Prizor devojčice koja visi sa olupine proganjaće me me zauvek!

Youtube printscreen

Heroj iz Niša, Foto: Youtube printscreen

Udarac, ne mnogo bučan, čula se škripa metala, i već u sledećem trenutku bio sam u snegu. Sve se sleglo, sve je zaćutalo, a onda su se odjednom začuli jauci i sve glasnija zapomaganja povređenih. Ležim, ali svestan sam šta se desilo. Odjednom ustajem, i hitam prema olupini iz koje sam ispao. Želim da vidim treba li kome pomoć.

- Prišao sam olupini i počeo da čupam sedišta, da krčim onaj lom u autobusu - još u neverici govori Marko.

- Uspeo sam da pomerim i izvučem povređene za koje sam procenio da mogu i da smem. Ali je jedan čovek ležao gotovo nepomično, i njega nisam smeo da pomeram. Samo sam skinuo jaknu sa sebe, šal i kapu, i pokrio sam ga jer je drhtao. Rekao sam mu da se smiri jer Hitna pomoć uskoro stiže.

Kada je video da tu više ništa ne može da uradi, Marko je prešao do drugog dela raskomadanog autobusa, gde je zatekao još goru situaciju.

- Prizor teško povređene devojčice koja visi iz dela olupine proganjaće me dok sam živ. - Jauče i doziva pomoć, a ja nemoćan! Onda sam čuo iza sebe mlađi glas kako moli za pomoć. Okrenuo sam se i video da je neka cev pritisla devojku koja je gubila dah. Uspeo sam da je oslobodim i krenuo dalje. Obišao sam još nekoliko putnika, a onda sam odjednom osetio bol u leđima.

Tak tada, Marko je shvatio da je i sam povređen. Srećom, kako se kasnije ispostavilo, zadobio je lakše povrede kičme.

Nekoliko dana nije mogao da izađe iz kuće, osim do Kliničkog centra, gde mu je kao i ostalim povređenim putnicima ukazana lekarska pomoć.

- Sve se dogodilo u deliću sekunde - priča Marko. - Jedan od putnika je povikao: "Majstore, pazi voz". Bili smo nasred pruge, dok se voz približavao velikom brzinom. Samo sam se zapitao gde će da udari. Hteo sam da pokušam da se bacim na pod, da zaklonim glavu... Nisam stigao da reagujem, i samo sam se prepustio sudbini.