ŽELIMO LI DA ŽIVIMO U OVAKVOM TERORU? Blokaderi bi zemlju u kojoj ne smemo da izađemo i hodamo slobodno

Zvuči dramatično, ali tako i jeste. Srbija je ugrožena sa svih strana, spolja i iznutra, pa svako od nas treba sebi da postavi jednostavno pitanje: Želimo li da živimo u ovakvom teroru? Želimo li da živimo u zemlji u kojoj zbog terora blokadera, plenumaša i njihovih spoljnih mentora ne bismo smeli da izađemo i hodamo slobodno?

Ako je vaš odgovor na ova pitanja NE, onda nema dileme: vidimo se u subotu 12. aprila u 19 časova u centru Beograda, ispred Doma Narodne skupštine, tamo gde se brani i gde će se odbraniti Srbija.

A da vidimo šta spremaju neki drugi. Inženjer geologije i zvezda opozicionih tajkunskih medija Zoran Đajić izneo je ozbiljne pretnje predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću na svom profilu na društvenoj mreži X. Te pretnje uključuju preke sudove, doživotne robije, smrtne kazne. I takve su, a nemojte reći da vas to čudi, postale tema broj jedan na N1. 

Đajić, koji je radio na rekonstrukciji Železničke stanice u Novom Sadu do marta 2023, frapirao je javnost svojim rečima, ali ujedno i oduševio šolakovce, đilasovce i ostale koji bi da Srbiju gurnu u haos, teror, anarhiju i nezakonje. Koji bi, poput Jova Bakića da neistomišljenike jure po ulicama i gone da plivaju u Savi i Dunavu ne bi li umakli njihovoj rulji.

- Vučiću, računaj na robiju doživotnu kao poklon ako se narod Srbije na zboru izjasni... Verujem više u smrtnu - napisao je Đajić.

Svaki normalan čovek, naravno, zgrozio se i naježio od njegovih pretnji. Nažalost, pretnji koje su potom (a i pre toga) bezbroj puta ponovljene na društvenim mrežama, pomenutim zborovima, plenumima, opozicionim sastancima. To je, dakle, njihova Srbija, Srbija kakvu bi oni želeli i u kojoj bi, sad znamo i kako vladali. 

Ako ništa, dobro je bar da su maske pale. Nije da sve ovo nismo znali, ali makar se sada otvoreno izjašnjavaju, tako da cela Srbija zna šta su im ciljevi i na koji krvav način bi do njih došli.

U prilog tome, podsetimo se samo delića onoga što je pristojna i normalna Srbija morala da preživi, ćuteći i neretko savijajući glavu i primajući udarce i uvrede da bi se izbegli sukobi i da po ko zna koji put u istoriji udari Srbin na Srbina i bude prolivena srpska krv, na radost dušmana, koji samo to čekaju.
Pre samo nekoliko dana, 5. aprila, agresivni blokaderi, kao divlja horda, nasrnuli su na štand SNS na Limanskoj pijaci u Novom Sadu. Nekoliko dana pre toga, sećate se svi onog jezivog snimka, oborili su staricu na beton, takođe u Novom Sadu. U svom rušilačkom pohodu nebrojeno puta su rasturali, šarali i skrnavili prostorije naprednjaka, jajima su gađali ljude u Nišu, Šapcu, Obrenovcu, ljude koji u najvećem broju slučajeva nemaju nikakve veze sa SNS, več su, kakvog li greha, zaposleni u opštinskoj upravi ili na nekom sličnom mestu.

Novinare koji im nisu po volji vređali su, urlali im na uvo, gurali, zabranjivali im da rade baš kao što studentima i đacima širom Srbije nisu dozvoljavali da uče.

Ženu od 72 godine, udovicu ratnog heroja sa Kosova i Metohije i majku dvojice sinova koji su tokom celog trajanja NATO agresije 1999. bili na Kosmetu udarili su vuvuzelom u glavu i povredili. Njena krivica: odbornica je SNS na Zvezdari i stajala je na štandu naprednjaka.
Sati i sati bi nam bili potrebni da nabrojimo do kraja sve napade, incidente, provokacije i uvrede kojima su prethodnih meseci zasipali svakog ko se sa njima ne slaže. Ali ne bi u tome bilo nikakve svrhe.
Svrhe ima, i to je sada pitanje svih pitanja, da konačno pristojna i bez ikakve sumnje većinska Srbija ustane i digne glavu. Dostojanstveno, mirno i nikako drugačije. Nasilnika ništa ne boli više nego kada vide da na njegovo nasilje neko odgovara mirno. Argumentima, činjenicama i, pre svega, ljubavlju prema Srbiji.  

Više o nasilju blokadera možete pročitati klikom OVDE.

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI