"SVI MOGU DA BUDU SUVERENI I SLOBODNI, ALI SAMO BALKANSKIM NARODIMA NE DAJU" Vučić se obratio na Međunarodnom forumu studenata (VIDEO)

Forum studenata otvoren je u 12.30 časova u Palati Srbija.

Obraćanje Vučića

- Republika Srbija daje 12 puta više stipendija nego ranije. Ponosan sam na to što je naša zemlja bez mržnje prema onima koji drugačije izgledaju i drugačije misle. Ponosan sam na to što ste vi mladi ljudi iz drugih zemalja uvek prestavljali most između Srbije i tih drugih delova sveta. Ponosan sam na to što za ralizliku od mnogih zemalja, mi ne smatramo da je samo važno graditi odnose se Briselom, Vašingtonom i Moskvom, već i sa zemljama koje nisu tako bogate na međunarodnoj sceni. 

- U nekoliko reči želim da vam kažem nešto što sam, kao politički veteran, primetio i što vam može biti od koristi. U savremenom svetu, donedavno su se svi pozivali na nekakvo pravo i na nekakav princip. Čak i kada su ih svesno kršili, postojala je makar moralna obaveza da svoje akcije napade na neku zemlju, ili bilo kakvu protivpravnu akciju na međunarodnom planu opravdaju.

- Počev od 1999. godine, Srbija je bila primer toga, odnosno saveznica u tadašnjoj Jugoslaviji. U tom trenutku, pre 7 ili više zemalja je napalo suverenu zemlju, ali to nije snažno odjeknulo u svetu zato što je takozvani liberalni svet, odnosno zapadna hemisfera, bila toliko dominantna da niko nije mogao ni da se čuje ni da pomisli da će im se to jednog dana vratiti kao bumerang.

Vladavina sile i kraj međunarodnog prava

- Ono što je lošije danas, 26 godina kasnije, jeste da više ne postoji nikakvo opravdanje. Danas više nema ni pokušaja pravdanja. Niko se više ni ne trudi da vam nešto objasni. Jeste li primetili da ne postoje objašnjenja zašto je neko nekoga bombardovao, zašto je neko napao neku suverenu zemlju?

- Više se čak ni ne trude da to objasne pravnim, pa ni moralnim razlozima  već isključivo političko-interesnim. Kažu: "Nama se ne sviđa što oni imaju nešto što mi nemamo, pa smo zato izvršili brutalno kršenje međunarodnog prava i poretka."

- Mi predstavljamo zemlje koje nemaju moć. A moć  zapamtite tu rečenicu, ja sam je zapamtio još na fakultetu i nosim je do danas moć u odnosima između država ne trpi konkurenciju. Uvek želi da pokaže da je moćna, snažna i jača po svaku cenu.

- Moćni među sobom sarađuju, mogu i jedni drugima da pomažu, i da prave blokove kojima će se suprotstavljati onim još moćnijima  za koje više ne važe nikakva prava.

- Mi moramo da ostanemo privrženi pravu, jer nemamo na šta drugo da se oslonimo. Nemamo tu silu kao što je imaju velike sile. Ostaje nam pravo, makar i samo na papiru, koje su drugi izbrisali. Nisu ga mi ukinuli  oni su ga ukinuli.

- I ne verujem da će se u narednih nekoliko decenija uspostaviti puno multilateralizma i multipolarnosti. Jer multilateralizam, u svojoj najvažnijoj organizaciji Ujedinjenim nacijama de facto ne postoji. Nama su sastanci u UN važni samo zato što tamo možemo da imamo po 30 bilateralnih sastanaka, a ne zato što sistem multilateralizma suštinski funkcioniše.

Savremeni kolonijalizam i otpor malih zemalja

- Zato je strašno važno da mi, manji, počnemo da sarađujemo, da razumemo jedni druge i da budemo jedni uz druge kada je teško. Tada više nismo tako slabi. Tada više nismo tako nemoćni.

- Zato sam srećan kada vidim mnogo studenata iz Afrike. Zato sam srećan jer znam da će ti ljudi govoriti lepo o zemlji koja ih je školovala, kada se budu vratili u svoju zemlju. Čak i da ostanu ovde  biće vredni i dobri ljudi koji će doprineti napretku naše zemlje. Takve odnose moramo da gradimo.

- Svet iz 60-ih godina, iz ere antikolonijalizma, danas je ušao u novu fazu  savremeni kolonijalizam. Oni koji su nekada vodili kolonijalnu politiku, nisu je napustili, već su samo promenili metode.

- Danas se koristi mreža tajnih službi, nevladin sektor, globalno-lokalni mehanizmi, mejnstrim mediji širom sveta. Čim neko počne da postavlja pitanja, biva označen kao "loš momak" koga treba kazniti.

- Oni će morati da pronalaze nove metode, ne samo kroz društvene mreže, veći druge metode kroz koje će morati da kupuju svest i savet ljudi. Uveren sam da će naše iskustvo doprineti da se u budućnosti odupremo takvim pokušajima rušenja naše zemlje. Mi ćemo se i dalje držati prava i pravila, nikoga nećemo ugrožavati, ali zato snažimo našu zemlju, da ovima za koje prava ne postoje više nikada ne padne na pamet da im budemo meta. 

Kineska dominacija u nauci i naša zabluda o svetu

- Kina. Evo da vam pročitam. Top 10 globalnih instituta za istraživanje  koliko ih ima i kako su rangirani. Prva je Kineska akademija nauka, sa 2776 poena, i po broju tekstova i po ukupnim rezultatima. Drugi je Harvard, sa 155.

- I onda dolaze treći, četvrti, peti, šesti, sedmi, osmi, sve kineske institucije.

Nikada nismo to doživeli do sada. Uvek su Amerikanci dominirali. Deveti je Maks Plank institut u Nemačkoj, a deseti je opet neki zapadni institut. Dakle, od deset, osam su kineske institucije.

- To je danas svet, to je činjenica. Samo mi još mislimo da je sve isto. I dalje živimo u istim zabludama u kojima smo ranije živeli.

Privlačenje stranih univerziteta i razvoj domaće konkurencije

- Naša namera je bila sledeća. Hteli smo da privučemo i ruske univerzitete. Znamo da bi bili veoma posećeni. Sa Italijanima smo razgovarali. Ja bih, recimo, voleo da sam mogao da magistriram i doktoriram. Ovde sam položio društvenu i pravnu metodologiju sa desetkom, samo nisam završio magistarski rad.

- Voleo bih da sam išao na LUIS u Rimu i mislili smo da ćemo to da ostvarimo. LUIS je za mene jedno izuzetno mesto za učenje.

- Voleo bih da sam tamo magistrirao i želim da naši mladi imaju priliku da urade master ili bilo šta slično.

- Dogovorili smo saradnju sa LUIS-om i sa Bokonijem. Ruske institucije su pokazale interesovanje, razgovarali bismo i sa Kinezima. Verujem da bi bilo još partnera sa Zapada. Mi bismo te programe subvencionisali.

- Ne možemo da platimo celu sumu, ali možemo da olakšamo. Ako bi Bokoni u Beogradu koštao šest hiljada evra, to bi vašim roditeljima bilo mnogo lakše da plate ovde, nego da tamo plaćaju osam, devet ili deset hiljada, plus stan, plus drugi troškovi. Izašlo bi ih tri puta više.

- Na taj način bismo uveli konkurenciju. Naterali bismo naše privatne i državne univerzitete da se potrude više. Nemojte da čuvate nešto što manje vredi, a sada se vidi da ne vredi. Njih ne zanima ni znanje ni obrazovanje. Njih zanimaju neke potpuno druge stvari. Zato nam ljudi odlaze.

- To je bila moja ideja. Da subvencionišemo takve programe, ali da nam deca ostaju ovde. I tada nam niko ne mora ništa garantovati.

- Imate slučaj profesorke iz Niša koja je poslala dete na Bokoni, a dete danas ovde učestvuje u blokadama. Pa čekaj, da li to radiš zato da bi drugoj deci uskratio mogućnost da nauče ono što tvoje dete uči?

- To je bila moja ideja i ne plašim se da to kažem. Moja ideja je bila da uvedemo konkurenciju i da deca ostanu ovde.

- Kao što se lekari sve više vraćaju. I tek će da se vraćaju. Kada ponovo porastu plate, kada završimo nove centre, domove zdravlja, Vojvodinu, Kragujevac, biće ih još više.

- Ali želimo da to razvijamo unutar naše zemlje, što je moguće više. To je bila ideja. I nije lako. Mnogo novca to košta, mnogo je teško.

Strateški problemi obrazovanja i potreba za radnim navikama

- Možemo li da povećamo iznose. Možemo. Nije to problem. Ali to opet neće rešiti problem, jer imamo strukturalni problem sa obrazovanjem u našoj zemlji. I to moramo rešavati drugačije. Zaboravite politiku, zaboravite situaciju.

- Ostavite sve po strani. Jeste li zadovoljni znanjem koje ste stekli ovde.
Ako jeste, ja sam srećan. I ja sam bio zadovoljan nivoom znanja, ali znam da je moglo da bude više. Znam i da je bilo više nego kod nekih koji su počeli da uče mnogo kasnije.

- I sam danas se trudim da popunim rupe. Svakog dana učim i ruski i nemački i nove stvari koje nisam znao. Čovek uči dok je živ.

- Veliki Šimon Peres mi je rekao. Dok smo mladi, Aleksandre, ne shvatamo da pored toga što radimo kao konji, moramo da učimo najmanje dva sata dnevno. Ako to ne budemo radili, propali smo. Nismo ništa uradili u životu. I bio je potpuno u pravu.

- Kao što deca što pre treba da nauče da rade dva sata dnevno. Tako će razviti radne navike. Naučiće šta je odgovornost, ozbiljnost, posvećenost.
Nema da se gubi dan, dva, tri. Nema da se ide četrnaest puta na more godišnje. Treba da rade, da se bore. To je moj odgovor.

- Ne mogu da vam kažem da je državni budžet bez dna i da ćemo vam samo dati pare. Nije lako. Ali ovo je jedna od strateških stvari za našu zemlju, oko koje moramo da sednemo, da se dogovorimo i da vidimo kako i šta da radimo.

Otvoreni Balkan i spoljne opstrukcije

- Ne zaboravite samo da vas podsetim na to da smo pre nekoliko godina formirali inicijativu Otvoreni Balkan. Biće vam zanimljivo kada razmislite o tome. Sa ogromnim entuzijazmom smo krenuli i velike stvari smo postigli.
Mnogo sam srećan što smo sa tom inicijativom krenuli.

- A onda su Nemci uspeli da okrenu jednu članicu Otvorenog Balkana i da im kažu, e, sklonite se odatle. Daćemo vam sav prolaz, samo se skloni odatle. Ne sme Srbiji da se dozvoli i ne sme balkanskim narodima da se dozvoli da budu suvereni i slobodni u odlučivanju.

- Morate da slušate nas. Vi ćete da napredujete, a ove druge ćemo da ostavimo po strani. Jer Srbija je suviše snažno krenula ekonomski da se razvija. I to mora nekako da se zaustavi. I uvek će takvo nešto da se sluša.

Nepravda prema Srbima u procesu raspada Jugoslavije

- Što se tiče našeg nacionalnog pitanja, samo Srbima nije dato pravo na samoopredeljenje. Mogli su da rasture čitavu Jugoslaviju i da kažu, nema problema, može da izađe Slovenija, može da izađe Hrvatska sa 15, 16, 17 procenata Srba, čak i sa 20 procenata.

- Može da izađe i Bosna i Hercegovina, koja je bila potpuno podeljena između tri naroda. Ni to nije bio problem.

- Ali samo Srbi nisu mogli da izađu ni sa jedne od tih teritorija da formiraju svoje nacionalne jedinice. I odmah je to rečeno, odmah je tako postavljeno. Upravo zbog svega toga što sam vam govorio.

Srbija danas i politička snaga

- Danas nama ostaje da se držimo snažno i jedinstveno kao nacija. Ne ugrožavajući ničija druga prava. Da poštujemo međunarodno pravo.
Nemamo mnogo izbora, ali naša snaga je u tome što znamo da naš opstanak više niko ne može da dovodi u pitanje na isti onaj način.

- Makar smo do toga došli. Srbija je danas politički i u svakom drugom smislu dovoljno snažna da vam kažem sledeće. Niko ne može da napadne srpski narod. Govorim o napadu koji bi značio egzodus srpskog naroda u celini, proterivanje, nestanak.

- To je ranije bilo moguće. Danas je to moguće samo u tišini, na pokvaren način, iz širine i tišine međunarodne zajednice.Ali makar smo do te prve faze stigli. Idemo dalje. 

- Mislim da je pitanje otvaranja granica bilo važno za sve. Važno je za Bošnjake, važno je za Srbe. Ali je toliko nepoverenje između jednih i drugih da je, nažalost, teško i razgovarati o tim temama sa današnjim ljudima.

Saradnja sa Afrikom i uloga srpskih kompanija

- Za one koji ne znaju, Ruanda je jedno predivno mesto. Ima deo one portugalske stare arhitekture koja je veličanstvena, ali ima i nova mesta koja su uglavnom kineski investitori izgradili i time ostvarili značajan uspeh.

- Želim našim angolskim prijateljima, koji su, rekao bih, mudro koristili svoju naftu da bi podigli zemlju, da bi je oporavili nakon teških godina, da im čestitam.

- Angola je bila zemlja u antikolonijalnoj borbi koja je, uz pomoć Kubanaca i mnogih drugih, uspela da se oslobodi. Naši narodi vam čestitaju.

- Ali hteo sam da vam kažem sledeće. Sve za šta mislite da možemo da pomognemo, mi ćemo da pomognemo.

Stipendije, razvoj i afrički kontinent

- Mi uvećavamo broj stipendija. Ovde je prisutan izuzetan broj studenata iz 55 zemalja i mi ćemo nastaviti da te programe širimo.

- Svake godine to povećavamo, posebno za afrički kontinent, jer ćemo uvek gledati prema Africi.

- Čim budemo još ekonomski snažniji, čim budemo još čvršće stajali na nogama, stameno i sigurno, imaćemo i veću ambasadu u Adis Abebi i moći ćemo još brže i još više da sarađujemo, da stipendiramo još više ljudi iz Angole. I ne samo iz Angole.

- Mislim da smo prvi put doveli ljude i iz Burundija. Verujem u budućnost Burundija. I nemojte da isključujete nikoga iz manjih zemalja, iz raznih država koje su menjale imena, kao što je Esvatini i druge.

- Prosto, mnogo toga smo uradili u prethodnom periodu i verujem da ćemo nastaviti. Saradnju imamo izvanrednu, od Egipta, Maroka i Alžira na severu, u arapskom delu Afrike, pa sve do Sahela i subsaharskog pojasa. To su naši prijatelji i braća i radićemo još više.

- Ako imate bilo kakav problem, ja vas molim da se obratite našim ljudima. Ovi mladi ljudi će vas saslušati i videti šta god može da se pomogne.

- Mnogo vam hvala. Mnogo sam radostan što sam mogao da vas vidim i čujem - zaključio je predsednik. 

Odgovori na pitanja novinara

Odgovarajući na pitanja novinara o snimcima planiranja državnog udara, Vučić kaže da će država da radi svoj posao.

- Državni organi moraju da urade preventivno sve da ne dođe do nasilja. Drugo, vidimo da se kod njih sve svodi na nasilje, da li će da tuku studente u Pionirskom parku, da ruše ekspo, bilo šta drugo. I treće, vidimo da je čovek koji je potpredsednik stranke, sačuvaj me Bože novo lice Srbije, nosi sa sobom pištolj sa izbrušenim serijskim brojem. To je oružje za likvidacije - rekao je on.

Ljudima je sve jasno, i nasilje je njihovo krajnje ishodište, kaže predsednik.

- Nasilje i obojena revolucija. Nikakve to veze nema sa pravdom. Videli ste da u Gracu i u Hrvatskoj niko nije izlazio na ulice. Samo ovde, gde je to finansirano spolja. Jasno je ljudima o čemu se radi - dodao je on.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI