Rodila sam dve zdrave devojčice, dali su mi injekciju za zaustavljanje mleka, bebe i babicu nikad više nisam videla! U dokumentu o rođenju piše nešto OD ČEGA ĆETE SE NAJEŽITI!

Već 27 godina Žaklina Antanasijević iz Vranjske Banje traga za istinom o svom porođaju. Želi da upozna svoju decu, za koju čvrsto veruje da su živa, iako su marta 1992. godine, sudeći prema medicinskoj dokumentaciji - umrla ubrzo nakon rođenja.

Tvrdi da dokumentacija koju je godinama unazad prikupljala dokazuje da je u najmanju ruku mnogo toga neobično oko njenog prvog porođaja.

 

- Imala sam zdravu trudnoću, nosila sam dve devojčice. Prema mojim procenama bila sam na kraju osmog, eventualno sam koji dan ušla u deveti mesec - započinje priču ova žena. Ipak, uvidom u dokumentaciju, u uputu iz Doma zdravlja stoji da je između 6. i 7. meseca, dok u otpusnoj listi piše da se porodila između 7. i 8. meseca.

- Po uputu iz Doma zdravlja, 18. marta sam poslata u porodilište u Vranju i porodila se istog dana, a u dokumentaciji stoji da sam se porodila 20. marta - kaže Žaklina, pokazujući dokumentaciju. - Decu sam videla kada su se rodila, babica ih je uzimala i govorila "mnogo su male, mnogo su male...". Odvezli su me u drugu sobu i dali injekciju za prekid mleka.

Ona kaže da joj je lekar narednog dana saopštio da su joj deca umrla, jedno ubrzo nakon rođenja, a drugo sutradan. Nisu joj dozvolili da ih vidi. Nakon godinu dana, ponovo je zatrudnela i rodila sina, ali uprkos tome nije odustala od potrage za prvorođenom decom.

- Živela sam u stalnom strahu da mi ga neko ne ukrade, kao moju prvu decu. Obaveze i mala sredina puna predrasuda su me sputavali da ranije krenem u potragu za istinom, ali jedan rutinski odlazak kod lekara je počeo da odmotava klupko - priseća se Žaklina.

 

U njenom kartonu u Domu zdravlja, kako joj je doktorka pročitala, piše "namerno prekinuta trudnoća", što je najpre šokiralo, a onda je nateralo da krene dalje da traga. Patolog joj je pisano potvrdio da obdukcija nije rađena. U komunalnom preduzeću odgovorili su da njena deca nisu sahranjena, već je u te namene korišćena spalionica u Zdravstvenom centru. Međutim, ni tada nije postojao, ni danas ne postoji krematorijum u ovoj zdravstvenoj ustanovi.

- Nizali su se dokazi. Zanimljivo je da babicu koju sam poznavala nikada više nisam videla - kaže ova žena.

Od Osnovnog javnog tužilaštva nedavno je dobila odgovor da je predmet zastareo.

- Ne mogu vam prepričati sve neprijatnosti na koje sam nailazila u pokušajima da dobijem svu zdravstvenu dokumentaciju - priča Žaklina.

Kaže da nije bilo dana da nije pomislila na decu i iskreno se nada da će ih pronaći.

- Tragaću za decom dok sam živa, jer osećam da su i one žive - završava Žaklina Antanasijević.

U vranjskom Zdravstvenom centru kažu da su u više navrata Žaklini Antanasijević izdavali traženu dokumentaciju. Kako nam je potvrdila glavna sestra Jasmina Ristić, i drugi roditelji su tražili dokumentaciju, i to za godine 1975, 1992, 1993. i 2002.