Milica otišla u zbornicu da uzme dnevnik, više se nije vratila na čas! Niti će ikada...

 

Kako saznajemo, devojčici je pozlilo posle drugog časa, kada je otišla u zbornicu po dnevnik. Nastavnici koji su se zatekli u zbornici pokušali su da joj ukažu prvu pomoć. Bili su pored nje sve do dolaska ekipe Hitne pomoći, koja je pokušala da je vrati u život, ali, nažalost, nije joj bilo spasa.

 

- Milica je odjednom pala na pod. Prva joj je u pomoć priskočila jedna nastavnica, koja je bila najprisebnija. Davala joj je veštačko disanje, masirala joj srce. Davala je sve od sebe samo da je povrati! Milica joj je bukvalno izdahnula na rukama. Lekari su takođe pokušavali da joj uspostave puls. Više puta su je reanimirali, ali bez uspeha… O Milici mogu da kažem da je bila retko divno dete, puno ljubavi, topline i razumevanja za svakog, uprkos svojim zdravstvenim problemima. Bolovala je od srčanih problema, a kada se na to dodao pubertet, evo šta se dogodilo - ispričala je za „Alo!“ nastavnica koja se zatekla u zbornici, ali je insistirala na anonimnosti.

 

Škola zbog Miličine smrti juče nije radila. Dve zastave su stajale na pola koplja, jedna državna, a druga crna, u znak žalosti. Na ulaznim vratima stajala je Miličina čitulja, dok su u holu bile njena slika i knjiga žalosti.

Direktor škole Zvonimir Čaušević nije imao snage za razgovor zbog tuge koja ga je obuzela. Zaposleni u školi su kratko rekli da se dogodila tragedije i da su svi potreseni, najviše deca.

Nekoliko stotina metara od škole, gotovo celo selo se okupilo ispred kuće porodice Anđelković, da roditeljima izjavi saučešće i pokuša da im ublaži bol.

U dvorištu su stajali venci sa belim cvećem, a okupljeni nisu krili suze i tugu zbog rano prekinute mladosti. Niko od okupljenih, kao ni roditelji, nije imao snage da prozbori koju reč o devojčici. 

- Dogodila se velika tragedija. Niko od nas nije u stanju išta da kaže i zato idite. Milica će biti sahranjena uz prisustvo svojih najmilijih - kratko nam je rekla žena koja je izašla iz kuće kako bi nas ispratila.

U mestu Maradik smo zatekli muk na ulicama. Sretali smo samo ljude koji su nosili cveće i sveće, žureći ka Miličinoj kući. Na licima su im se videle suze, koje govore koliko im je devojčica bila draga.

 

Do smrti je bila nasmejana!

Kako smo saznali od dece i odraslih, Milica je bila omiljena u Maradiku. Kobnog dana se nikome nije požalila da joj je loše, a sve do presudnog trenutka je bila izuzetno raspoložena.

 

- Svi smo znali da je Milica od rođenja ima problem sa srcem, ali ovo nismo očekivali. Kada je pala, svi smo se molili da se što pre oporavi. Bila je drug kakav se retko sreće i zato je bila više nego omiljena - rekla nam je jedna devojčica, koja je posle toga briznula u plač.