Porodica nestale devojčice dobija strašne dojave, a njenoj učiteljici Radici je jedna stvar teška misterija (FOTO)

 

Nestanak Monike Karimanović (12), učenice šestog razreda OŠ "Dr Zoran Đinđić" u Brzom Brodu, potresao je i đake i nastavno osoblje ove obrazovne ustanove.

Ono što ih je posebno pogodilo je što se devojčici izgubio svaki trag baš na putu od kuće u selu Suvi Do do kilometar udaljene škole. Najuznemirenija je Monikina nastavnica fizike Radica Jovanović, jer je baš ona poslednja osoba za koju se zna da je devojčicu videla pre nego što je nestala. Tog 20. decembra oko 7.30 sati, nastavnica je sa svojim suprugom prošla pored deteta koje je hitalo u školu, a Radica sebi zamera što malu nije povezla.

- Utorkom i petkom imam dodatne aktivnosti u školi, pa tih dana idem ranije na posao i uvek viđam Moniku, jer ona običava da dolazi ranije. Bilo je nemoguće ne primetiti je, krupna, visoka devojčica, a tako rano malo dece ima na ulici, pa bih je uvek uočila.

- Muž me je vozio na posao tog dana, prošli smo kraj nje kod firme "Unistil", išla je desnom stranom kolovoza pored njive.

- Ništa sumnjivo nismo primetili, ali moj suprug koji je krenuo nazad čim me je ostavio u školi, u povratku je nije video, iako je tom ulicom ponovo prošao samo pet minuta kasnije - priča Monikina nastavnica.

Ističe da je ubeđena da je neko na tom mestu čekao jer je znao kada će naići.

- Tu uvek stoje vozila, taj je bio spreman, nije imao vremena ni da okrene auto. Kada me je direktorka obavestila o njenom nestanku rekla sam: "Nemoguće, pa jutros sam je videla". Strašno je to što se desilo, Monika je mirno, povučeno dete, uvek je išla sama u školu. Svi smo pod lekovima, ne mogu da prestanem da razmišljam o tome, da smo je bar povezli do škole sve bi bilo drugačije... – kaže Radica.

Nataša Koderman, direktorka škole "Dr Zoran Đinđić" takođe je ubeđena da Monika nije svojevoljno nestala.

- U školi nije imala problem, svi su je lepo prihvatali, nikakve konflikte nije imala ni sa nastavnicima, dan ranije je dobila dobru ocenu na pismenom iz sprskog, bila je srećna zbog toga. Policija je razgovarala sa njenim školskim drugovima, ustanovili su da se nikome nije žalila.

- Šteta je što njen nestanak nije odmah prijavljen, imamo elektronske dnevnike, roditelji mogu da provere da li im je dete na času. Da je to učinjeno, odmah bismo saznali da je nema, a ne tek na kraju nastave.

- Nije nam bilo čudno što je nema u školi, imamo četiri stotine đaka, dešava se da odsustvuju zbog bolesti. Kada su roditelji došli da je potraže odmah sam ih uputila u policiju da prijave nestanak – objašnjava direktorica škole.

Policijska potraga u kojoj učestvuje 200 pripadnika MUP, uključujući i Žandarmeriju, nije do sada dala nikakvih rezultata. Do Monikine porodice stigle su brojne dojave o navodnom viđenju ali su se sve pokazale kao lažne.

- Poslednju dojavu smo imali sinoć oko osam sati, navodno je Monika bila u manastiru Sićevo. Odmah smo otišli tamo sa policijom, ustanovljeno je da se radi o laži. Zvala je i neka žena koja je tvrdila da je videla u Bačkoj, pretučenu i vezanu...

I to je bila lažna informacija. Molim ljude da budu svesni, da ne koriste ovu našu situaciju na taj način, samo nam veći bol zadaju. Ima manijaka koji se smeju, smešno im je što nema deteta. Ko se sledeći bude smejao i uznemiravao nas telefonom biće prijavljen policiji – zapretio je Monikin brat od tetke Aleksandar Osmanović.