Luka je umro posle operacije zuba, a sada je otkrivena pozadina velike tragedije! Važno je za sve da obrate pažnju na ove simptome

Aneurizme predstavljaju proširenje krvnog suda, koje se javlja kao posledica “slabljenja” zida krvnog suda usled pojačanog udara krvne struje u deo arterijskog zida.

Može biti nerupturirana (“nepuknuta”) i onda je praćena glavoboljom. U retkim slučajevima, aneurizme mogu da puknu što dovodi do krvarenja unutar lobanje. Krvarenje u mozgu, poznato kao hemoragijski moždani udar, vrlo je ozbiljno i zahteva hitnu medicinsku negu. Ne zna se tačno zašto dolazi do aneurizme, ali poznato je da je nasledna i povezana sa pušenjem i visokim krvnim pritiskom.

Iako je tačan uzrok aneurizme nejasan, neki faktori mogu da budu okidač koji dovodi do pucanja: nagli skok krvnog pritiska, stres, naporno vežbanje, jak bes, intezivan seksualni odnos, nagli trzaj, podizanje teškog tereta. Međutim, nekada aneurizma može da pukne i u stanju mirovanja. Neke aneurizme se razvijaju tokom života, neke se nasleđuju, a neke su posledica povreda mozga.

Simptomi:

Iako aneurizme mozga obično ne pokazuju simptome, oni mogu da pritiskaju mozak i živce kako se razvijaju i postaju sve veće. Obavezno potražite lekara ako imate sledeće simptome: glavobolju, zamagljen ili dvostruk vid, bol iznad oka, opušten očni kapak, otežan govor, slabost i ukočenost jedne strane lica.

Ukoliko je aneurizma pukla tada se obično javljaju intenzivan bol u glavi, gubitak svesti, osetljivost na svetlo. Ovi simptomi su znak da se hitno obratite lekaru:

Mučnina i povraćanje
Pospanost
Gubitak ravnoteže poput hodanja i normalne koordinacije
Ukočen vrat
Osetljivost na svetlo
Iznenadni zamagljeni ili dvostruki vid
Opušten očni kapak
Konfuzija ili problemi sa svesnošću

Budući da pucanje aneurizme mozga može dovesti do smrti u čak 40 odsto slučajeva, ključna je hitna reakcija kako obolelih, tako i lekara.

Da li treba operisati moždanu aneurizmu koja nije pukla?

Moždane aneurizme predstavljaju male tempirane bombe u glavi. Posledice pucanja aneurizme su toliko ozbiljne da je veoma važno odlučiti koje pacijente treba podvrgnuti lečenju.Uglavnom se podržava operacija kod mlađih pacijenata, ali mnogo manje kod najstarijih pacijenata sa najmanjim aneurizmima.

Ukoliko dođe do pucanja, naravno da će lekari obaviti hitnu intervenciju kod pacijenata koji su posle krvarenja svesni, komunikativni, bez neuroloških ispada. Kod njih se operacijom sprečava novo krvarenje.