VELIKA POHVALA ZA VUČIĆEVU POLITIKU JER ČUVA MIR I STABILNOST I NE UPADA U ZAMKU! Otvoreno pitanje Francuza: da li Kurti uopšte želi mir?

Čuveni francuski list "Figaro" u tekstu pod nazivom "30 dana zatvora zbog „verbalnog delikta“: nova antisrpska provokacija na Kosovu" sagledao je nedavno hapšenje Igora Popovića, pomoćnika direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju, kao i celokupnu situaciju na Kosovu i Metohiji. U tekstu francuskog lista je sa jedne strane izrečena pohvala za politiku predsednika Vučića jer čuva mir i stabilnost; dok sa druge strane, Francuzi otvoreno pitaju - Da li Kurti uopšte želi mir?

Tekst list "Figaro" vam prenosimo u nastavku:

Zadužen za Dijalog o miru između Beograda i Prištine, član pregovaračkog tima Srbije Igor Popović uhapšen je 20. jula od strane (kurtijeve) policije zbog toga što je podsetio na zločine takozvane OVK iz 1998. godine. On se trenutno nalazi u zatvoru. Srbija, ali i Francuska, zahtevaju njegovo hitno oslobađanje.

Na šta ciljaju albanske vlasti na Kosovu? Već dve nedelje jedan od srpskih pregovarača zaduženih za vođenje Dijaloga između Beograda i Prištine, u okviru evropskog posredovanja za normalizaciju odnosa između ova dva balkanska suseda, trune u zatvoru u Gnjilanu.

Igor Popović je 20. jula uhapšen od strane (takozvanih) kosovskih policijskih snaga u Brnjaku, na severozapadu zemlje, gde još uvek živi nekoliko hiljada Srba. Nedugo nakon njegovog privođenja, istražni sudija je naložio njegovo zadržavanje od 30 dana. Njegov zločin? "Podsticanje razdora i netolerancije".

U čemu se tačno sastoji taj „verbalni delikt“ koji mu se stavlja na teret? Pozvan da oda počast sećanju na 47 ubijenih Srba i Roma i na desetine meštana iz okoline Orahovca koji su oteti od strane (takozvane) OVK (tzv. Oslobodilačke vojske Kosova) u julu 1998. godine, Popović je 18. jula u Velikoj Hoči održao govor u kojem je tzv. OVK, oružanu udarnu snagu albanskih separatista, nazvao "terorističkom organizacijom" (izraz koji su u to vreme koristile jugoslovenske vlasti, ali i Sjedinjene Američke Države sve do 1997. godine), odgovornom za „ubistva Srba“.

Sve su to istine, činjenice koje su priznate, uključujući i od strane Međunarodnog krivičnog suda u Hagu, preko Specijalnog suda za KiM, koji vodi postupke protiv četvorice pripadnika rukovodstva OVK, među kojima je i bivši predsednik (2016–2020) Hašim Tači, zbog tih zločina: oni se smatraju potencijalnim ratnim zločinima i optuženi su za zločine protiv čovečnosti. Ali, skoro trideset godina nakon tih događaja, (takozvano) Kosovo i dalje svaku akciju sprovedenu u okviru borbe za oslobađanje zemlje od srpskog tutorstva smatra činom otpora, čak i ubistvo civila.

- Čista borba OVK je temelj naše države i ne može se dovoditi u pitanje - izjavio je Smajl Latifi, gradonačelnik Rahoveca, kao reakciju na slučaj Popovića. 

Dok poziva na okončanje albanskog terora, predsenik Srbije Aleksandar Vučić zalaže se za očuvanje mira i stabilnosti.

- Neće biti sukoba (jer) uvek ćemo se boriti za očuvanje mira i stabilnosti – rekao je Aleksandar Vučić, predsednik Srbije.

Vlada Srbije je odmah reagovala na ovo hapšenje, ocenivši ga kao "ozbiljno i neprihvatljivo kršenje osnovnih prava i sloboda".

Sa svoje strane, ambasadorka Srbije u Francuskoj Ana Hrustanović vidi u ovom hapšenju „novu provokaciju sa ciljem destabilizacije situacije na terenu i u regionu, koja direktno utiče na Dijalog između Beograda i Prištine. Neprihvatljivo je da članovi pregovaračkog tima koji učestvuju u Dijalogu budu hapšeni“.

"U isto vreme, jednako je nezamislivo da bilo ko bude gonjen samo zato što je pomenuo zločine koji su međunarodno priznati kao takvi, počinjeni nad Srbima na Kosovu i Metohiji“, rekla je ona.

Ministarstvo spoljnih poslova Francuske takođe je izrazilo svoje nerazumevanje u saopštenju objavljenom 24. jula:

- Francuska podseća na svoju podršku evropskom posredovanju u korist normalizacije odnosa između Beograda i Prištine. To podrazumeva da pregovarači i njihovi timovi mogu slobodno i bezbedno da se kreću u obe zemlje. Francuska želi da srpski zamenik pregovarača gospodin Igor Popović bude oslobođen u najkraćem roku.“ Evropska komisija, opreznija u svom tonu, izrazila je želju „da se u potpunosti poštuju vladavina prava i pravo na pravično suđenje“.

Porodica i advokati Igora Popovića, čiji je rad u okviru komisija za potragu nestalih osoba (i Srba i Albanaca) oduvek bio cenjen, uspeli su da ga posete u njegovoj ćeliji. Zamenik Petra Petkovića, direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju, ponovio je da nije uvredio nikoga time što je tokom svog izlaganja izneo proste činjenice. Dejan A. Vasić, koji vodi njegovu odbranu, naglašava da njegove izjave ni na koji način ne predstavljaju krivično delo. ,

Međutim, neki Popovićevi bliski saradnici ne dele taj umereni optimizam. Jer za njih, kao i za brojne posmatrače, ovo hapšenje predstavlja deo šireg procesa zastrašivanja, pa čak i progona (pravnog i ekonomskog, ako ne i fizičkog) Srba na Kosovu i Metohiji. Suprotno zvaničnoj retorici (takozvanih) kosovskih vlasti, koje su pod budnim okom predstavnika Evropske unije koji žele uspostavljanje regionalnog mira, čini se da se čini sve kako bi se Srbi podstakli da napuste zemlju. Pogotovo uoči parlamentarnih izbora: već petnaest godina, antisrpstvo je garancija izborne pobede među albanskim biračima na KiM.

(Takozvani) premijer Aljbin Kurti to je dobro razumeo i već dve godine ne prestaje sa provokacijama: 2022. godine, nakon što je onemogućio otvaranje biračkih mesta u Kosovskoj Mitrovici, gradu podeljenom između Srba na severu i Albanaca na jugu, zamalo je izazvao sukob time što je nametnuo obavezu da automobili koji se kreću moraju imati (takozvane Kosovske ) registarske tablice, što je izazvalo i bes Beograda.Mir se na kraju vratio, ali ne zadugo. Nekoliko meseci kasnije, Kurti je dozvolio razmeštanje albanskih specijalnih jedinica u istom pretežno srpskom regionu, što je dovelo do postavljanja barikada i ozbiljnih tenzija. Zatim je nametnuo albanske gradonačelnike na čelo sela sa većinskim srpskim stanovništvom.
Rezultat: nasilje i nemiri u kojima je povređeno na desetine ljudi, među Srbima, Albancima, policijom, pripadnicima KFOR-a, pa čak i među novinarima koji su izveštavali o događajima.

U suštini, Aljbin Kurti se ponaša kao da se nada da će predsednik Srbije Aleksandar Vučić reagovati dovoljno oštro kako bi on mogao da zavapi o vuku i o povratku srpskog imperijalističkog nacionalizma. Za sada, Vučić nije upao u tu zamku. Dok poziva na okončanje albanskog terora, ponovio je da „neće biti sukoba, jer ćemo se uvek boriti da sačuvamo mir i stabilnost“. Ali, da li Albanci na Kosovu to zaista žele sa svoje strane?

BONUS VIDEO

PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI