Zoran Marjanović izbegao atentat na Ibarskoj

Marjanović je tada bio lični vozač Veselina Boškovića, brata Danice Drašković.

Na dan atentata, 3. oktobra 1999. godine, Zoran je trebao da vozi Boškovića i Vuka Draškovića na Ravnu goru, ali je Veselin u poslednji čas odlučio da vozi sam i Zorana je poslao kui, čime mu je nehotice spasao život.

U stravičnoj isceniranoj saobraćajnoj nesreći poginuli su Bošković i trojica telohranitelja Vuka Draškovića, dok je lider SPO preživeo direktan sudar sa kamionom.

- Tačno je da sam 1998. godine, sa svojih 20 godina, počeo da radim kao vozač Veselina Boškovića, koji je u to vreme bio direktor Direkcije za građevinsko zemljište grada Beograda. Vozio sam ga u "audiju A8". Tog jutra, uoči atentata, odvezao sam Veska kod Vuka Draškovića i njih dvojica su seli da igraju šah. Znao sam da su planirali da idu na Ravnu goru, pa sam pitao Boškovića kada ćemo krenuti – priseća se Marjanović.

On dodaje da mu je Vesko rekao da ide kući.

- Rekao mi je da idem kući, da se odmorim malo i da će se njih dvojica sami odvesti kad završe partiju. Tako je i bilo. Ja sam otišao kući, a njih dvojica su nešto kasnije krenuli na Ravnu goru. Kad sam čuo šta se desilo svega nekoliko sati kasnije, nisam mogao da verujem. Tog dana samo me je Bog spasao sigurne smrti! - priča Marjanović.

Na sudu je kasnije utvrđeno da je prava meta napada bio Drašković.

Vukova supruga Danica Drašković, Boškovićeva rođena sestra, bila je sa poslanikom SPO Gordanom Aničić u džipu koji je prvi išao u koloni. Za njima je išao "audi A8", u kom su bili Drašković i Bošković, a u trećem vozilu, BMW, bili su pripadnici obezbeđenja. Spremno ih je čekao kamion, koji je u 12:15 propustio džip, a onda se direktno zakucao u "audi", u kom je poginuo Bošković, kom je od siline udarca pukao vrat. Kamion se zatim zabio i u BMW, koji se potom zapalio i u njemu su nastradala sva trojica telohranitelja.

Drašković je u ovom sudaru ostao samo lakše povređen.