MINISTAR RISTIĆ O AKTUELNIM TEMAMA U EMISIJI ''STAV NEDELJE''

Ministar informisanja i telekomunikacija g. Dejan Ristić govorio je u emisiji ''Stav nedelje'' televizije Newsmax Balkans.

On je tom prilikom govorio o izazovima sa kojima se suočava Republika Srpska, kulminaciji kosovsko-metohijske krize, rezultatima ostvarenim u IKT sektoru, stanju u oblasti javnog informisanja, protestima dela studenata i građana.

Ministar Ristić je na početku intervjua poželeo građanima srećne praznike, dobro zdravlje i svako dobro u čestitkama za 2025. godinu.

Ministar je prisustvovao na obeležavanju Dana Republike Srpske u Banjaluci.

Voditeljka ga je upitala za mišljenje, pre svega, kao istoričara, koliko je uopšte upitno opstajanje Republike Srpske.

- Simbolički, strateški, istorijski, poslovni, on je malo. Ali u vremenu sadašnjem, nažalost, postoje ozbiljni izazovi i ozbiljni udarci na Republiku Srpsku koji su motivisani i distorzijom istorije i različitim političkim interesima, ne samo političkih identiteta u našem regionu, već i pojedinih evropskih i svetskih sila i to je očekivano, nije ništa iznenađujuće. Ali je potrebno da, kao i do sada, budemo mudri, da na vreme uočimo naznake određenih pojava i određenih procesa i da na njih reagujemo potpuno hladne glave, spremno, sa unapred definisanim mehanizmima i resursima kako se odgovara. To smo do sada zajedno, Beograd i Banja Luka, uspevali da uradimo i ja sam optimista po tom pitanju. I atmosfera koja je vladala i tokom Svečane Akademije i u samoj Banjaluci odisala je jedinstvom, saglasjem, dostojanstvom, plemenitošću. Odaslate su odatle poruke mira, tolerancije, razumevanja, pozivi za saradnju svima - rekao je Ristić.

Ali uprkos tim porukama mira koje su se čule, ipak po jednim svetskim velikim silama, Republika Srpska je bukvalno trn u oku i čak su i negodovali povodom tih poruka koje su poslate. 

- Dejtonski mirovni sporazum uspostavlja Bosnu i Hercegovinu pre svega kao samostalnu i suverenu državu koju čine dva ravnopravna entiteta, Republika Srpska i Federacija Bosne i Hercegovine. Ta povremena iskakanja su zlonamerna tumačenja Dejtonskog mirovnog sporazuma, odnosno njegovog sadržaja ili položaja Republike Srpske u okvirima BiH, ili mnoga druga pitanja koja se pojavljuju u prethodnom periodu - naglasio je on.

Odakle dolaze ta iskakanja? 

- Dolaze mahom iz zapadnih centara moći, i to ne isključivo političkih, već i nekih drugih, ali čini mi se da su odjek onog stava koji je u tim centrima moći bio dominantan devedesetih godina, kada su se dešavali ratovi za jugoslovensko nasleđe. I to je, recimo, posebno bilo prisutno u Bajdenovoj administraciji, znači što je dobar deo visokih državnih funkcionera u njegovoj administraciji ustvari poticao iz tog perioda. Sada u Sjedinjenim državama stupa na scenu nova administracija, administracija predsednika Trampa. Tako je, određene promene u tom pravcu se mogu očekivati, one svakako neće biti ni brze, ni intenzivne - poručio je ministar i dodao:

- Nadamo se da su te promene pozitivne. Nadamo se i na nama je veliki zadatak, kao što smo i do sada radili, a to je da vodimo jedan otvoren dijalog sa našim partnerima na međunarodnoj sceni. Ali je to proces koji traje i on će trajati i to je sasvim u redu. To kao istoričar mogu da kažem. 

Ali uprkos svim tim nekim naporima koje država ulaže, mi dalje nismo lišeni tih pritisaka koji se tiču i Kosova i Metohije, i Republike Srpske, i na uvođenje sankcija Ruskoj Federaciji. 

- Zato što baštinimo jednu političku elitu, koja je dominirala zapadnim svetom 90-ih godina i koja se u pojedinim zemljama vratila na vlast, demokratskim putem, naravno, kroz izborne procese i manifestovala taj svoj stereotip i odnos prema teritoriji bivše Jugoslavije, samim tim i prema nama, Srbima, kao narodu, odnosno prema Republici Srbiji ili Republici Srpskoj. I ponovo, to je bilo za očekivati. Mi smo uspeli u prethodnom periodu, kao država i kao društvo, da uspostavimo mehanizme i da pružimo pravi odgovor. 

Voditeljka ga je potom upitala da li je kao neko ko je ipak vrstan poznavalac prilika na Balkanu, ali i istorije našeg naroda, optimističan po pitanju rešavanja problema Južno-srpske pokrajine i kada mi možemo da očekujemo, mada je to sada nezahvalno licitirati neke datume, ali da se zaista ta situacija definitivno reši, na kraju pravda pobedi jer neko je nama bespremno oteo o deo teritorije. 

- Ukoliko me pitate da li sam optimista, apsolutno jesam. Međutim, taj optimizam nije utemeljen na nekakvoj veri da će se nešto desiti samo od sebe. Već u spremnosti da svakodnevno radimo na tome i da jačamo kapacitete svoje države, da poboljšavamo i dalje njen međunarodni položaj i da, upravo koristeći silu argumenata, predočavamo našim međunarodnim partnerima i prijateljima šta se dešava na Kosovu i Metohiji, kada je otpočela kosovsko-metohijska kriza, koji su njeni uzroci, zbog čega je ona jedna od najdugotrajnijih, ukoliko ne najdugotrajnija kriza na starom kontinentu, a kao istoričar ono što mogu da podsetim. Dakle, kosovska metohijska kriza svoje početke beleži u poznim 70-ima 19. veka. Dakle, ona traje bez malo vek i po, sa različitim momentima kulminacija. 

Ali zapad i dan danas nema sluha. 

- Svakako nema sluha u dovoljnoj meri, ali čini mi se da se u pojedinim zapadnim centrima moći, ne samo političkim, već i intelektualnim, polako objektivizuje slika o tome šta se dešavalo, šta se dešava i šta može daleko bilo da se desi na Kosovu i Metohiji, ukoliko se zadrži taj pristup crno-belog. Ništa u istoriji nije crno-belo i ne može da bude. I zato je važno da budemo aktivan učesnik u tom dijalogu, da iznosimo svoje stavove, da iznosimo činjenice, i pravne, i istorijske, i svake druge, i sa druge strane da budemo pouzdan partner, kao što jesmo, i da nikad ne odstupimo od tog stola gde se vodi dijalog. Znate, ukoliko niste za stolom, gde se vodi dijalog o vašoj sudbini, možete da budete na stolu, kao predmet oko koga se vodi razgovor. Zato je važno da ma koliko ti razgovori bili mučni, bitno je da učestvujemo u njima. Važno je da budemo aktivni učesnik, postojani, čvrsti u stavovima. Dakle, na nama je da se pozivamo na međunarodno javno pravo, na nama je da ukazujemo zašto kosovsko - metohijska kriza ne može da bude presedan. 

Mislite da će to uroditi plodom vremenom? 

- Dugoročno da. Ono je već počelo. Pogledajte koliko je država otpriznalo tzv. Kosovo. 28 država. To nije mali broj. To je 28 glasova u međunarodnim organizacijama i međudržavnim organizacijama, to je ogroman broj. 

Sa druge strane, Srbi sa Kosova i Metohije, rekli bi u trenutku kako su oni i dalje izloženi jednoj vrsti torture od strane tzv. kosovske policije.

- Apsolutno, potpuno i diskriminaciji. Oni su izloženi svakovrsnom nasilju, nekoj vrsti savremenog apartheida i oni osećaju da su odsečeni na neki način od Srbije jer im tzv. kosovske vlasti ne dolaze u pomoć. Prištinske vlasti u ove naše dane čine apsolutno sve što mogu. Kršeći svaki međunarodni propis i standard, kršeći čak i svoje tzv. propise, ne bi li izazvali i realizovali poslednji, finalni egzodus Srba sa Kosova. I ne bi li eliminisali prisutnost srpske nacije na Kosovu i Metohiji, što je naravno nemoguće. 

Međunarodna zajednica će uvideti sve to. 

- Ili se deklarativno oglašava u smislu određenih vrsta opomena ili negodovanja, međutim na terenu nema konkretnih poteza. Međutim, ono što hoću da kažem, primećuje se tu određena blaga promena i u odnosu na Međunarodnu zajednicu, tu pre svega mislim na naše zapadne partnere, donedavno čak nisu ni verbalno protestovali. Ignorisali su i ćutali.Sada već ne mogu da ćute. Jer je ono što se dešava na Kosovu i Metohiji u toj meri anticivilizacijsko i protivpravno. Toliko je nasilno da jednostavno ne možete da ćutite, jer takvim čutanjem dajete podršku. U tom smislu, oni sada dolaze u situaciju da ono čedo koje su zaljuljali 1999. godine, ono je u međuvremenu postalo punoletno, pa se malo osamostalilo, pa malo pribegava nasilju, pa se potpuno otelo kontroli i kriminalu - dodao je Ristić. 

- Znate, sada je, da kažem, tvorcima tog parapolitičkog i paradržavnog entiteta koji se naziva takozvano Kosovo, dosta nezgodno, da brane ono što su stvarali 1999. godine ratom i bombardovanjem. A stanje na terenu im se u stvari vraća kao bumerang. 

A kako mi da vratimo veru našem narodu stradalom koje živi dalje na Kosovu i Metohiji da ne napuštaju svoja ognjišta? 

- Konkretnom podrškom. I to je ono što činimo. To je ono što činimo i kao država i kao društvo i kao brojni pojedinci. Konkretnom podrškom i najnovije mere vlade Republike Srbije na inicijativu našeg predsednika imaju za cilj upravo da dodatno osnaže i podrže koliko je to moguće i pomognu koliko je to moguće, opstanak našeg naroda na Kosovu i Metohiji i sve mere koje privremene vlasti u Prištini preduzimaju, koje su potpuno anticivilizacijske, koje su otvoreno nasilne, imaju taj cilj da faktički izazovu Treći srpski rat, koji bi bio i konačan. To se neće desiti. To ne može da se desi. 

Vi ste na čelu Ministarstva informisanja i telekomunikacija više od osam meseci unazad, otkada je i formiran kabinet premijera Miloša Vučevića i učitajući vaš izveštaj za prošlu godinu imala sam prilike da pročitam da ste izuzetno zadovoljni rezultatima Vašeg ministarstva, pa evo podelite to sa našim gledaocima. 

- Ono što mi jesmo zaista uradili za ovih osam meseci od formiranja kabineta gospodina Vučevića, to je da smo uspeli da dosegnemo do skora nezamisliv iznos od 4 milijarde evra prihoda od izvoza IT usluga i proizvoda. Srbija je sebe uspostavila kao jednog od lidera .

Vi ste tu u izveštaju naveli da je jedan od lidera IKT sektora u Evropi, je li to tako? 

- Tako je. U jugoistočnoj Evropi smo apsolutni lider i u tom smislu mi, evo, najrecentniji podaci, dakle, imamo oko 115.000 zaposlenih u IT sektoru. Prosečna plata u oktobru mesecu bila je 282.000 dinara neto, dakle, daleko iznad nacionalnog proseka. Sa druge strane, konstantan rast prihoda izvoza je tokom 2024. godine bio 20%, u odnosu na rekordnu 2023. godinu. Dakle, i 2024. nam je rekordna, 2023. iznos od izvoza IT usluga i proizvoda bio je 3,44 milijarde evra, u 2024. on je veći od 4 milijarde evra i uspeli smo da po sva tri međunarodna parametra budemo među najuspešnijim državama u Evropi. Pre svega Međunarodna telekomunikacijska unija, to je specijalizovana organizacija u okviru Ujedinjenih nacija, uvrstila je Srbiju prethodne 2024. godine među zemlje uzore u oblasti informacionih bezbednosti. I ministarstvo se trudi da sa čitavom IKT zajednicom, sa brojnim partnerima, nastavi da razvija i zakonodavnu delatnost i taj tzv. ekosistem, kako se kaže, dakle infrastrukturni sistem i to kroz različite mere i podsticaje. Tako da recimo ove godine sprovodimo javni konkurs za sufinansiranje odnosno za pružanje finansijske podrške malim i srednjim srpskim IT-preduzećima, na taj način što će 30% sredstava biti grantovi, dakle bezpovratna sredstva, a 70% sredstava će biti najpovoljniji krediti. Na taj način želimo da dodatno podržimo naše kreativne i darovite ljude koji se bave primenom IKT u različitim društvenim i privrednim delatnostima. 

Sa druge strane, kada govorimo o sferi javnog informisanja..kako je po Vašem mišljenju, stanje u sferi javnog informisanja? Srbija ima više od 2200 medija. 

- Tako je. Kod nas postoji i deluju blizu 2200 medija, da budem potpuno precizan, u ovom trenutku 2184 štampana i elektronska medija, 76 novinarskih udruženja, tri regulatorna, odnosno samoregulatorna tela i tri sindikata koje okupljaju medijske poslanike sa nacionalnom pokrivenošću i još nekoliko sindikata regionalnog i lokalnog značaja. Medijska zajednica je beskrajno dinamična, biram reči, na momente eksplozivna, sa puno izazova. Oblast javnog informisanja je možda jedna od najboljih lakmus papira šta se dešava u jednom društvu. Ono što je teško, to je na lak način vrednovati stanje javnog informisanja u Srbiji. 

A kako ga Vi ocenjujete? Da li ste zadovoljni kao ministar? 

- Teško je dati jednostavnu ocenu, znate. Upravo ono što smo pričali na početku, da ništa nije crno-belo. Postoje trendovi i procesi koji su vrlo pozitivni i koje ministarstvo podržava. Pre svega, dalje inoviranje zakona na kojima je rađeno tokom 2023. i 2024. godine i u punoj koordinaciji sa Evropskom komisijom mi smo pripremili izmene i dopune sva tri medijska zakona, dakle zakon o javnom informisanju i medijima, zakon o elektronskim medijima i zakon o javnim medijskim servisima i oni će uskoro biti pred narodnim poslanicima. 

Sa druge strane, prošle 2024. godine mi smo izdvojili rekordna sredstva za sufinansiranje i proizvodnje medijskih sadržaja na nacionalnom nivou, to je bilo 337 miliona, ove godine to je povećano za dodatnih 180 miliona, dakle to je 60% više nego prethodne godine, što je najveće pojedinačno povećanje sredstava za oblast javnog informisanja u Srbiji ikada. To je povećanje iz budžeta, je li tako? Tako je, tako je. Tako i iz nacionalnog budžeta, iz budžeta Republike Srbije. Sa druge strane, ono što je takođe jedan od uspeha, dijaloga koji smo mi pokrenuli u maju prethodne godine unutar medijske zajednice i koji dalje vodimo, to je da su sve lokalne samouprave u Srbiji po prvi put 2024. godine bez izuzetka sprovele javne konkurse za sufinansiranje proizvodnje medijskih sadržaja, iako ta zakonska obaveza postoji od 2015. Takođe, broj slučajeva ometanja rada i ugrožavanja bezbednosti novinara prema podacima, koji su javno dostupni od strane Udruženja novinara Srbije i Nezavisnog Udruženja novinara Srbije, u prošloj 2024. bili su nešto manji nego 2023. godini i ministarstvo je tu takođe jedan od partnera u tom naporu da se i unutar medijske zajednice, ali i unutar našeg društva više okrenemo dijalogu. I ono što, na čemu mi insistiramo i što je neka naša deviza rada, to je sukobimo argumente i stavove, a ne ljude. I to stalno. 

I mi demonstriramo time što nudimo naše argumente i stavove u okviru tog dijaloga koji vodimo unutar medijske zajednice i sa druge strane vrlo jasno stavljamo do znanja kao resorno ministarstvo da je za nas, za Republiku Srbiju, apsolutno neprihvatljivo bilo kakvo ometanje rada medijskih poslenika, ne samo novinara, već svih medijskih poslenika ili ugrožavanje njihove bezbednosti na bilo koji mogući način i u realnom svetu i u virtualnom okruženju. Iz toga nas, donekle optimističnima, čine i ti podaci dva, rekao bih, nacionalna novinarska udruženja koja govore da je u prethodnoj godini i u odnosu na 2023. zabeležen manji broj slučajeva ometanja rada i ugrožavanja bezbednosti novinara. Ukoliko me pitate da li sam time zadovoljan, nisam. Ali to govori da ukoliko zajedno radimo i ukoliko imamo cilj pred sobom koji smo zajedno definisali kroz jedan transparentan, inkluzivan, participativan dijalog, a to je da želimo društvo bez nasilja, da želimo da afirmišemo dijalog i, ponavljam, sukobljavanje činjenica i argumenata, a ne sukobljavanje ljudi, onda možemo da pokažemo da rezultati mogu da se vide u tom procesu i evo, prvi rezultati se vide. Ponavljam, kroz manji broj slučajeva ometanja rada i ugrožavanja bezbednosti novinara u 2024. godini u odnosu na 2023. godinu, kroz značajno povećanje budžeta na nacionalnom nivou za oblast javnog informisanja, kroz činjenicu da su sve lokalne samouprave po prvi put ikada sprovele javne konkurse za sufinansiranje i proizvodnje medijskih sadržaja i kroz čitav niz drugih i naših aktivnosti, našeg ministarstva i našeg malog tima, ali i dobrog dela, pa bih čak rekao i ogromne većine naših partnera unutar medijske zajednice, kojima zaista najiskrenije zahvaljujem na tome što su vrlo hrabro i otvoreno prihvatili taj naš poziv za dijalog i ono što želim da naglasim i ovog puta, za nas ne postoje zavisni i nezavisni novinari i zavisna i nezavisna novinarska udruženja. 

Postoje mediji i novinari, odnosno medijski poslenici koji to jesu, odnosno koji to nisu. Za nas ne postoji sagovornik koji nije dobrodošao i za nas ne postoji tema o kojoj ne želimo i nismo spremni da razgovaramo. 

Kako funkcioniše Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu? Postoji od 2017. godine. 

- Tako je. Srbija je jedina zemlja u Evropi koja ima institucionalnu platformu koja se bavi zaštitom dece na internetu. I u 2024. godini mi smo dodatno ojačali naš Nacionalni kontakt centar povećanjem budžeta i povećanjem broja angažovanih slučajeva, tu su platforma Pametno i bezbedno, prisutni smo na svim društvenim mrežama, koristimo tu devizu Pametno i bezbedno, zato što treba Pametno i bezbedno koristiti internet. Drugi mehanizam na kojem je angažovan NKC jeste reakcija kada već dođe do neželjenog slučaja ugrožavanja bezbednosti dece i tu postoje jasno definisani protokoli po kojima se postupa. Dakle, pre svega se proverava informacija, pruža prva i psihološka i svaka druga podrška. Ono što želim da kažem to je da je ta društvena pošast globalna, nažalost da je prisutna i kod nas. 

I primetna je ta zloupotreba interneta i digitalnog nasilja ima mnogo... 

- Apsolutno.Sve je više i više različitih novih slučajeva koje je nekad teško umom ispoznati, ili što se radi o poremećenim umovima. Znate, jako je teško u nekim trenucima i pretpostaviti šta nekome može da padne na pamet. I zato je nama važno da kroz te obrazovne programe, koji se realizuju kontinuirano tokom čitave godine, ne samo u školama, tokom raspusta imamo digitalni karavan. Pa smo prisutni u sportskim kampovima, prisutni smo u ustanovama kulture, u ustanovama socijalne zaštite. Važno je. Znate, posebno ovi mali, oni su čisti i nedužni. I oni ne mogu ni da pretpostave da ih na internetu čekaju predatori, da ih čekaju opasnosti i slično. I onda mi roditelji s rodbinom moramo da budemo obskrbljeni znanjima i veštinama kako bismo, posebno najmlađe, unapred zaštitili od potencijalnih opasnosti koje su sve brojnije i sve prisutnije. I to je ono što je ozbiljan izazov i nama na čast služi to što smo jedina zemlja u Evropi koja je institucionalno to uspostavila, dakle te mehanizme, još 2017. godine. 

Po prvi put prošle godine naš nacionalni kontakt centar prešao je i granice Republike Srbije, dakle realizovali smo obrazovne programe i nastavljamo to da činimo. I u Crnoj Gori, i u BiH, i ove godine se širimo na Sloveniju, Hrvatsku, Severnu Makedoniju, veliki broj zemalja je zainteresovan da preuzme naš mehanizam nacionalnog kontakt centra, Izrael, Libija i da sada ne navodim sve, tu je i SOS broj telefona 19 833, bolje je prijaviti i alarmirati nadležne nego ostaviti to za trenutak kada bi daleko bilo prekasno. 

Do polovine godine u planu je da se završi pokrenuta procedura za uvođenje 5G mreža u Srbiji. I dalje nas prate kontroverze i strahovi pojedinaca da će nam 5G mreža narušiti zdravlje i da će doneti mnogo toga lošeg. Kako to komentarišete? 

- Pre svega, podsetiću da smo mi sa radom prethodne 2024. godine pokrenuli proceduru, i to je međunarodna procedura, za obnovu licenci za 2G, 3G, 4G i u septembru pokrenuli međunarodnu proceduru za uvođenje 5G mreže u Republici Srbiji. Te dve procedure se odvijaju bez bilo kakvih teškoća, one su temeljno pripremljene, tako da one zaista idu bez bilo kakvih izazova i očekujemo da budu okončane sredinom ove godine kako je planirano i kako smo i najavljivali i u prethodnim mesecima. Kada govorimo o uvođenju mreže pete generacije, ono što treba pre svega da naglasimo to je da Srbija ima izuzetno kvalitetnu 4G mrežu, mnogo kvalitetniju 4G mrežu nego neke evropske države koje su već uvele 5G mrežu. Drugo, ono što je kuriozitet i što mali broj naših građana zna u odgovoru na ovo vaše pitanje, je da je prva 5G bazna stanica u čitavoj Evropi postavljena u naučno-tehnološkom parku na Zvezdari u Beogradu pre deset godina. 

I nemamo informaciju da se naši sugrađani sa Zvezdare žale na bilo kakve teškoće, ili izazove svih ovih deset godina koliko imaju 5G mrežu.Tako da, nema razloga za brigu. Nigde 5G mreža u svetu nije proizvela nikakve negativne konsekvence. Nema razloga da proizvede u Srbiji. Ministarstvo je u prethodnom periodu, pripremajući se za ove procedure, naravno angažovalo i međunarodne i nacionalne stručnjake, izrađene su ekspertize. 

Angažovani su stručnjaci koji su ispitali sve. 

- I međunarodni stručnjaci, i naši stručnjaci, izrađene su više ekspertiza i mi očekujemo da ono što smo zacrtali, a to je da sredinom ove godine oba ta procesa budu završena, dakle obnova licenci za dodelu spektra za 2G, 3G, 4G davanje licence za spektar, za 5G, budu završene bez bilo kakvih problema i da polako, počev od sredine ove godine, operatori koji će dati najpovoljniju ponudu i najkvalitetniju ponudu počnu sa implementacijom 5G mreža u Republici Srbiji. 

Po Vašem mišljenu, građani ne treba da strahuju? Neće im zdravlje biti narušeno za nekoliko godina? 

-  Apsolutno ne. Znate, i mi u Ministarstvu informisanja i telekomunikacija smo građani Republike Srbije. Dakle, da ima razloga za strah, prvi bismo mi koji smo najkompetentniji po definiciji trebalo da imamo strah, ali ga nema. 

BONUS VIDEO

 

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI