Strašna noć - razbojnici ih pržili peglom i svećama po telu! Ukućani imali ogromne rane, sve izgoreno meso, ni sami ne znaju kako su preživeli

Obradovići kažu da se sada trzaju ikada mačka skoči s krova. Sećanje na tu noć urezalo se duboko tako da im ni alarmi koje su ugradili ne donose spokojstvo. Takvu stravičnu torturu Srbija odavno nije zabeležila. Baka Julijanu (71) udarali su pekli svećom i pržili peglom kako bi priznala gde je novac, zlato i druge vrednosti iz kuće ove porodice koja je dugo radila u inostranstvu. Posle brutalnog maltretiranja mučitelji su pobegli sa nakitom vrednim oko pola miliona dinara.

Sada je nesreća te porodice ponovo aktuelizovana jer je policija identifikovala Dragana I.(40) iz Loznice koji je pored ostale trojice učestvovao u pljački i mučenju ukućana. Njima su u selu Mozgovu danas počela da naviru sećanja iz te noći 8. septembra.

Miroslava Obradovića (72), njegovu suprugu Julijanu (72), sina Zorana (53) i unuka Aleksandra (22) mučki su vezala i isprebijala četvorica razbojnika, koja su upala u njihovu kuću selu Mozgovo kod Aleksinca i ukrala nešto novca i nakita u vrednosti od oko pola miliona dinara. Miroslav Obradović kaže da i posle toliko vremena ne znaju kako su razbojnici došli do toga da baš njihova kuća postane kuća horora.

- Mene najviše i danas interesuje ko je njih uputio da dođu baš ovde u Mozgovo. Oni su iz Loznice i ne znaju ovde ljude, što znači da su imali nekog saučesnika koji zna ovdašnje prilike. Oni su u rukama imali baterije ili telefone. Ja sam gledao televizor i kao da sam zaspao.

Kada su upali, jedan mi je stavio ruku preko usta i nosa i guši me. ja ležim, a on me guši i počeli smo nekako da se rvemo i tom košmaru ja sam pao. Prvo mi je govorio da ćutim, a onda me tera da ustanem s poda. kažem "imam povredu kičme, ne mogu" - počinje priču deka Miroslav. Sve se dogodilo oko pola tri noći.

- Uporno su tražili pare i zlato. Za pare sam rekao da nemam jer sam majstoru dao, kaže deka Miroslav.

Onda su počeli da gore peglom baka Julijanu. Otišli su i dovukli sina Zorana koji je od povreda i udaraca kasnije završio na maksilofacijalnoj hirurgiji.

- Onda su uzeli pa su meni goreli ruke svećom i onda su rekli da će izgoreti peglom lice unuku. Da ne bi ostali ožiljci detetu, ja sam rekao Julijani, pokaži im gde je zlato. Onda je jedan kada je uzeo nakit i ostalo samo rekao "Željko gotovo". Da li je to bilo lažno ime ili ne, ne znam - priča deka. Za baka Julijanu je to bila strašna noć. I kaže: sreća u nesreći je što je unuka bila u Nišu.

- Sin Zoran i unuk su došli sa sestrićevog rođendana i nije dugo prošlo kada su ovi uleteli s maskama na glavi. I odmah su počeli da biju pesnicama. Suprug se pobunio "ko ste, šta želite".

Jedan je bio pored njega, a drugi pored mene. I ja sam nekako htela da mu skinem s lica masku jer su svi bili maskirani. I on će meni "ne diraj, ne diraj". Počeše da vezuju i s prsta mi skinuše jedan prsten i jedan verenički. Sve što smo imali od zlata čuvali smo za decu da imaju sutra. I onda je neko reko od njih "pegla gde je".

Onda su počeli da mi peglom gore noge, to su bile muke, ogromne rane, sve izgoreno meso. Kako sam ja sve to izdržala, ne znam. Borili smo se da sačuvamo teško stečeno zlato za decu. Sve su ispreturali na spratu. I onda su me i onako ispečenu počeli da maltretiraju - objašnjava baka Julijana koja priča da je u torbi bilo dukata i drugog zlata.

Ona priča da su ona i deda bili na krevetu, a da su sina i unuka doveli da vide kako su im zubi izbijeni. Kada su otišli, svi su bili vezani, a uz pomoć nekih makaza su se oslobodili. Zoran Obradović koji je istučen te noći kaže da i danas preživljava stresove od te noći, a da mu je najžalije što je to unuk doživeo. On kaže da su to bili krupni, visoki ljudi i da će cela porodica "pamtiti tu noć do groba".