GLASANJE IZ VIKENDICA I PRAZNE STOLICE: Novi obračun Kurtija sa Srbima na Kosovu

Uoči lokalnih izbora zakazanih za 12. oktobar, premijer privremenih institucija na Kosovu, Aljbin Kurti, sprovodi niz poteza koji za cilj imaju umanjivanje izbornog rezultata Srpske liste. Jedna od kontroverznih mera je omogućavanje albanskim biračima koji poseduju vikendice u srpskim sredinama da glasaju upravo tamo, umesto na mestima stalnog prebivališta, čime se praktično pokušava prekrojiti izborna volja.

Istovremeno, smanjuje se broj srpskih birača, dok se uvođenjem novih albanskih birača stvara pritisak na izborni rezultat u mestima sa srpskom većinom. Kurti, kako se navodi, teži i da stolice koje pripadaju Srpskoj listi u biračkim odborima, a koje treba da nadgledaju izborni proces, ostanu prazne. Ovi potezi, koji dolaze nakon neuspelih pokušaja da Srpska lista bude uklonjena sa glasačkog listića, predstavljaju novi način obračuna sa srpskim biračima i predstavnicima Srpske liste u biračkim odborima.

Dodatno, albanski birači sa vikendicama u srpskim sredinama dobijaju pravo da glasaju tamo, čime se povećava broj potencijalno „fiktivnih“ glasova u srpskim opštinama. Kurti istovremeno pokušava da progura Nenada Rašića na mesto potpredsednika parlamenta tzv. Kosova, iako to mesto pripada Srpskoj listi, koja ima devet poslanika, naspram jednog mandata koji pripada Rašiću.

Centralna izborna komisija (CIK), koju kritičari označavaju kao „Kurtijeva lutka“, donela je odluke koje su smanjile broj birača u srpskim sredinama. U opštini Leposavić broj glasača je smanjen za 1.508, u Severnoj Mitrovici za 1.264, u Zubinom Potoku za 379, a u Zvečanu za 374. Najveći broj „izbrisanih“ birača je iz centra Osnovna škola Sveti Sava, gde glasa najveći broj Srba, što može imati direktan uticaj na izbor gradonačelnika i odbornika Zvečana.

Suprotno tome, beleži se porast broja birača u sredinama južno od Ibra, čime postoji sumnja da će fiktivni albanski glasovi pokušati da utiču na rezultate u većinski srpskim opštinama. Potpredsednik Srpske liste Igor Simić naveo je da je u Gračanici broj birača povećan za 10 odsto, odnosno za 2.444 glasača, što je biološki nemoguće da se desi samo zbog sticanja biračkog prava punoletstvom.

Kurti takođe želi da srpske stolice u biračkim odborima ostanu prazne, dok se u odbore imenuju članovi njegove stranke „Samoopredeljenje“. Prema odluci CIK-a, u Novom Brdu, gde je Srpska lista osvojila 60 odsto glasova na parlamentarnim izborima u februaru, lista nema predsedavajućeg ni u jednom biračkom odboru, dok druge stranke sa manjim brojem glasova dobijaju više predsedavajućih mesta.

Slična situacija je u Štrpcu, gde Srpska lista ima predsedavajuće samo u dva od 17 odbora, iako je na parlamentarnim izborima osvojila 60,6 odsto glasova. U Partešu, od sedam biračkih odbora, Srpska lista ima samo jedno mesto predsedavajućeg, iako je osvojila 89,16 procenata glasova. Pojedini članovi odbora su čak imenovani iako ne žive u tim opštinama. U Gračanici, od 34 biračka mesta, Srpska lista neće kontrolisati deset, što nije u skladu sa zakonima koje je donela tzv. kosovska vlast.

Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić istakao je da Kurti ne želi da Srbi povrate kontrolu nad institucijama na severu Kosova niti da zadrže nadzor u šest opština sa srpskom većinom južno od Ibra. Đurić je naveo da Kurti i njegov režim već tri godine nastoje da marginalizuju i politički i bezbednosno srpsku zajednicu, što se ogleda i kroz političke zatvorenike i gašenje stotina srpskih institucija na Kosovu.

Takođe, Đurić je ukazao na izjavu tzv. ministarke pravde Aljbuljene Hadžiju, koja je tvrdila da bi zabrana učešća Srpske liste na izborima bila „trijumf demokratije“. Aleksandar Rapajić, programski direktor NVO Centar za zastupanje demokratske kulture, istakao je da se u Gračanici i delom u Severnoj Mitrovici beleži povećanje broja upisanih birača iz albanske zajednice, uključujući i osobe koje nemaju stalno prebivalište u tim opštinama.

Srpska lista je podnela žalbe na odluke CIK-a, dok je Evropska unija ponovo upozorila da se odluke suda moraju poštovati. Kurti, iako od parlamentarnih izbora šest meseci vlada kao tehnički premijer bez većine, čini se da i dalje koristi sve mehanizme da kontroliše izborni proces prema svojoj „matematici“.

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI