu blaže od najstrožih sankcija i ne mogu imati efekat gušenja same slobode okupljanja (stav 156–160 presude Kudrevičius).

S tim u vezi, Sud zaključuje da je organ vlasti pravilno primenio standard proporcionalnosti, jer je postignut pravičan balans između interesa zajednice za očuvanjem javnog reda i prava učesnika na slobodu okupljanja.

Ova presuda je važna jer pokazuje da blokada saobraćaja ne može da traje neograničeno, čak i ako se sprovodi nenasilno.

Cissé protiv Francuske (br. 51346/99, presuda ESLJP, 9. april 2002):

Cissé i grupa migranata bez dokumenata zauzeli su crkvu u Parizu kako bi skrenuli pažnju na svoj status. Okupljanje je trajalo nedeljama, a sanitarni uslovi su se pogoršavali.

Nakon što pregovori nisu uspeli, policija je upotrebila ograničenu silu kako bi ih uklonila. Sud je zaključio da je intervencija bila zakonita, imala legitiman cilj (očuvanje javnog zdravlja i reda) i bila proporcionalna, te da nije došlo do povrede Konvencije.

Sud je utvrdio da je upotreba sile bila minimalna i opravdana, jer su prethodno iscrpljeni pregovori.

Cissé je važan jer pokazuje da sloboda mirnog okupljanja nije apsolutna, dugotrajna okupacija prostora može biti raspuštena radi javnog interesa. ESLJP je istakao obavezu proporcionalnosti: intervencija mora biti zakonita, legitimna i nužna.

U presudi Cissé protiv Francuske, Sud jasno navodi da:

„Pravo na slobodu okupljanja ne daje neograničeno pravo da se zauzima privatni ili javni prostor na neodređeno vreme, zanemarujući javno zdravlje i red.“ (stav 50)

Evropski sud jasno razlikuje legitiman protest od zloupotrebe prava na okupljanje.

U demokratskom društvu, država ima obavezu da zaštiti pravo na protest, ali istovremeno i odgovornost da obezbedi funkcionisanje javnog života.

Blokade u Srbiji koje traju satima i danima, zaustavljajući saobraćaj po ovim standardima mogu biti osnov za državnu intervenciju. Iako građani imaju pravo da protestuju i izraze svoje nezadovoljstvo, država ima pravo i obavezu da zaštiti funkcionisanje društva i prava svih građana.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI