Zbog crne udovice srpske mafije najveći balkanski monstrumi se poubijali među sobom

Ana Simić, žena koja je bila u ljubavnoj vezi sa Sretkom Kalinićem u vreme kada je bio najtraženiji begunac zemunskog klana i koja je svog ljubavnika optužila za ubistvo supruga Cvetka Simića, nije prijavila policiji da joj, kako je tvrdila u sudu, preti njegov otac.

Taj zločin je bio prekretnica u skrivanju odbeglih zemunaca. U celoj priči, koju je u naredna četiri meseca pratila i mafija i policija, izdvajala se Ana Simić, fatalna zavodnica koja je posvađala članove klana.

U februaru 2010. u Zagrebu je nađen zapaljen “mercedes” Cvetka Simića, Aninog supruga, poznatog u podzemlju regiona, kuma Luke Bojovića.

U policiji se u to vreme znalo da Simić po nalogu Bojovića pomaže odbeglim zemuncima.

Dvadeset dana kasnije u zagrebačkom jezeru Jarun nađen je raskomadani leš, a DNK analiza otkrila je da je reč o Cvetku Simiću. Mediji su već brujali o njegovim kriminalnim aktivnostima, a tada se prvi put i čulo za Anu.

Odlučna da dokaže da njen muž nije imao veze sa kriminalom, pretila je medijima tužbama, pokušavajući da sakrije mnogo veću tajnu - ljubavnu vezu sa najvećim krvolokom zemunskog klana Sretkom Kalinićem.

Veza Ane Simić i Kalinića raskinuta je posle ubistva. Međutim, sukob zbog likvidacije Simića između dvojice visokorangiranih članova zemunske bande, Miloša Simovića i Sretka Kalinića, koji su se u Zagrebu krili još četiri meseca posle zločina, kulminirao je 9. juna, kada je Simović u Kalinića ispalio dva hica.

Kalinić je preživeo, a onda su jedan za drugim uhapšeni. Kalinić je propevao u Zagrebu, Simović u Beogradu pošto je volšebno prešao hrvatsko-srpsku granicu.

Kalinić je optužio Bojovića za ubistvo Milana Jurišića u Španiji, a kada je taj iskaz objavljen u medijima, Bojović je pobegao iz Srbije.

I uloga Ane Simić izašla je na videlo. O njoj je progovorio Simović. Tvrdio je da je Kalinić ubio Cvetka jer je bio bolesno zaljubljen u Anu, kao i da je Kalinić lažno optužio Bojovića jer je imao fiksaciju da se “muva oko Simićeve žene”.

A celu ovu bizarnu ljubavnu priču svojevremeno je opisao i kolega Aleksandar Apostolovski:

Ana je imala sve što joj treba da razbije najmoćniji mafijaški klan na Balkanu: usne naduvane na pet stmosfera, grudi oble kao bove na Dunavu, dugu kosu koja se vijori na vetru, koketni osmeh, lakirane nokte i negovanu mirišljavu kožu, uz još neke talente koje ne treba opisivati mlađim osobama od 77 godina, zbog očuvanja tradicionalnih i porodičnih vrednosti.

Zbog te fam-fatal Beograđanke, crne udovice srpske mafije, najveći balkanski monstrumi, poubijali su se među sobom, komadali jedni druge, seckali se na komadiće, a ono malo što ih je preživelo, čami u ćelijama ovdašnjih robijašnica.

Ah, te emocije, što bi se reklo. Ah, ta ljubav prokleta. Zar su te ubice zaista takvi emotivci i papučari? Nema šta, nego jesu! Godinama su pripadnici klana harali Srbijom, kao naslednici Arkanovih formacija. Dilovali su drogu, ubijali suparnike, podmićivali policiju, a potom se godinama uspešno krili od nekoliko regionalnih tajnih službi, posle atentata na premijera Zorana Đinđića, u martu 2003. godine.

I, porokaše se ti krimosi međusobno zbog jedne Ane, koja se muvala sa njih nekoliko istovremeno, pa je tako stvoren perverzan zločinački rebus...