DOLOVAC SPREMA OSVETU, U SAMO SRCE NJENE MREŽE UVUKAO SE STRAH: Disciplinski proces kao oružje za utišavanje tužilaca koji se bore protiv korupcije

Ovaj manevar nema za cilj sprovođenje pravde, već je to perfidno upozorenje svima koji odbiju da slede liniju  Dolovac - ili ćete igrati po njenim pravilima, ili vas neće biti u pravosuđu.

Optužbe su klasična konstrukcija – „navodni propusti“ u procesuiranju slučajeva, „sumnjivi sporazumi“, nepoštovanje unutrašnjih uputstava koje je ona, vrhovna tužiteljka, godinama koristila kao instrument za sabotiranje istraga. Ali najironičnije je to što, da su se njenih uputstava zaista držali, niko od uhapšenih u antikorupcijskim istragama ne bi ni bio procesuiran.

Stefanovićev problem nije što je pogrešio – već što nije. Umesto da, kao mnogi pre njega, zatvara oči pred korupcijom i zloupotrebama, on je Više javno tužilaštvo u Beogradu pretvorio u instituciju koja je prvi put posle decenija mraka počela da deluje nezavisno. Pokrenuo je niz hapšenja u borbi protiv korupcije, uključujući one koji su odgovorni za pad nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, izneo na videlo istrage o pranju novca preko nevladinih organizacija finansiranih od USAID-a, otvorio istorijski važan slučaj „Ribnikar“. Sve ono što Zagorka Dolovac ne bi dozvolila ni u deset mandata.

I sada, kada nema način da ove procese obriše sa pravosudne mape, pribegava disciplinskom postupku – svesna da ne može da ga završi pravnosnažnom odlukom, ali i da ne mora. Njen cilj nije osuda, već poruka – ako može da pokrene postupak protiv jednog od najviših tužilaca u zemlji, šta će tek uraditi nižima koji odluče da ne glasaju za njene kandidate na izborima za Tužilački savet 1. decembra 2025?

A ti izbori su suštinska tačka njenog plana. Tužilački savet koji se tada bude formirao za dve godine će odlučivati o imenovanju novog tužioca za organizovani kriminal – položaj koji je već rezervisala za svog favorita, Branislava Lepotića iz Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu. Istovremeno, taj savet će birati novog glavnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, mesto na koje je već postavila svoju izabranicu – Ivanu Stoiljković Pomoriski, nekadašnju predsednicu omladine Lige socijaldemokrata Vojvodine. I najvažnije, taj isti savet će joj, ako sve pođe po planu, omogućiti da se po četvrti put nađe na mestu vrhovnog javnog tužioca Srbije.

Skandalozna je činjenica da sve ovo radi uz direktnu podršku nekoliko ambasada u Beogradu, koje ćutke gledaju kako se pravosuđe pretvara u mehanizam lične kontrole jedne žene. Dolovac je godinama gradila mrežu lojalnih kadrova, a jedan od najvećih uspeha joj je bilo čuvanje lažnih Laura i njihove ekipe od bilo kakve disciplinske odgovornosti. Upravo te iste ljude sada koristi za napad na Više javno tužilaštvo u Beogradu, čineći sve kako bi ga diskreditovala u očima javnosti.

Pokušaj eliminacije Stefanovića disciplinskim postupkom nije ništa drugo do pokazna vežba za sve ostale – ili ćete služiti sistemu koji je ona postavila, ili će vas taj isti sistem samelji. Ali najveći problem za nju je to što je Više javno tužilaštvo u Beogradu već ostvarilo rezultate koji se ne mogu tako lako obrisati. Hapšenja, osude, istrage koje su pokrenute – sve su to dokazi da u Srbiji i dalje postoji delić pravosuđa koji odoleva pritisku.

Zato je njena jedina šansa da sve svede na „zakonsku grešku“ – pokrenuti postupke protiv tužilaca, prikazati ih kao nekompetentne, stvoriti pravni haos koji će dovesti do toga da svaka istraga započeta u poslednjih nekoliko godina postane pravno sporna. U njenom svetu, gde se pravda meri lojalnošću, a ne zakonom, istina je uvek bila nepoželjan svedok.

Ali sada, kada se u samo srce njene mreže uvukao strah da bi sistem mogao da počne da se urušava, kreće u svoj najveći napad. I to ne zbog pravde, već zbog svog opstanka, piše Vaseljenska.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI