Predsednik skupštinskog Odbora za Kosovo i Metohiju Milovan Drecun ocenio je da je KFOR samostalno „rekonfigurisao“ svoj mandat i da je ulogu očuvanja bezbednosti na Kosovu i Metohiji, koju je dobio na osnovu Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, pretvorio u nešto sasvim drugo.

Prema njegovim tvrdnjama, KFOR sada praktično doprinosi očuvanju institucija u Prištini, umesto da svoj mandat koristi za zaštitu bezbednosti svih građana.

Drecun je o tome govorio komentarišući slučaj Nenada Raškovića iz Zubinog Potoka, koji je, prema navodima srpske strane, pretučen od strane pripadnika tzv. kosovske policije, nakon čega je prebačen na lečenje u Klinički centar u Beogradu.

On očekuje da će Euleks slučaj posmatrati „sa distance“, eventualno izdati saopštenje, dok je KFOR, kako tvrdi, praktično oprao ruke od svega.

„Koji je uopšte mandat KFOR-a?“

Drecun je odbacio obrazloženje da KFOR nema mandat da se meša u sprovođenje zakona, tvrdeći da se u slučajevima nasilja nad Srbima ne može govoriti o običnom sprovođenju zakona.

– Kažu, nije njihov mandat da se mešaju u sprovođenje zakona. Ali ovo nije sprovođenje zakona, ovo je teror koji sprovode oni koji bi trebalo da štite upravo te građane – rekao je Drecun za Tanjug.

Potom je javno postavio pitanje komandantu KFOR-a, turskom generalu Ozkanu Ulutašu.

– Šta radiš na Kosovu i Metohiji? Obezbeđuješ transporte, smrtonosno oružje za takozvane kosovske snage bezbednosti? Štitiš ih? – upitao je Drecun.

Prema njegovim rečima, dodatnu zabrinutost izazivaju najave intenzivnije saradnje KFOR-a sa tzv. kosovskom policijom, kao i moguće uključivanje prištinskih struktura u obezbeđivanje manastira Visoki Dečani i mosta na Ibru.

Drecun upozorava na sledeći korak

Drecun smatra da bi sledeća faza mogla da bude omogućavanje tzv. kosovskim bezbednosnim snagama da uđu na sever Kosova i Metohije i tamo budu trajno stacionirane.

– Još će doći mnogo toga na red. I verovatno će dozvoliti da kosovske snage bezbednosti uđu na sever Kosova i da se tamo stalno stacioniraju. Koji im je mandat? Hajde neka odgovore – rekao je.

On je podsetio da predstavnici KFOR-a svoj mandat zasnivaju na Rezoluciji 1244, ali tvrdi da je taj mandat u međuvremenu promenjen bez saglasnosti Saveta bezbednosti UN.

– Vi ste, gospodo, rekonfigurisali svoj mandat sami, bez odobrenja Saveta bezbednosti – rekao je Drecun.

Prema njegovoj oceni, mandat namenjen očuvanju bezbednosti pretvoren je u mehanizam kojim se štite institucije u Prištini.

„Zašto dozvoljavaju dolazak drugih vojski i naoružanja?“

Drecun je postavio i pitanje zbog čega KFOR, ukoliko je prema Rezoluciji 1244 međunarodna bezbednosna sila na KiM, dozvoljava prisustvo pripadnika stranih vojski koji nisu deo njegove misije, kao i transporte naoružanja.

Kao jedan od najvećih problema izdvojio je, kako tvrdi, nekažnjivost pripadnika tzv. kosovske policije optuženih za nasilje nad Srbima.

Prema njegovoj oceni, postoji obrazac delovanja kojim se Srbima stvaraju nepodnošljivi uslovi za život i podstiče njihovo iseljavanje.

Drecun tvrdi da je za poslednjih pet godina 18 odsto Srba sa severa KiM otišlo upravo zbog takvih pritisaka.

On je situaciju opisao kao kombinaciju „institucionalnog“ i „fizičkog terora“, tvrdeći da se Srbi pretvaraju u građane drugog reda, dok fizičko nasilje, prema njegovim rečima, sprovode pojedini pripadnici policijskih i specijalnih jedinica Prištine.

Drecun: Istrage su samo pro forme

Predsednik Odbora za KiM kritikovao je i način na koji se istražuju prijave protiv pripadnika tzv. kosovske policije.

Kako tvrdi, oštećeni se tokom postupaka dovode u situaciju da pred policajcem kojeg optužuju za nasilje treba da potvrde da ih je upravo on napao.

Drecun smatra da je teško očekivati da će žrtve u takvoj atmosferi otvoreno govoriti zbog straha od mogućih posledica po njih i njihove porodice.

– Neće biti nikakve ozbiljnije istrage. Pro forme se sve to radi – ocenio je.

Pozvao se i na navode Srpske liste prema kojima je u poslednje vreme pretučeno još sedmoro ljudi, tvrdeći da se takvi događaji ne evidentiraju kao etnički motivisano nasilje.

Govoreći o slučaju Nenada Raškovića, Drecun je rekao da, prema njegovom mišljenju, nije reč o izolovanom incidentu.

Teške optužbe na račun Kurtija i Svečlje

Drecun je odgovornost za takvu atmosferu pripisao vlastima u Prištini, posebno Aljbinu Kurtiju i ministru unutrašnjih poslova Dželjalju Svečlji.

On tvrdi da ponašanje pojedinih policajaca ukazuje na postojanje političke direktive da se Srbi maltretiraju i zastrašuju, uz uverenje da počinioci neće odgovarati.

Istovremeno je naglasio da Rezoluciju 1244 smatra ključnim međunarodnopravnim osnovom za odbranu teritorijalnog integriteta Srbije na Kosovu i Metohiji.

Drecun je rekao da Srbija na KiM nema silu kojom bi mogla neposredno da zaštiti srpsko stanovništvo i da zato svoju politiku mora da zasniva na diplomatskim aktivnostima, insistiranju na međunarodnom pravu i pomoći Srbima da opstanu.

„Postoji plan između NATO-a i Kurtija“

Komentarišući smanjenje brojnog stanja KFOR-a, Drecun je izneo tvrdnju da je reč o dogovoru NATO-a, odnosno KFOR-a, sa Aljbinom Kurtijem.

Prema njegovoj oceni, plan je da se deo zadataka KFOR-a postepeno prenosi na prištinske bezbednosne strukture.

Kao primere naveo je Visoke Dečane i most na Ibru, a smatra da bi krajnji cilj mogao da bude trajno stacioniranje tzv. kosovskih bezbednosnih snaga na severu KiM.

– Nemam nikakvu dilemu da je to postignut dogovor i da je to plan između NATO-a sa jedne strane, odnosno KFOR-a, i Aljbina Kurtija i privremenih institucija samouprave – zaključio je Drecun.