ŠMIT IZGUBIO JEZIK? Sarajevo u panici, od kada je otišao ovaj čovek Kristijan ćuti ko mulac!

Portal podseća na niz Šmitovih odluka donetih u proteklim godinama, ali konstatuje da je kraj mandata američkog diplomate Marfija, polovinom februara ove godine, označio, kako kažu, "početak tišine iz OHR-a".

"Javna je politička tajna da je najveći uticaj na rad i odluke Šmita upravo imao Marfi. Evropska unija je u tom kontekstu bila rezervisana ili u najvećem broju slučajeva protiv intervencija visokog predstavnika, izuzev u slučaju nametanja odluke koja je vodila formiranju Vlade FBiH", piše Klix.

Odlaskom Marfija, kažu, u potpunosti je minimizirana podrška za aktivnije delovanje Šmita, a i domaći politički lideri poput predsednika HDZ-a Dragana Čovića otvoreno su govorili da visoki predstavnik više neće nametati nijednu odluku.

Kao zanimljivo portal izdvaja da Čoviću nije smetalo kada je Šmit nametao neke druge odluke, koje su u određenom političkom kontekstu njemu išle u prilog.

"U kontekstu aktuelnih političkih dešavanja, ali i sigurnosne krize reakcije OHR-a su prilično rezervisane i diplomatski usmerene, bez vidljive intencije i snage koja može uticati na smirivanje krize i zaustavljanje Milorada Dodika koji je osumnjičen za napad na ustavni poredak", piše sarajevski portal.

Iako je, navode, OHR pa i sam Šmit slao poruke da je odgovornost na domaćim političkim liderima za zaštitu institucija, postavlja se pitanje "kako je moguće da je Šmit reagovao za mnogo manje političke poteze, a u jeku napada na državu jedva da je vidljiv u javnosti".

"A razlog takvog stanja može se samo tražiti u nastaloj tišini iz američke Ambasade posle odlaska Marfija i dodatnoj činjenici da Evropska unija uopšte ne računa na OHR kao deo rešenja problema", piše portal.

Šmit je u Sarajevo došao 1. avgusta 2021. godine, kao naslednik austrijskog diplomate Valentina Incka, ali njegovo imenovanje za visokog predstavnika nikada nije potvrđeno u Savetu bezbednosti UN kako je to predviđeno Dejtonskim mirovnim sporazumom.

Zbog toga u Republici Srpskoj nije priznat, a njegove nametnute odluke proglašavane su nevažićim. Upravo zbog nepoštovanja jedne njegove odluke, koja se tiče izmene Krivičnog zakona BiH, neustavno Tužilaštvo BiH podiglo je optužnicu protiv predsednika Republike Srpske Milorada Dodika. 

Iako je Dodikov pravni tim tražio, Šmit se nije pojavio pred, inače, vanustavnim Sudom BiH, bez nekog pravno prihvatljivog obrazloženja.
Dodik je 26. februara prvostpeno u Sarajevu osuđen na godinu dana zatvora i šest gdoina zabrane političkog delovanja, što je i bio cilj ovog politički montiranog procesa, smatraju pravni stručnjaci.

Izricanje presude predsedniku Dodiku, početak je najdublje političke i institucionalne krize u BiH od kraja građanskog rata, za koju je, kako se smatra u Republici Srpskoj i šire, Šmit isključivi krivac.

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI