Mika je od sebe napravio kult ličnosti, roditeljima je bilo zabranjeno da se mešaju (FOTO)

Aleksića je za seksualno zlostavljanje optužila poznata mlada glumica Milena Radulović, ujedno dodavši da nije jedina već postoji još pet devojaka, neke su i maloletne, koje su ga prijavljivale policiji za isto zlodelo.

U školu Mike Aleksića, cenjenu i poznatu kao rasadik glumačkih talenata, deca se upisuju od pete ili šeste godine, a najkasnije sa 13 godina.

Nakon što se u medijima pojavila ispovest Milene Radulović, oglasila se jedna devojka koja je išla u ovu školu glume i sa pratiocima na Instagramu podelila svoje iskustvo.

Nakon nje, javile su se i druge devojke koje tvrde da ima je Aleksić postavio isto pitanje, piše "Pink".

Ispovest ove devojke prenosimo u celosti:

“Kod Mike sam krenula na časove glume sa šest godina i išla sam skoro 11 godina u grupu. Mika je tokom celokupnog mog odrastanja bio najveći autoritet u mom životu, tako sam uvek govorila. Na svako Mikino pitanje, morao si da imaš jasan odgovor i strah te je bio da li će te nazvati nekim pogrdnim imenom ukoliko nešto zezneš, primeri: guska, glupača i slično. Pored uvreda, bilo je i čuveno: “m’rš na umivanje”.

S tim da su ovakve stvari često ljudima bile simpatične, Mika je napravio kult ličnosti oko sebe, i na taj način opravdao svoje postupke. Cela filozofija je polazila od ideje da sa decom treba razgovarati kao sa odraslim bićima, pa je samim tim i roditeljima bilo zabranjeno da se mešaju u ceo proces. Suma sumarum, napravljen je ceo jedan eko sistem koji je Miki omogućio potpunu kontrolu nad pojedincima koji pripadaju grupi, na šta se nadovezuje i jedno od pravila grupe koje je bilo: “U grupi vlada samoupravljanje, samo Mika upravlja”.

Kada sam napunila nekih 16, 17 godina, Mika me je pozvao kod sebe u kancelariju na razgovor. Ne sećam se tačno kako je to iskomunicirao. Sve u svemu, počeo je da me ispituje vezano za seks. Vrlo se dobro sećam pitanja, kao i šta sam imala obučeno taj dan, što sam kasnije čula da hoće da se desi kada je neki traumatičan trenutak bio u tvom životu. Pitanja su bila: “Da li se kre*eš?”. Ja sam se naravno zbunila, ali pošto se podrazumevalo u mom životu da se na svako Mikino pitanje odgovori, ja sam stidljivo odgovorila “da”, na šta se on nasmejao i rekao: “Da, da, a je l’ voliš da se kre*eš?”. Ja sam i dalje bila potpuno zbunjena situacijom koja se dešava, ali je on samo nastavio da postavlja pitanja. “A gde najviše voliš da se kre*eš?”. Ja sam i dalje imala neki tupavi kez na licu pa je umesto mene on odgovorio na to pitanje: “Gde stigneš, a?”, nakon toga je prestao da me ispituje i jedine situacije koje se sećam sledeće je bilo da mi je tražio da ustanem i da se okrenem, što sam ja poslušno uradila, da bi me on potapšao/protresao po dupetu i rekao: “Malo je kanta, ali može da prođe”.

Nakon toga sam se možda još jednom vratila tamo i nikada više”.