Bio Miloševićev čovek, a radio mu iza leđa! Sedeo na dve stolice istovremeno

* Bivši načelnik Službe državne bezbednosti Srbije Jovica Stanišić ponovo je dospeo u žižu domaće javnosti dan nakon što je britanski diplomata ser Ajvor Roberts svedočio pred Međunarodnim sudom u Hagu

* On je o Jovici Stanišiću izrekao niz kontroverznih podataka, među kojima je svakako najšokantniji da je Stanišić "znao gde su tela zakopana", te da je bio tajni agent CIA.

* Jovica Stanišić i Franko Simatović Frenki, njegov pomoćnik u DB-u, dvojac je koji se trenutno nalazi u Hagu, nakon što su ih srpske vlasti uhapsile 13. marta 2003. godine tokom operacije "Sablja", posle ubistva premijera Zorana Đinđića

Ko su Stanišić i Simatović, optuženi za usmeravanje, organizovanje, opremanje, obučavanje, naoružavanje i finansiranje jedinica državne bezbednosti Srbije, koje su, kako se navodi u optužnici, ubijale, progonile i deportovale civile Hrvate, bosanske muslimane, bosanske Hrvate i druge nesrbe iz BiH i Hrvatske od 1991. do 1995. godine?

Jovica Stanišić

Bivši srpski obaveštajac i načelnik Službe državne bezbednosti Srbije Jovica Stanišić, rođen je 1950. godine u Odžacima.

Studirao je Fakultet političkih nauka gde se nije naročito isticao, a odmah po diplomiranju 1974. angažovan je u Službi državne bezbednosti: najpre kao operativac, a zatim i kao kontraobaveštajac za sektor Istok.

Kao stručnjak za KGB u beogradskoj upravi SDB-a, prelazi u odeljenje analitike, da bi se kasnije pojavio kao operativac kontraobaveštajnog sektora Zapad SDB-a Srbije.

Ubrzo nakon "Osme sednice" Centralnog Komiteta Saveza Komunista Srbije Stanišić preuzima rukovođenje Službom državne bezbednosti Stanišić je gde se zadržao od 1991. do 1998. godine .

Tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji, bio je jedan od najbližih saradnika Slobodana Miloševića i važio je za njegovog glavnog čoveka iz senke koji je imao direktan uticaj na dešavanja kako u Republici Srpskoj Krajini, tako i u Republici Srpskoj.

U srpskom podzemlju imao je glavnu reč i pod svojom kontrolom držao sve vođe srpskih i crnogorskih kriminalnih grupa. Smatra se da je organizovao rad službe i neke od najvažnijih poduhvata koji su učvrstili vlast Slobodana Miloševića: antibirokratsku revoluciju (jogurt revolucija) u Vojvodini, preuzimanje arhive SSUP (1992), prelazak Srbije na višepartijski sistem, pripreme za ratove u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i mnoge druge stvari.

Formiranje svih paravojnih jedinica od "crvenih beretki", preko Knindži i Tigrova, četnika kao i imena Franka Simatovića, kapetana Dragana, Željka Ražnatovića Arkana i Vojislava Šešelja vezuju se za Stanišićevo ime. Kako se pisalo, Stanišić je predvodio njihovo naoružavanje i borbeno organizovanje na teritoriji Hrvatske i BiH, što je on tokom suđenja porekao, govoreći da je za organizaciju bila zadužena Jugoslovenska narodna armija, a ne Državna bezbednost.

U to doba i kasnije Stanišićeve aktivnosti bile su tumačene kao pokušaj da se JNA i sve projugoslovenske institucije potčine srpskim interesima. Ime mu se pominjalo tokom afere Opera, bio je nezaobilazan kad se govorilo o "demontaži" KOS-a, a nesumnjivo je njegovo učešće u preuzimanju saveznog ministarstva policije od strane MUP-a Srbije.

Iz senke izlazi tokom 1996. godine svojom džejmsbondovskom rečenicom: "My name is Jovica Stanišić" koju je izgovorio pred stranim pregovaračima u trenutku kada su se bosanski Srbi oteli kontroli Beograda i za bandere vezali 121 vojnika UNPROFOR-a. Tada je Stanišić otputovao na Pale, kao Miloševićev izaslanik da pregovara s Karadžićem i uspešno završava tu misiju. Dotadašnje bliske veze šefa srpskog DB-a s Karadžićem i srpskim vođama u Bosni možda najbolje ilustruje komentar jednog od prisutnih Srba: "Jovici to nismo mogli odbiti", prenosio je tada nedeljnik "Vreme".

Sa mesta čelnika DB-a smenjen je je uoči sukoba na KiM, zbog svađe sa svojim dotadašnjim saradnikom Miloševićem, a kako su mediji tada pisali najveći razlog raskola je bio zbog netrepeljivosti koju je pokazivala Miloševićeva supruga, Mira Marković.

U akciji "Sablja" 2003. je uhapšen i zatim izručen Haškom tribunalu, koje ga je optužilo za ratne zločine u Hrvatskoj. Posle desetogodišnjeg suđenja, oslobođen je po svim tačkama optužnice, ali je Tribunal naložio novo suđenje koje je nastavljeno 2017. godine i to pred sudskim Mehanizmom, pravnim naslednikom Tribunala.

Pripadnik CIA

Bivši ambasador Velike Britanije u Srbiji, juče je, doduše ne prvi put, izneo zapanjujuće podatke o Jovici Stanišiću. Naime, on je pred ovim sudom kao svedok Stanišićeve odbrane sugerisao da je pouzdana informacija da je Stanišić bio "tajni agent Centralne obaveštajne agencije (CIA) Sjedinjenih Američkih Država", koju je objavio 2016. u svojoj knjizi "Razgovori s Miloševićem".

Franko Simatović Frenki

Bivši komandant Jedinice za specijalne operacije DB-a Franko Simatović, poznatiji kao Frenki, rođen je 1. aprila 1950. godine u Beogradu - mada se u nekim nezvaničnim biografijama kao godina rođenja navodi i 1954.

Široj javnosti postao je poznatiji posle privođenja tokom policijske akcije Sablja 2003. godine, iako je njegovo ime i prethodno neretko pominjano "među upućenijima".

Studirao je Političke nauke i, po navodima medija, iz tog vremena datira njegova bliskost sa Jovicom Stanišićem. Pominjalo se da je završio Višu školu unutrašnjih poslova u Zemunu, kao i da nije studirao Političke nauke nego Organizaciju (FON), ili Fakultet za ONO i DSZ.

Zamenik i saradnik

Najverovatnije 1993. godine, posle dugogodišnje uspešne karijere u Službi državne bezbednosti (SDB), Franko Simatović imenovan je za pomoćnika (odnosno zamenika) načelnika SDB-a Jovice Stanišića, koji je rukovodio Službom državne bezbednosti od kraja 1991. do oktobra 1998. godine.

Radio je na kontraobaveštajnim poslovima u SDB zadužen za zapadne agenture, važio je za eksperta za CIA i BND, a potom je prešao u novoosnovanu Upravu za obaveštajne poslove (Drugu upravu) SDB, gde je bio komandant Jedinice za specijalne operacije SDB (pod tim imenom Jedinica je poznata od 1996).

Kao visoki službenik tadašnje SDB bio je, negde krajem 1991. godine, osnivač i komandant JSO, na čijem čelu se nalazio od 1991. do 1998. godine, ali je operativni komandant realno bio Milorad Ulemek (Luković) Legija, koji ga je potom i formalno zamenio na toj funkciji.

Simatović je uspešno prebrodio smenu Stanišića oktobra 1998. godine i, posle izvesnog vremena, postao je pomoćnik i novog načelnika SDB Radeta Markovića. Marković se navodno u više navrata žalio kako nema realnu kontrolu nad Frenkijem i JSO.

Zločini za koje su optuženi Stanišić i Simatović počinjeni su, kako tvrde tužioci, tokom sprovođenja udruženog zločinačkog poduhvata, čiji je cilj bilo trajno i nasilno uklanjanje Hrvata i Muslimana s velikih delova teritorija Hrvatske i BiH, radi ostvarivanja srpske dominacije. Na čelu zločinačkog udruženja bio je, po tužiocima, tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević.

Posle prvog suđenja, koje je posle jednog neuspelog pokušaja počelo 2009, prvostepeno veće Haškog tribunala oslobodilo je 29. maja 2013. Stanišića i Simatovića krivice po svih pet tačaka optužnice.

Apelaciono veće Tribunala usvojilo je 15. decembra 2015. ključne osnove žalbe koju je na tu presudu uložilo Tužilaštvo. Poništilo je oslobađajuću presudu i naložilo da proces bude ponovljen.

BONUS VIDEO: Protest građana Šapca protiv Nebojše Zelenovića