OVO NIJE STUDENTSKA POBUNA Ministar informisanja i telekomunikacija Boris Bratina "U RINGU"

- Ja sam Boris Bratina, trenutni ministar informisanja i telekomunikacija. Po vokaciji bavim se filozofijom i to je zapravo moje glavno interesovanje do sada. I u ovom svemu učestvujem zato što filozofija bez života ne vredi. Dakle, i Platon je pokušavao da napravi svoju državu, i drugi su pokušavali. Ja ne pokušavam da napravim svoju državu, ali pokušavam da pomognem mojoj državi.

Ovako je Boris Bratima, novopečeni "stanar" Nemanjine 11, predstavio sebe na početku gostovanju u našoj emisiji "U ringu".

Za početak, pitamo ministra kakvi su utisci posle nešto manje od mesec dana

*  Do poslednjeg trenutka ste bili poprilično skeptični. Sada, kada je manje od mesec dana, kakvi su utisci?

- Super, moram tako da kažem. Uglavnom mi niko ne veruje da ja nisam znao da ću biti ministar. Ali zaista nisam znao, ono čime sam bio već počastvovan, to je da sam bio u inicijativnom odboru Pokreta za narod i državu i zbog toga sam stvarno srećan. Ne mogu da kažem ponos, prevelika je to reč, međutim, za svaku vrstu obične ljudske sudbine ovo je velika čast.

* Kažete, niste znali da ćete biti ministar. Pa kako ste saznali?

- Otišao sam na jednu televiziju, a oni su mi rekli čestitamo, ja sam rekao aha, vi ste se negde prevarili, onda sam otišao na drugu televiziju, oni su rekli čestitamo, ja sam kazao aha, ovo je sada indukcija iz dva primera, kad sam došao u treću televiziju, kazao sam nema smisla raditi totalnu, beskonačnu indukciju, dovoljna su tri primera, verovatno ljudi znaju o čemu govore. Tako da je to za mene zaista bilo iznenađenje i, kako da kažem, sad sam to shvatio kao veliku obavezu. I stvari su mi se nekako u životu sada namestile. Neću više biti profesor, iako sam to voleo. Žao mi je što su mi ostali još neki studenti na Kosovu i Metohiji, da ih dovedem do kraja, ali mislim da ću s njima nekako na druge načine komunicirati da bi svoje radove završili. Bio sam direktor Instituta za svetsku kulturu Priština, Leposavić, to je institut koji je bio u Prištini i jedini institut za svetsku kulturu, koji smo, nažalost, morali da prebacimo u Leposavić.

Foto: Alo!

 

* Ono što je meni zanimljivo je da u Vladi imamo Dejana Vuka Stankovića i vas. Vezuje vas filozofija, pa mene zanima kako se dvojica filozofa snalaze u Vladi?

- Dejan je, za razliku od mene, dugogodišnji komentator aktuelnih događaja na mnogim televizijama. Znam da je završio filozofiju. Nismo mi bili baš neki prijatelji, jer smo stvari nekako drugačije gledali, ali, znate, život učini svoje i ljudi shvate neke stvari. Dejan ima veliki zadatak ispred sebe. On je baš dobio vruć krompir u ruke i taj krompir mora brzo da se rešava. Ja mu naravno uvek stojim na raspolaganju, budući da smo istu filozofiju završili i kada bi moja pomoć na neki način značila, uvek bih bio tu, pošto mi se čini da obojica imamo slične poglede na ovo što se događa, pogotovo kad je u pitanju prosveta. Znate, kad se bavite filozofijom, vi ste nekako uvek u školi. Ja zaista pokušavam, za razliku od mnogih, da gajim neku vrstu vanškolske filozofije. Jer je školska filozofija, naravno prava filozofija, ali školska filozofija često ume da bude zastarela, ume da bude loše interpretirana.

* Kakav je vaš stav o protestima, blokadama...

- Pobuna, da je tako nazovem, u Srbiji nije studentska pobuna. Jednostavno, imamo studente koji su različiti. S druge strane imate nastavnike, recimo. Sa treće strane imate nevladine organizacije koje nemilice sve pomažu, koje se čak i ne vide na sceni. Onda imate političke partije i imate političke uticaje sa zapada. Dakle, izgleda kao da je svako za sebe, a zapravo su svi na istom poslu. U ovom slučaju, pošto su se studenti najviše eksponirali, u stvari ih je neko gurnuo napred. Nije studentska pobuna i ono što je meni najteže, kako da vam kažem, ja sam takođe roditelj, znate, i žao mi je što će mladi da dobiju teško razočaranje takve vrste da mi se čini da će ostati oni nezainteresovani građani i da se nakon ovoga nikada više politikom neće baviti, a politikom se treba baviti. Jer su stari Grci idiota definisali kao onoga ko nema smisla za zajedničke stvari, to je da se bavi politikom. Tako da je to potencijalno velika šteta.

Foto: Alo!

Ja sam zvezdaš sto odsto

* Značka na reveru kaže da vam je Srbija na prvom mestu, ali ako biste morali da birate između Zvezde i Partizana, na koju stranu biste?

- Ja sam zvezdaš sto odsto. Znate kako, kad sam dobio sina, prvo što sam uradio, otišao sam i kupio mu mali zvezdin dres. Jer me je neko pametan upozorio, slušaj, doći će ti ujak, doći će ti tetkin muž i tako dalje, i kupiće partizanov dres kao slučajno. Ja sam rešio da to preduhitim. Ali kako da vam kažem? Zvezdu volite, kao što i oni vole Partizan, nije to problem. Pitanje je samo da li još treba da budemo navijači, u onom smislu u kome su ovi navijački kopovi.

Baja Mali Knindža pre Pink flojda

* Svirali ste gitaru, pa da probamo, ako morate da odaberete, Pink flojd s jedne strane, Baja Mali Knindža s druge.

- Baja Mali Knindža.

* Zašto?

- Zato što je Baja Mali Knindža potpuno savremeni rokenrol. Inače, ja sam gotovo prestao da slušam rokenrol i počeo sam da slušam narodnu muziku. Kako da vam kažem, rokenrol je vrlo ograničena forma. I ako već sudim, potpuno je glupo danas pisati opere, iste kao što su bile klasične opere, jer samo dobijete isto na drugi način. Kao što je glupo pisati ponovo tokatu i fugu. Tako je i sa rokenrolom . Prokleo ga je Nele Karajlić kada je napravio stihove "Da Bog da crkne rrokenrol" i on crkne. Ja sam kao klinac mnogo voleo Pink flojd, zaista. Evo, iskreno vam priznajem. Tih nekoliko prvih albuma zaista sam voleo, voleo, voleo...

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI