Politička kriza u Prištini večeras, 6. oktobra, dostiže kritičnu tačku. Do ponoći bi trebalo da bude rešen izbor predsednika tzv. Kosova, ali među vodećim albanskim političkim partijama i dalje nema kompromisa o kandidatu koji bi mogao da dobije potrebnu podršku.

Ukoliko dogovor izostane, otvara se mogućnost novih vanrednih parlamentarnih izbora, koji bi bili čak četvrti u poslednje dve godine.

Situaciju dodatno komplikuje činjenica da je šestomesečni period obavljanja dužnosti predsednice Aljbuljene Hadžiju istekao još 4. oktobra, zbog čega se pojavilo pitanje ko uopšte može da vrši predsednička ovlašćenja nakon isteka roka.

Istovremeno, Prištinu potresaju svakodnevni protesti pristalica tzv. OVK, nezadovoljnih presudama Specijalizovanih veća u Hagu, a na ulicama je ponovo došlo do sukoba sa policijom.

Ponoć donosi rasplet: Ko će uopšte moći da raspisuje izbore?

Aljbuljena Hadžiju, koja je obavljala dužnost predsednice privremenih institucija u Prištini, već se obratila ustavnom sudu zahtevajući tumačenje o tome ko može da preuzme predsednička ovlašćenja nakon isteka njenog šestomesečnog mandata.

Ovo pitanje postalo je posebno važno jer novi predsednik nije izabran, a ustavni rok ističe večeras.

Prema navodima iz Prištine, ukoliko izbor predsednika ne bude rešen, novi vanredni parlamentarni izbori trebalo bi da budu održani u roku od 45 dana.

Međutim, nastao je pravni i politički problem: nije jasno ko bi raspisao izbore ako u ponoć ne bude izabran novi predsednik, a mandat vršioca dužnosti je već istekao.

U tom slučaju, albanske političke partije ponovo bi morale pred birače, i to četvrti put za samo dve godine.

Bili bi to drugi izbori izazvani nemogućnošću političkih aktera da postignu dogovor o zajedničkom predsedničkom kandidatu.

„Kurti je glavni krivac, njegova stranka više nema koalicioni potencijal“

Istoričar i analitičar Aleksandar Gudžić smatra da odgovornost za aktuelnu institucionalnu krizu snose pre svega Aljbin Kurti i njegov pokret Samoopredeljenje.

Prema njegovim rečima, iako je reč o najjačoj albanskoj političkoj stranci po podršci birača, Samoopredeljenje nije uspelo da izgradi odnose sa drugim partijama koji bi omogućili normalno funkcionisanje institucija.

– Odgovornost za poziciju u kojoj se Kosovo nalazi isključivo je na Samoopredeljenju i Aljbinu Kurtiju, koji su najveća stranka na Kosovu i koji uživaju najveću podršku birača – rekao je Gudžić za Kosovo onlajn.

On je ocenio da zahtev za mišljenje ustavnog suda nije ništa novo, već deo političkog obrasca koji se ponavlja godinama.

– I ovo što vidimo, najavu za savetodavno mišljenje, zapravo je već viđeno. To je scenario koji se ponavlja iz godine u godinu – naveo je.

Gudžić smatra da je Samoopredeljenje izgubilo sposobnost da okuplja koalicione partnere i da će zbog toga do kraja godine najverovatnije uslediti novi izbori.

Posebno je istakao da Kurtijev pokret, prema njegovoj oceni, najbolje funkcioniše upravo u okolnostima institucionalne neizvesnosti.

– Praksa je pokazala unazad par godina da Samoopredeljenje najbolje funkcioniše u tom vaninstitucionalnom režimu, u tom privremenom institucionalnom režimu i oni će nastaviti to da rade – zaključio je Gudžić.

„Ostaćemo bez zakona, predsednika i vršioca dužnosti!“

Na ozbiljnost situacije upozorio je i politički analitičar Iljir Deda, koji smatra da bi izostanak dogovora Samoopredeljenja i Demokratske partije Kosova mogao dodatno da produbi institucionalni zastoj.

Deda je ukazao na povezanost dva važna pitanja – izbora predsednika i usvajanja izmena zakona o Specijalizovanim većima.

– Ako se danas ne postigne dogovor o drugom čitanju zakona o Specijalizovanim većima i izboru predsednika, ostaćemo bez zakona, bez predsednika, bez vršioca dužnosti predsednika i bez zajedničke strategije, i svi ćemo biti gubitnici – napisao je Deda na Fejsbuku.

On je pozvao Samoopredeljenje i DPK da pronađu rešenje i usaglase naredne korake.

Istovremeno je upozorio da ni raspisivanje novih parlamentarnih izbora ne predstavlja garanciju izlaska iz krize.

Kako je ocenio, nema razloga za uverenje da bi isti politički akteri nakon novog glasanja bili spremniji da postignu dogovor nego danas.

Kurti se požalio: Hamza neće ni da razgovara sa mnom

Aljbin Kurti pokušao je danas da prebaci odgovornost za izostanak dogovora na predsednika Demokratske partije Kosova Bedrija Hamzu.

Tokom konferencije za novinare rekao je da je pitanje izbora predsednika hitno, jer bi neuspeh mogao da dovede ne samo do novih izbora već i do dodatnih problema u vezi sa postupcima pred Specijalizovanim većima u Hagu.

Prema njegovoj oceni, institucionalna blokada mogla bi da ograniči sposobnost Prištine da se bavi žalbenim postupkom u Hagu.

Kurti je priznao da između njega i Hamze nema potrebnog političkog dogovora, tvrdeći da lider DPK odbija čak i sastanak.

– Do sada se nisam oglašavao jer sam želeo i želim transparentnost. Međutim, Hamza nas sada uslovljava i odbija sastanak. Stoga nemamo drugog izbora osim da mu se ovako obratimo – rekao je Kurti.

Zatim je postavio pitanje kako je uopšte moguće doći do političkog rešenja ako dve strane ne razgovaraju.

– Kako može doći do dogovora bez sastanka i razgovora? – upitao je.

Kurti je poručio i da se čuda ne događaju preko noći, ukazujući na to da je vremena za postizanje kompromisa sve manje.

Hamza postavio uslov: Prvo zakon o Hagu, pa onda predsednik!

Lider Demokratske partije Kosova Bedri Hamza, međutim, ne odustaje od svojih zahteva.

Nakon sastanka rukovodstva stranke poručio je da neće razgovarati sa Kurtijem sve dok izmene zakona o Specijalizovanim većima ne budu usvojene i u drugom čitanju.

Time je praktično uslovio pregovore o predsedničkom kandidatu prethodnim rešavanjem pitanja koje se odnosi na Specijalizovana veća u Hagu.

– Neće biti sastanka sve dok zakon ne bude usvojen u drugom čitanju. Za nas kao DPK, za Kosovo i za budućnost, taj zakon je neophodan – rekao je Hamza.

Problem je, međutim, u tome što su izmene zakona usvojene u prvom čitanju u ponedeljak, dok je za drugo glasanje neophodno da protekne ustavom propisan period od 72 sata.

To znači da drugo čitanje ne može da bude održano pre četvrtka, odnosno nakon isteka večerašnjeg roka za izbor predsednika.

Hamza je, ipak, poručio da njegova stranka ostaje otvorena za razgovore o budućem predsedniku čim se završi zakonodavna procedura.

Prema njegovim rečima, kandidat može da bude određen političkim dogovorom, pod uslovom da poseduje sposobnosti i kvalitete potrebne za predstavljanje društva.

Presude vođama tzv. OVK zapalile Prištinu

Dok se političke partije međusobno optužuju za blokadu institucija, na ulicama Prištine raste nezadovoljstvo pristalica tzv. Oslobodilačke vojske Kosova.

Protesti su intenzivirani nakon što su Specijalizovana veća u Hagu prvostepeno osudila Hašima Tačija i još trojicu nekadašnjih vođa tzv. OVK na ukupno 81 godinu zatvora zbog ratnih zločina.

Demonstranti zahtevaju hitno usvajanje izmena zakona o Specijalizovanim većima, kojima bi bio sužen mandat ovog suda.

Pristalice tzv. OVK ponovo su se danas okupile na centralnom trgu u Prištini, nastavljajući proteste započete prethodnih dana.

Okupljeni su insistirali da izmene zakona budu prihvaćene u celosti, ne čekajući završetak političkih pregovora o izboru predsednika.

Letele kamenice, policija upotrebila suzavac

Protesti ni danas nisu protekli mirno.

Tokom okupljanja ponovo je došlo do sukoba između demonstranata i policijskih snaga.

Prema dostavljenim informacijama, demonstranti su bacali kamenice, dok je tokom intervencije aktiviran i suzavac.

Tako su se u Prištini istovremeno otvorile dve ozbiljne krize – institucionalna, zbog nemogućnosti izbora predsednika, i bezbednosna, izazvana protestima zbog presuda nekadašnjim pripadnicima i liderima tzv. OVK.

Sve se događa u trenutku kada vodeće albanske političke stranke ne uspevaju da postignu ni minimalni kompromis o narednim potezima.

Ako do ponoći ne bude izabran predsednik, Priština bi mogla da uđe u novi krug vanrednih parlamentarnih izbora, uz dodatnu neizvesnost oko toga ko je ovlašćen da ih raspiše.

Izbori bi, prema ocenama analitičara, bili četvrti u poslednje dve godine, ali ni njihov eventualni ishod ne garantuje prekid političke blokade.

Izvor: Blic / Kosovo onlajn