"Vikao sam da me ne ostavlja, ali umro mi je na rukama"

Prema rečima nesrećnog oca, Perice Gavazovića, koji pored Pavla ima još troje maloletne dece, mališani su preksinoć, skoro do 21 sat bili napolju i igrali se u dvorištu tamošnje ciglane, uz koju se nalazi njihova kuća.

- Zbog snažnog nevremena koje je zahvatilo ovaj kraj, vetra, kiše, munja i grmljavine, supruga je otišla po njih i rekla im je da uđu unutra. I, zaista, žena i troje dece su se sklonili, a Pavle se zadržao napolju, u blizini oronule šupe - priča Perica.

Kako ga nije bilo, roditelji su se zabrinuli.

- Nevreme je besnelo napolju, a ja sam čuo kako je nešto jako udarilo nadomak kuće. Mislio sam da je grom pogodio obližnje stablo. Istrčao sam bos napolje i video Pavla kako leži na betonu, držao se za nogu i kazao mi da ga je tu "opalio grom". Plakao je i dovikivao pomoć. Pritrčao sam detetu, koje je počelo da gubi svest. Uplašio sam se i odmah pozvao Hitnu pomoć - priča otac.

I zaista, ubrzo je stiglo vozilo, kaže nesrećni otac.

 

- Uneli su dete unutra, a ja sam pošao sa njima u bolnicu. Bio je živ, ali u nesvesti. Molio sam ga da otvori oči. Vikao sam mu da se probudi, da ne ostavlja tatu... Da izdrži još malo... Ali, nije mogao. Umre mi dete na rukama, samo stotinak metara od bolnice - priča Perica, brišući suze.

Telo sedmogodišnjeg Pavla I. poslato je na obdukciju u Institut u Kovin. Nakon toga, znaće se sa sigurnošću da li je zaista dečak preminuo od posledica udara groma, ili je pak, smrt nastupila zbog nekog drugog razloga.